13. U MAGNOVENJU
1.
Šedvel nije dobro spavao; ali
pretpostavljao je da oni koji pretenduju da postanu božanstva retko
dobro spavaju. Božanskost je podrazumevala i veliku odgovornost.
Zar je onda trebalo da se čudi što su mu snovi bili neprijatni?
Pa ipak, znao je, još od trenutka
kada je sa kule osmatračnice proučavao Plašt Vrtloga, da nema čega
da se boji. Mogao je da oseti kako ga moć skrivena iza tog oblaka
poziva po imenu, mameći ga da joj padne u zagrljaj kako bi ga
preobrazila.
Međutim, nešto pre zore, dok se
pripremao da napusti Nebeski svod, primio je uznemirujuće vesti:
Hobartove snage u Bez-premca dosetkovali su zanosi od kojih je
većina ljudstva poludela. Čak je i Hobart delimično podlegao
njihovom zaraznom uticaju. Kada je stigao jedan čas posle glasnika,
odavao je čoveka koji više nije siguran u sebe.
S druge strane stizale su bolje
vesti. Gde god su se Prorokove snage normalno sukobile sa
domorocima, odnele su pobedu. Jedino kada bi vojnici propustili
priliku da iznenada i brzo udare, Vidovnjaci su uspevali da pronađu
rupu kroz koju bi ubacili svoje zanose, a kada bi im to pošlo za
rukom, ishod je bio istovetan onom u Bez-premca: ljudi bi ili
gubili razum ili se budili iz svog protestantskog žara i
pridruživali neprijatelju.
Neprijatelj je sada počeo da se
okuplja u Uskoj jasnoći, pošto je čuo glasine, ili su mu zanosi
rekli da Prorok namerava da se probije u Vrtlog, i spremao se da do
poslednjeg daha brani svoje jedinstvo. Bilo ih je nekoliko stotina,
ali teško da su sačinjavali vojsku. Ako je verovati izveštajima,
predstavljali su nenaoružanu, neorganizovanu skupinu staraca, žena
i dece. Jedini problem s njima bio je u etičkom pitanju kako ih
desetkovati. Ali zaključio je, kada je njegova pratnja napustila
Nebeski svod i krenula u pravcu Vrtloga, slična moralna pitanja
više ne spadaju u njegovu nadležnost. Veći bi zločin bio oglušiti
se o poziv koji je do njega dopro s druge strane Plašta.
Kada dođe vreme, a doći će uskoro,
pozvaće zbogomčiće i pustiti ih da prožderu neprijatelja, decu i
sve ostale. Neće on izbegavati svoje dužnosti.
Božanskost ga je zvala i on je išao,
lakonog, da se moli na svom vlastitom oltaru.
2.
Fizička i duhovna snaga, koju je Kal
osetio kada se probudio na Venerinoj planini, nije ga napustila ni
kada je sa de Bonom počeo da se spušta niz padinu prema Nebeskom
svodu. Ali ovo lepo raspoloženje uskoro je pokvario nespokoj u
predelu koji ih je okruživao: uznemirujući, ali neodređen strah
kojim su odisali svaki list i svaka vlat trave. Retka ptičja pesma
zvučala je kreštavo; pre je ličila na dizanje uzbune nego na
pevanje. Čak mu je i vazduh oko glave zujao, kao da je prvi put
postao svestan vesti koje mu je prenosio.
A vesti su, bez sumnje, bile loše.
Međutim, posledice tih loših vesti još nisu postale vidljive.
Nekoliko vatri obavijenih dimom, i to je bilo gotovo sve; što su se
više približavali Nebeskom svodu bilo je sve manje znakova
sukoba.
"Je li ovo?" upita Kal de Bona kada
ga ovaj povede između drveća prema jednoj visokoj, ali ni po čemu
izuzetnoj zgradi.
"Jeste."
Sva su vrata bila otvorena; iznutra
nije dopirao nikakav zvuk niti se primećivalo bilo kakvo kretanje.
Žurno su obišli oko zgrade tražeći bilo kakav znak Šedvelovog
prisustva, ali ništa nisu uočili.
Pošto su napravili krug, de Bono
izgovori ono o čemu je Kal razmišljao: "Nema nikakvog smisla da
ostanemo ovde napolju. Moramo ući."
Srca su im divlje lupala dok su se
peli stepenicama, a potom ušli.
Kalu je rečeno da očekuje čuda, i
nije se razočarao. Svaka soba u koju je promolio glavu prikazala mu
je nešto novo i veličanstveno služeći se svojim pločicama, ciglom i
bojom. Ali to je ujedno i bilo sve; samo čuda.
"Ovde nema nikoga", reče de Bono,
kada pretražiše prizemlje. "Šedvel je otišao."
"Idemo da pogledamo gore", reče
Kal.
Popeše se uz stepenice, i razdvojiše,
da bi što brže bili gotovi. Na kraju jednog od hodnika Kal otkri
prostoriju čiji su zidovi bili vešto obloženi delićima ogledala,
tako da se posetilac u njima video kao da se nalazi iza zidova, na
nekom mestu punom magle i senki, odakle je virio između cigli. To
je već, samo po sebi, bilo veoma čudno, ali posredstvom još nečeg -
a taj metod premašivao je njegovu moć shvatanja - izgledalo je kao
da nije sam u tom drugom svetu, već da ga deli sa raznovrsnim
životinjama - mačkom, majmunom i letećom ribom - kojima je njegov
odraz očigledno bio otac, jer su sve imale njegov lik.
Tek kada je njegov smeh zamro začuo
je de Bona kako ga žurno doziva. Nevoljno je napustio odaju i
krenuo u potragu za igračem na konopcu.
Poziv je dolazio sa stepeništa koje
je vodilo na naredni sprat.
"Evo me", doviknu on de Bonu i krenu
uz stepenice. Uspon je bio dug i strm, ali odveo ga je u sobu na
vrhu osmatračnice. Sa svih strana se kroz prozore unutra slivala
svetlost, ali njen sjaj nije mogao da izbriše osećanja da je ova
odaja videla strašne užase; i to nedavno. Čemu god da je bila
svedok, de Bono je imao da mu pokaže još gore od toga.
"Pronašao sam Šedvela", objavi on,
pozivajući Kala da priđe.
"Gde je?"
"Kod Uske jasnoće."
Kal se zagleda kroz prozor pored de
Bona.
"Ne kroz taj", reče mu ovaj. "Kroz
ovaj ćeš ga videti bolje."
Teleskopski prozor; a kroz njega je
video prizor od koga mu se ubrzao puls. Pozadina: zapenušani oblak
Plašta; tema: masakr.
"Namerava da prodre u Vrtlog", reče
de Bono.
Mladić nije prebledeo samo zbog
sukoba čiji je svedok bio; već i zbog misli vezanih za taj čin.
"Šta će mu to?"
"On je Kukavica, je li tako?" glasio
je odgovor. "Koji mu je veći razlog potreban?"
"Moramo ga sprečiti", reče Kal,
odvoji pogled od prozora i krenu u pravcu stepeništa.
"Bitka je već izgubljena", odvrati de
Bono.
"Neću samo stajati i posmatrati kako
podjarmljuje svaki prokleti inč Fuge. Ući ću za njim, pa šta
bude."
De Bono se zagleda u Kala s mešavinom
besa i očajanja na licu.
"Ne možeš", reče on. "Vrtlog je
zabranjena teritorija čak i za nas. U njemu postoje tajne koje čak
ni naša Vrsta ne sme da vidi."
"Šedvel namerava da uđe."
"Tačno", odvrati de Bono. "Šedvel
namerava da uđe. I znaš šta će se dogoditi? Vrtlog će se pobuniti.
Uništiće sam sebe."
"Oh, ne..."
"A ako do toga dođe, Fuga će
popustiti po šavovima."
"Onda ga moramo ili sprečiti, ili
umreti."
"Zašto Kukavice uvek sve svode na
tako jednostavne izbore?"
"Ne znam. Ali dok razmišljaš o tome,
mogao bi i o ovome: ideš li ili ostaješ?"
"Proklet da si, Muni."
"Znači ideš."