9. NIKADA I PONOVO

     Graditelj zigurata koji je stražario ispred Kaprine kuće dozivao ih je sa ivice polja, jer ga je uljudnost sprečavala da priđe bliže.
     "Traže da se vratite u kuću", doviknu on.
     Dok su se približavali drveću mirte postade im jasno da su se događaji pokrenuli s mrtve tačke. Članovi Veća već su žurnim koracima napuštali Kaprinu kuću. Zvonila su sva zvonca okačena o grane, mada nije bilo ni daška povetarca koji bi ih pokretao, a iznad kuće je svetlelo, kao da se nad njom nalazi nepregledan oblak svitaca.
     "Amadu", reče Džeriho.
     "Šta to rade?" upita Suzana.
     "Signaliziraju", odvrati Džeriho.
     "Šta signaliziraju?"
     Upravo kada je hteo da joj odgovori, između drveća se pojavila Jolanda Dor i stala ispred Suzane.
     "Baš su budale što ti veruju", poče ona otvoreno. "Ali kažem ti, ja ne spavam. Čuješ me?" Imamo prava da živimo! Vi proklete Kukavice, zemlja nije samo vaša!" A onda je otišla, uzput psujući Suzanu.
     "To znači da su prihvatili Romov savet", reče Suzana.
     "To i Amadu kaže!" potvrdi Džeriho, i dalje osmatrajući nebo.
     "Nisam sigurna da sam spremna na ovo."
     Na vratima je stajao Tang i pozivao je da uđe.
     "Požuri! Imamo tako malo vremena."
     Oklevala je. Menstrum je u ovom trenutku nimalo nije hrabrio; stomak kao da joj je bio hladna peć; samo pepeo i praznina.
     "Ja sam s tobom", podseti je Džeriho, osetivši njen strah.
     Njegovo prisustvo bilo joj je bar neka uteha. Uđoše zajedno. Kada je zakoračila u odaju pozdravio ju je gotovo pobožni muk. Sve oči bile su uprte u nju. Na svim licima očitavalo se očajanje. Poslednji put kada je bila ovde, pre svega nekoliko minuta, bila je uljez. Sada je bila neko od koga su zavisile njihove krhke nade da prežive. Pokušala je da prikrije strah, ali šake su joj se tresle kada je stala pred njih.
     "Odlučili smo", reče Tang.
     "Da", reče ona. "Jolanda mi je rekla."
     "Ta nam se odluka baš ne dopada preterano", primeti jedan od mnogih u kome Suzana prepoznade otpadnika iz Jolandine klike. "Ali nemamo drugog izbora."
     "Na granici je već primećen metež", reče Tang. "Kukavice znaju da smo ovde."
     "A uskoro će i jutro", dodade Mesimeris.
     Doista. Zora nije mogla biti daleko, najviše devedeset minuta. Sat kasnije već će svaki znatiželjni Kukavica iz okoline lutati kroz Fugu - možda je neće baš videti, ali znaće da tu ima nešto u šta treba da se zagleda, nešto čega treba da se plaši. A koliko će vremena proći pre no što se ponovi prizor iz Ulice Lord?
     "Preduzeti su koraci da se otpočne sa ponovnim tkanjem", reče Dolfi.
     "Je li to teško?"
     "Nije", odgovori Mesimeris. "Vrtlog poseduje veliku moć."
     "Koliko dugo će to trajati?"
     "Imamo možda još sat", reče Tang, "da te naučimo ponešto o Tkanju."
     Jedan sat: šta je mogla da nauči za jedan sat?
     "Kažite mi samo ono što treba da znam da bih vas očuvala", reče ona. "Samo to i ništa više. Ono što ne znam ne mogu ni da izlanem."
     "Shvatam", reče Tang. "Znači, nemamo vremena za formalnosti. Hajde da krenemo."