10. KOBI

     1.
     Lice joj je bilo toliko unakaženo da je bilo gotovo neprepoznatljivo, ali je glas, ledeniji od jeze koju je telo ispuštalo, nesumnjivo pripadao Imakolati. Nije bila sama: uz nju su bile i njene sestre, mračnije od samog mraka.
     "Zašto bežiš?" upita vračara. "Nemaš kuda da pobegneš."
     Suzana stade. Pored njih tri nikako nije mogla da prođe.
     "Okreni se", naredi Imakolata, a sjaj iz Tkanja ponovo neumoljivo osvetli njeno izranavljeno lice. "Vidiš Šedvela" Za nekoliko trenutaka Fuga će stići i do njega."
     "Šedvel?" ponovi Suzana.
     "Njihovog voljenog proroka", glasio je odgovor. "Ispod te maske sveca koju sam mu pozajmila kuca Prodavčevo srce."
     Znači, Prorok je bio Šedvel. Kakva savršena ironija, prodavac enciklopedija završava karijeru prodajući nadu.
     "Njegova je bila ideja", reče vračara, "da im podari Mesiju. Sada imaju pravedni krstaški rat, kako ga Hobart naziva. Nameravaju da zatraže svoju obećanu zemlju. I da je tokom procesa unište."
     "Neće se upecati na to."
     "Već jesu, sestro. Svete ratove je lakše otpočeti nego pustiti glasine, kako među tvojom Vrstom, tako i među mojom. Veruju u svaku svetu reč koju izgovori, kao da im životi zavise od nje. U izvesnom smislu i zavise. Protiv njih je skovana zavera i oni su prevareni... i sada su spremni da rastrgnu Fugu kako bi ščepali odgovorne. Zar to nije savršeno? Fuga će umreti od ruku onih koji su došli da je spasu.
     "A to je ono što Šedvel želi?"
     "On je čovek: želi da mu se dive." Ona baci pogled preko Suzaning ramena prema raspredanju i Prodavcu koji je i dalje stajao usred svega toga. "A upravo je to i dobio. Znači, srećan je."
     "Vredan je sažaljenja", reče Suzana. "Ti to isto tako dobro znaš kao i ja. Pa ipak si mu podarila moć. Svoju moć. Našu moć."
     "Imala sam razloga da to učinim, sestro."
     "Dala si mu sako."
     "Ja sam ga napravila, to je tačno. Mada je bilo trenutaka kada sam požalila što sam mu ga poklonila."
     Pošto su joj bili pokidani mišići na licu, Imakolata više nije bila u stanju da se pretvara. Dok je govorila nije uspevala da skrije tugu koja ju je razdirala.
     "Trebalo je da mu ga oduzmeš", reče Suzana.
     "Poklon koji stvori zanos ne može se pozajmiti", stade da objašnjava Imakolata, "može se samo pokloniti i to zauvek. Zar te baka ništa nije naučila? Vreme je da naučiš neke stvari, sestro. Ja ću te podučiti svemu što treba da znaš."
     "A šta ti time dobijaš?"
     "Zaboraviću, bar na kratko, poklon koji je Romo meni dao." Ona dodirnu lice. "I smrad muškaraca." Ona zastade, a unakaženo lice joj se smrknu. "Uništiće te zbog snage koju posedujeŠ. Ljudi poput Hobarta."
     "Jednom sam poželela da ga ubijem", reče Suzana, prisetivši se mržnje koju je osetila.
     "On to zna. Zato i sanjari o tebi. Smrt služavka." Na to prsnu u smeh. "Svi su oni ludi, sestro."
     "Nisu svi", odvrati Suzana.
     "Šta da učinim kako bih te ubedila?" upita vračara. "Da te nateram da shvatiš na koji način će te izdati. Kako su te već izdali."
     Nije učinila nijedan korak, a ipak se udaljila od Suzane. Treperave niti svetlosti sada su promicale pored njih, dok se Fuga širila iz svog skrovišta. Ali Suzana to nije primećivala. Oči su joj bile prikovane za prizor koji se ukazao kada se Imakolata sklonila u stranu.
     Tamo se nalazila Magdalena raskošno odevena u nabore čipkaste ektoplazme: ukleta mlada. A ispod sukanja tog stvorenja počela je da se pomalja jedna jedina prilika koja okrenu lice prema Suzani.
     "Džeriho..."
     Pogled mu je bio zamagljen; iako ga je uperio u Suzanu nije ničim pokazao da ju je prepoznao.
     "Shvataš?" upita Imakolata. "Izdana."
     "Šta ste mu to učinile?" htela je da sazna Suzana.
     Od Džerihoa kakvog je poznavala nije ostalo baš ništa. Ličio je na nešto već mrtvo. Odeća mu je bila u dronjcima, koža puna teških rana koje su curile.
     "Ne prepoznaje te", reče vračara. "Sada ima novu ženu."
     Magdalena ispruži šaku i spusti je na Džerihoovu glavu, pomilovavši ga kao da je kućni ljubimac.
     "Dobrovoljno se prepustio zagrljaju moje sestre..." dodade Imakolata.
     "Ostavi ga", vrisnu Suzana na Magdalenu. Droga ju je dosta oslabila, tako da je njena samokontrola bila opasno narušena.
     "Ali u pitanju je ljubav", podbadala ju je i dalje Imakolata. "Uskoro će deca. Mnogo dece. Njegova žudnja ne poznaje granice."
     Od pomisli na to kako se Džeriho pari sa Magdalenom, Suzana se strese. Ponovo ga pozva po imenu. Sada on otvori usta i pokuša jezikom da oblikuje neku reč. Ali ne. Njegovo nepce uspelo je da stvori samo pljuvačku.
     "Eto vidiš kako se brzo okrenuo novim zadovoljstvima?" primeti Imakolata. "Čim im okreneš leđa počnu da oru novu brazdu."
     U Suzani je sve jače ključao bes, nadjačavajući odvratnost. Nije prispeo sam. Iako joj je još bilo teško da sa na bilo šta usredsredi zbog ostataka droge u organizmu, u stomaku je ipak osetila komešanje menstruma.
     Imakolata je to znala.
     "Ne budi perverzna..." reče ona, a Suzani se učini da joj je te reči šapnula na uvo iako ih je razdvajalo nekoliko jardi. "Mi smo međusobno mnogo više slične nego različite."
     Dok je govorila, Džeriho podiže šaku sa tla i ispruži je prema Suzani i ona tek tada shvati zašto joj njegove oči nisu rekle da ju je prepoznao. Nije mogao da je vidi. Magdalena je oslepela svog muža, kako bi ga zadržala uza se. Ali on je znao da je ona tu: čuo ju je, ispružio je šaku ka njoj.
     "Sestro..." obrati se Imakolata Magdaleni, "... upokori svoga muža."
     Magdalena je smesta posluša. Šaka koju je malopre položila na Džerihoovu glavu se izduži, prsti se preliše preko njegovog lica, uđoše mu u usta i nozdrve. Džeriho je pokušao da joj se suprotstavi, ali Magdalena stade da ga viče, tako da se zateturao unatraške među njene kužne suknje.
     Bez ikakvog upozorenja, Suzana oseti kako se menstrum izliva iz nje i leti prem Džerihoovom mučitelju. To se zbilo u trenu. Na trenutak je ugledala Magdalenino lice, razvučeno u vrisak, a zatim vide i kako je pogađa potok srebrne svetlosti. Utvarin vrisak se razbi u paramparčad, a delići zvuka spiralno se udaljiše... jecavo žaljenje, ljutito zavijanje... kada ju je napad podigao u vazduh.
     Kao i obično, Suzanine misli malo su zaostajale za menstrumom. Pre no što je postala potpuno svesna onoga što je radila, svetlost je već razdirala utvaru, širom otvarajući rupe u njoj. Magdalena je parirala tako da se bujica menstruma vratila Suzani u lice. Ona oseti kako joj niz vrat curi krv, ali to peckanje samo još više pojača njen bes; kidala je svog neprijatelja kao da je utvara komad hartije.
     Imakolata nije bila pasivni gledalac, već je i sama napala Suzanu. Tle oko Suzaninih stopala je zadrhtalo, a zatim se odiglo kao da namerava da je zatrpa, ali njeno krhko telo uspelo je da potisne zemljani zid unazad i da krene na Magdalenu sa udvostručenim besom. Iako se činilo da menstrum poseduje vlastiti život, to je bio samo privid. Znala je da poseduje tu moć; sada jače nego ikada. Napajao ju je bes koji je osećala, bes je takođe bio taj koji nije ostavljao mesta za milost ili izvinjenje, ona nije htela da se smiri dok ne svrši sa Magdalenom.
     A onda se sve iznenada završilo. Magdalenini krici su zamrli.
     Dosta, naredi Suzana. Menstrum dozvoli da nekoliko pramenova pokvarene ektoplazme padne na poprskano tlo, zatim povuče svetlost nazad ka svojoj gospodarici. Od napada do protivnapada, pa do coupde-grace proteklo je možda desetak sekundi.
     Suzana pogleda prema Imakolati i vide da je njeno unakaženo lice posmatra s nevericom. Tresla se celim telom, od glave do pete, kao da će svakog časa da se sruši. Suzana iskoristi priliku. Nije mogla znati da li bi preživela ako bi vračara nastavila da je napada, a ovo sigurno nije bio trenutak da to ispita. Čim se treća sestra bacila na Magdalenine ostatke i stala da zavija, Suzana podbrusi pete.
     Plima Fuge sada je bujala svuda oko njih tako da je blistavi vazduh prikrio njen beg. Tek kada je prevalila nekih deset jardi i više došla je k sebi i setila se Džerihoa. Nije ga videla blizu mrtve Magdalene. Nadajući se da je uspeo da se izvuče sa bojnog polja, ona nastavi da trči, dok joj je uši paralo Hagino glasno naricanje.

     2.
     Trčala je bez prestanka, stalno zamišljajući da oseća Devicin hladan dah na vratu. Ali samo joj se izgleda pričinjavalo kako je neko goni, jer je nesmetano pretrčala više od milje uz padinu doline, a zatim se prebacila preko prevoja brda i nastavila da trči dok svetlost nadolazećeg Tkanja nije postala nejasna.
     Fuga će je uskoro stići, i ona ju je morala dočekati spremna. Ali prvo je valjalo doći do daha.
     Mrak joj je izvesno vreme išao na ruku. Zastala je i trudila se da previše ne razmišlja o onome što je upravo učinila. Ipak ju je ispunilo neko divlje ushićenje. Ubila je Magdalenu; uništila je jednu od Tri: nije to bio mačiji kašalj. Zar je moć koju je posedovala oduvek bila tako opasna?; zar je sazrevala bez njenog znanja, sticala mudrost, postajala smrtonosna?
     Zbog nečeg se setila Mimine knjige koja je verovatno još bila kod Hobarta. Više no ikada ponadala se da bi joj mogla otkriti nešto o tome ko je i kako to da iskoristi. Mora ponovo doći do nje, čak i po cenu da se još jednom suprotstavi Hobartu.
     Čim je uočila ovu misao, čula je kako je neko doziva, to jest kako neko nejasno doziva njeno ime. Pogledala je u pravcu iz koga je dolazio glas, i tamo, na udaljenosti od nekoliko jardi, ugledala Džerihoa.
     On je stvarno pobegao iz Magdaleninog zagrljaja, mada mu je sestra dobro izbrazdala lice svojim eteričnim prstima. Njegovo izmučeno telo jedva se držalo uspravno, tako da su ga, dok je po drugi put izgovarao Suzanino ime i pokušavao da ispruži ruke prema njoj, noge izdale i on licem tresnu o tle.
     Istog časa našla se na kolenima pored njega, i stala da ga okreće na leđa. Bio je lak kao pero. Sestre su iz njega iscedile sve što su mogle osim iskre razuma koji ga je nagnao da posrćući krene za njom. Mogle su da mu izmu krv; seme i mišiće. Ali ne i ljubav koju je osećao prema njoj.
     Ona ga povuče u naručje. Glava mu se ljuljala na njenim prstima. Disao je ubrzano i površno, a hladno telo mu se neprestano trzalo. Milovala ga je po glavi; sve slabija okolna svetlost poigravala je oko njenih prstiju.
     Nije mu bilo dovoljno samo da ga ljuljuška, odvojio se od nje nekoliko inča kako bi mogao da joj dodirne lice. Vene na vratu su zatreperile kada je pokušao da progovori. Ona ga ućutka, kazavši mu da će kasnije biti vremena za priču. Ali on jedva primetno odmahnu glavom; držeći ga u naručju i sama je osetila da mu je kraj blizu. Nije se pretvarala da to ne vidi i nije ga tešila. Došlo je vreme da umre, i on je tražio njeno naručje da u njemu ispuni tu dužnost.
     "Oh moj slatki..." reče ona, dok joj je grudi razdirao bol. "... slatki čoveče..."
     Ponovo je pokušao nešto da kaže, ali jezik ga je opet izneverio. Iz grla mu dopreše samo neki meki zvuci bez ikakvog smisla.
     Ona se sagnu bliže njemu. Više se nije opirao njenom zagrljaju, već ju je uhvatio za rame i privukao se još bliže u želji da joj nešto kaže. Uspela je da razabere šta joj govori, mada su mu reči bile tek nešto glasnije od uzdaha.
     "Ne plašim se", reče on, otposlavši poslednje reči na poslednjem dahu koji se spustio na njen obraz poput poljupca.
     Ruka mu zatim izgubi i ono malo snage i skliznu s njenog ramena, oči mu se sklopiše i on je napusti.
     Pohodila ju je jedna gorka misao: njegove poslednje reči bile su i preklinjanje i tvrdnja. Jedino je Džerihou ispričala kako je u skladištu menstrum povratio Kala iz nesvesti. Da li je tim svojim ne plašim se hteo da kaže: pusti me da umrem?; ne bih ti bio zahvalan da me spaseš?
     Šta god da je hteo reći, ona to nikada neće saznati.
     Nežno ga je položila na zemlju. Jednom joj je izjavio ljubav rečima koje su se suprotstavile svom stanju i postale svetlost. Da li su postojale i takve, njemu poznate, što su proricale smrt, ili je već bio na putu ka oblasti u koju je Mimi otišla, prekinuvši svaku vezu sa svetom u kome je Suzana i dalje boravila?
     Izgleda da su stvari, ipak, tako stajale. Mada je posmatrala to telo dok je oči nisu zabolele, ono nije pustilo ni glaska od sebe. Prepustio ga je zemlji, a sa njim i nju.