21. SLANJE

     Negde tokom noći doplutao je blizu svesti. Njihao se na leđima honja. Ruke su se protezale preko njega i spajale mu se preko srca. Pridržavale su ga kao kamene trake. Ruke haručaija.
     Neko je napeto govorio. "Zar nisi iscelitelj? Moraš ga izvući."
     "Ne." Linden je odgovorila piskavim, tihim glasom i odgovor je zvučao potpuno. To ga je nateralo da zaječi duboko u grlu.
     Bleskovi vatre rukha vređali su mu oči. Kada ih je zatvorio, ponovo se izgubio.
     Kada je ponovo podigao pogled, ugledao je nagoveštaje svitanja u čudovišnoj džungli. Osvetljeno nebo ležalo je pravo pred njim. Nalazio se na Dinu, sa Nemlom ispred sebe i Brinom iza. Drugi honj, sa Cerom i Hergromom, vodio je kolonu duž linije koju je Nemla otvarala pomoću rukha. Ostatak društva pratio je Dina.
     Dok se Kovenant polako budio, Nemlina staza zašla je u područje srazmerno čistog zemljišta u senci nadnesenog gustiša rododendrona. Tu se zaustavila. Preko ramena je doviknula ostalima. "Ostanite na honjima. Oni će nas sačuvati od Kobi Sunca."
     Kovenant je iza sebe začuo Sunderovo mrmljanje. "Znači, istina je..."
     Ali Hergrom je skočio na zemlju i počeo da prihvata prtljag od Cera; a Brin je objasnio. "Haručai nemaju potrebu za takvom zaštitom."
     Otporni? Kovenant se tupo začudio. Pa da. Kako bi ih inače toliko stizalo do Veselkamena nedirnuto?
     Onda je sunce počelo da izlazi, šaljući mlazeve purpura i bede preko bilja. Eh-zublja je ponovo dobro predvidela Kob Sunca.
     Kada je prošao prvi dodir sunca, Nemla je naredila honjima da kleknu, kontrolišući ih sve jednom rečju. Družina je počela da sjahuje.
     Kovenant je pokretom ramena odbio Brinovu pomoć i pokušao da stoji sam. Ustanovio je da može. Osećao se bled i slab kao invalid; ali bar su mišići mogli da podnose njegovu težinu.
     Nesigurno se okrenuo ka zapadu da pogleda kroz sve bleđu noć i potraži neki znak na-Mhoramovog grima.
     Obzorje je izgledalo čisto.
     Kraj njega su Sunder i Stel sišli sa jednog honja, a Holian i Harn sa drugog. Kail je pomogao Lindeni da siđe sa pete životinje. Kovenant ju je pogledao nesigurno i zabrinuto; ali ona je ostala zagledana u sebe, zatvorena u usamljenost, kao da su joj nervi u očima i osnovna srž kostiju nepodnošljivo poniženi.
     Ostavio ju je na miru. Nije znao šta da učini, a bio je suviše nejak da išta učini.
     Dok su haručai pripremali hranu za sve - suvo meso, hleb, voće i meteglin - Nemla je iz jedne vreće izvukla veliku kožnu mešinu prečišćenog voura, moćnog soka koji su Kovenantovi prijatelji jednom upotrebili da odbiju insekte pod suncem boleština. Pažljivo je poprskala sve saputnike, preskočivši jedino Vaina. Kovenant je na to klimnuo glavom. Možda vatra rukha može da naudi demonokotu, ali Kob Sunca mu ništa ne može.
     Kovenant je jeo polako i pažljivo, hraneći onemoćalo telo. Ali neprestano ga je sa zapada pritiskalo opterećenje iščekivanja. Video je Kamendol Tokom, znao je šta grim može. S naporom je smogao glas da upita Nemlu koliko traje podizanje grima.
     Očito je bila nervozna. "To nije sigurno", promrmljala je. "Moraju se uzeti u obzir veličina grima i njegov domet." Okrznula ga je pogledom, ostavljajući mu na obrazu gotovo opipljivi trag strepnje. "Osećam ih. Ovde." Čvršće je stegla rukh. "Biće veoma veliki."
     Veoma veliki, promrmljao je Kovenant. A on je preslab. Pritisnuo je dlanove na kril i pokušao da ostane miran.
     Ubrzo su ponovo uzjahali. Nemla je prizvala Vatrokob da otvori prolaz ogromnim honjima. Ponovo su napred bili Hergrom i Cer - na Anoju, rekla je Nemla; kao da su joj imena životinja bila važna, kao da ih je volela na neki grubi način - za njima Kovenant, Brin i Nemla na Dinu, pa Kail i Linden na Klešu, Sunder i Stel na Klangu, Harn i Holian na Klangoru. Vain se držao na kraju kao da ga nehotice privlači brazda iza honja.
     Kovenant je tokom dana poglavito dremao. Izgubio je suviše krvi; nije uspevao da ostane budan. Kad god bi se družina zaustavila radi jela, vode ili odmora, uzimao je sve što mu daju, trudeći se da bar delimično obnovi snagu. Ali između zastanaka njihanje na Dinovim leđima smanjivalo mu je prisebnost, tako da je plutao na talasima snova i straha od insekata i nije uspevao da se pribere.
     Dok je bio budan, znao je po ukočenosti Nemlinih leđa da ona želi da beži i beži, da nikada ne stane. I ona je jasno znala šta sve može grim. Ali, kako se veče približavalo, istrajnost ju je izdavala. Zaustavila je pohod da prenoće u zaklonu sve gušćih zlatana.
     Isprva, kada je potpalila vatru, vazduh je odjekivao od zujanja insekata svih vrsta; granje i lišće drveća bilo je pokriveno dosadnim, puzavim stvorenjima. Ali vour ih je štitio. Postepeno, kako se sumrak prokradao kroz drveće i nagrizao delovanje Kobi Sunca, insekti su počeli da nestaju. Lepljivo gamizanje jenjavalo je kako su se povlačili na parenje ili spavanje. Nemla je spustila umorne kosti kraj vatre i prepustila haručaijima da se pobrinu za njene saputnike.
     Sunder i Holian izgledali su umorno, kao da danima nisu spavali; ali ostali su postojani, sa rezervama istrajnosti koje još nisu bile ni načete. Iako su znali za grim, bar po pričama, olakšanje što su pobegli iz Veselkamena nadvladalo je strepnju. Stajali su i kretali se zajedno, kao da ih je sužanjstvo učinilo bliskim. Sunder kao da je primao olakšanje od eh-zublje, lek za stare unutrašnje sukobe; njena mladost i neizmučeno osećanje ličnosti kao da su bili melem za oblara koji je prolio život svoje žene i sina i rešio da zbog Kovenanta izda sopstveni narod. A ona je, zauzvrat, nalazila podršku i ohrabrenje u njegovoj grčevitoj istrajnosti, njegovoj odlučnoj borbi za ubeđenje. Oboje su toliko izgubili; Kovenant je osetio olakšanje pri pomisli da barem teše jedno drugo. On im to nije mogao pružiti.
     Ali njihovo druženje je u njegovim očima samo naglašavalo Lindeninu usamljenost. Besomuk joj je nešto učinio. A Kovenant, koji je imao iskustva sa takvim stvarima, grozio se da sazna šta bi to moglo biti - a grozio se i da ne sazna.
     Kada je dovršio jelo, dospeo je do granice sposobnosti da podnosi sopstveno neznanje. Sedeo je blizu vatre. Sa jedne strane sedela mu je Nemla, napola spavajući, a sa druge su bili Sunder i Holian. Četvorica haručaija držala su stražu dalje od drveta. Brin i Kail ćutke su se kretali po obodu zlatana, spremni na opasnosti. Vain je stajao na ivici svetla kao ovaploćenje crnih tajni. A među njima, preko puta Kovenanta, Linden se povukla u sebe, stežući rukama kolena, zagledana u plamen, kao da je potpuni stranac.
     Nije mogao to da podnese. Uložio je toliko nade u nju, a znao je tako malo o njoj; morao je da sazna čega se toliko bojala. Ali nije imao pojma kako da joj priđe. Skrivena rana učinila ju je nedodirljivom. Sebe radi, kao i radi svojih saputnika, pročistio je grlo i počeo da priča svoju priču.
     Ništa nije izostavio. Od Andelejna i Mrtvih do Kamenmoći Drvograda, od Vainovog nasilja do Hamakovog rysha, od trka preko Središnjih Zaravni do Nemlinog otkrića dvoličnosti Klave, sve je ispričao. A onda je opisao istinozbor što je potpunije mogao. Dok je govorio, nije mogao da smiri ruke; tolika sećanja nagonila su ih da se trzaju. Čupkao se za bradu, prepletao prste, stezao levicu oko burme i pričao prijateljima šta je sve video.
     Sada je razumeo zašto je Besomuk pristao da ga pusti da vidi istinitu istoriju Domaje. Poglavar Kletnik želeo je da Kovenant shvati stege delovanja i posledica koje ga vezuju u krivicu, želeo je da ovaj optuži samog sebe zbog uništenja Žezla, zbog Kobi Sunca i zbog svih života koje je žrtvovala Klava. Zato da bi se izgubio u tolikim krivicama i predao prsten u očajanju i samooptuživanju. Poglavar Kletnik, koji se smeje gubavcima. A na kraju ćeš imati samo jednu mogućnost. U tom okviru je i otrov dobio smisao. Davao mu je moć koju ne može da kontroliše. Moć da ubija ljude. Krivicu. To mu je predviđalo sudbinu - proročanstvo koje se samo ispunjava.
     I to je objasnio, nadajući se da će Linden podići oči, pogledati ga, pokušati da razume. Ali nije to učinila. Usta su joj ostala stegnuta u crtu strogosti i ostala je izdvojena. Čak ni kada je opisivao kako ga je semenje darova Mrtvih navelo da započne potragu za Jedinim drvetom, u nameri da načini novo Žezlo zakona kojim bi se suprotstavio poglavaru Kletniku i bez samooptuživanja pobedio Kob Sunca, čak ni tada nije reagovala. Konačno je zaćutao, lišen reči.
     Neko vreme je čitava družina ostala nepomična zajedno sa njim. Niko ništa nije pitao; kao da se nisu usuđivali da dotaknu bol koji je podneo. Ali onda je progovorio Sunder. Da bi uzvratio Kovenantu, ispričao je šta se desilo sa Linden, Holian i njim pošto je Kovenant otišao u Andelejn.
     Opisao je Santonina i Kamenmoć, Jahačevu prisilu, kako su se on i Holian trudili da ubede Gibona da je Kovenant nestao ili da je mrtav. Ali posle toga nije imao mnogo da kaže. Bio je bačen u ćeliju sa malo hrane i vode i još manje nade. Holian je slično prošla. Oboje su čuli buku Kovenantovog prvog ulaska u tamnicu i ništa više.
     Kovenant je tada pomislio da će Linden sigurno progovoriti. Zacelo će dodati svoj deo priče. Ali nije to učinila. Zagnjurila je lice u kolena i sedela sklupčana kao da se odupire sećanju punom bola.
     "Linden." Kako da je ostavi na miru? Trebao mu je njen deo istine. "Sada znaš kako se sigurno osećao Kevin."
     Kevin Zemljogub, poslednji iz Berekove loze. Linden je kazala: Ne verujem u zlo. I Kevin je pokušao da ne veruje u zlo. Iz neznanja je izdao Domaju - jer nije uspeo da na vreme prozre pravu prirodu poglavara Kletnika i stoga je prepustio Opakom stazu ka pobedi. Onda je pao u očajanje. Zbog onoga što je počinio, izazvao je Opakog Obredom Obesvećenja, nadajući se da će uništiti poglavara Kletnika rastržući Domaju. Ali ni u tome nije uspeo. Jedino mu je pošlo za rukom da opustoši Domaju koju je voleo i da izgubi Žezlo zakona; ali poglavar Kletnik je istrajao.
     Sve to joj je ispričao. "Zar ne shvataš?" rekao je, preklinjući je da ga sasluša. "Očajanje nije nikakav odgovor. Od toga Kletnik živi. Šta god da ti se desilo, ne moraš tako da se ponašaš." Slušaj me, Linden!
     Ali nije ga slušala, ničim nije pokazivala da je u stanju da ga čuje. Da nije video kako joj kroz oči proleću senke straha, pomislio bi da se vratila u komu u koju ju je bacio Gibon.
     Sunder je sedeo zajapuren, kao da ne može da se odluči između saosećanja sa Linden i razumevanja za Kovenanta. Holianine tamne oči bile su pune suza. Brin i Kail izgledali su kao kopije Vainove bezosećajnosti. Niko nije ponudio pomoć Kovenantu.
     Pokušao je na drugi način. "Pogledaj Vaina." Linden! "Reci mi šta vidiš."
     Nije odgovorila.
     "Ne znam treba li da mu verujem ili ne. Nemam tvoje oči. Potrebna si mi da objasniš šta je on."
     Nije se pomerila, ali ramena su joj se ukočila kao da vrišti negde duboko u sebi.
     "Onaj starac." Glas mu je bio prigušen potrebom i strahom. "Na farmi 'Utočište'. Spasla si mu život. Rekao ti je: 'Budi što jesi.'"
     Trgla se. Podigla je glavu i zagledala se u njega očima toliko ranjenim kao da su potopljene u potpunu bedu duše. Onda je skočila na noge, besneći kao magma gorčine. "Ti!" kriknula je. "Stalno govoriš o obesvećenju. To je tvoje delo. Zašto si morao da trampiš sebe za Džoanu? Zašto si morao da nas uvučeš u ovo? Zar nije to obesvećenje?"
     "Linden." Njen bes podigao ga je na noge; ali nije mogao da posegne ka njoj. Razdvajala ih je vatra, kao da je zapaljena njenim besom.
     "Naravno, misliš da nije. Jer ne vidiš. Ne znaš." Prevlačila je rukama preko grudi kao da će svakog časa početi da cepa sopstveno telo. "Misliš da će ti pomoći što srljaš u neki suludi pohod. Da napraviš novo Žezlo zakona." Podivljala je od gorčine. "Ti nisi važan, a nemaš pojma o tome!"
     Ponavljao je njeno ime. Sunder i Holian su ustali. Nemla je držala rukh u pripravnosti, a Kail se postavio u blizini, kao da su i Jahač i haručai osetili nagoveštaj nasilja.
     "Šta ti je učinio?" Šta ti je to đubre učinilo?
     "Rekao je da nisi važan!" Počela je da bljuje reči, bacajući ih na njega kao da je on uzrok svih njenih nevolja. "Brineš jedino za svoj prsten. Ostalo je moje. Rekao je: 'Ti si naročito odabrana za ovo obesvećenje. Prekaljena si kao gvožđe da postigneš uništenje Zemlje'." Glas joj se zgusnuo oko sećanja kao krv. "Zato što mogu da vidim. Tako će me naterati da učinim ono što žele. Mučiće me onim što vidim, osećam i čujem. Teraš me da učinim upravo ono što oni žele!"
     Sledećeg trenutka izliv se prekinuo. Prekrila je lice rukama, pokušavajući da zaustavi vizije. Telo joj se ukočilo, kao da je na ivici grča; kroz zube joj se otelo ječanje. Onda se skljokala.
     "Dotakao me je", očajno je šapnula.
     Dotakao...?
     "Kovenante." Opustila je ruke i pustila ga da vidi očajanje na njenom licu. "Moraš me izbaviti odavde. Vrati me tamo gde pripadam. Tamo gde moj život nešto znali. Pre nego što me nateraju da te ubijem."
     "Znam", rekao je, jer je morao da joj pruži neki odgovor. "To je još jedan razlog što želim da nađem Jedino drvo." Ali u sebi se odjednom osetio potpuno obogaljeno. Ti nisi važan. Položio je tolike nade u nju, u mogućnost da je bezbedna od upliva poglavara Kletnika; a sada je ta nada ležala uništena. "Poglavari su koristili Žezlo da me pozovu ovamo." Jednim pokretom sve su mu oteli. "Žezlo je jedini način na koji bih mogao da nas pošaljem nazad."
     Osim krila i njegove stare nepomirljivosti.
     Naročito odabrana... Pakla mu i krvi! Želeo je da sakrije lice; mogao bi da plače kao dete. Ali Lindenine oči očajnički su ga posmatrale, pokušavajući da veruju u njega. Sunder i Holian su se držali jedno drugog u strahu koji nisu mogli da imenuju. A Nemlino lice bilo je grubo uobličeno saosećanjem, kao da zna kako izgleda biti odbačen. Samo su haručai delovali nedirnuto - haručai i Vain.
     Kada je Linden upitala: "Tvoj prsten?" - otvoreno ju je dočekao.
     "Ne mogu da ga kontrolišem."
     Nemlino lice naglo se pretopilo u izraz iznenađenja, kao da je rekao nešto užasno.
     Nije obraćao pažnju na nju. Srca rastrzanog bolom, kao da su suze dug prema smrtnosti koji ne može da isplati, ispružio je ruke. Pred svim saputnicima izvršio je VPE.
     Ah, još si tvrdoglav.
     Da. Bogami. Tvrdoglav.
     Brin mu je, sa tipičnom neosetljivom pažnjom, dodao mešinu meteglina. Kovenant ju je podigao tako da je stajala između njega i ostalih, kako mu ne bi videli lice, i iskapio je. Onda je otišao u tamu oko zlatana i sakrio se u noći. Posle nekog vremena legao je među sve ono što je izgubio i sklopio oči.

     Brin ga je probudio u zoru i podigao ga na noge taman na vreme da dočeka drugi izlazak sunca boleština, zaštićen cipelama. Ostatak pohoda već je bio budan. Sunder i Holian pridružili su se Nemli na stenama; haručai su bili zauzeti pripremanjem hrane; Linden je stajala zagledana u sve bliže rumenilo. Lice joj je bilo zapečaćeno pred sopstvenom ranjivošću; ali kada je primetila Kovenanta, pozdravila ga je tmurnim pogledom. Posle sukoba prethodne večeri, to je delovalo na njega kao osmeh.
     Ustanovio je da se oseća snažnije. Ali sa oporavkom je došlo i obnavljanje straha. Na-Mhoramov grim...
     Po Nemli se videlo da nije tokom noći zaboravila na opasnost. Ostarelo lice bilo joj je izbrazdano iščekivanjem, a ruke na rukhu su joj podrhtavale. U odgovor na Kovenantov pogled promrmljala je: "I dalje ga podiže i nije zadovoljan. Ovaj grim će nam rastrgnuti duše." Za trenutak joj je pogled skočio na njegovo lice kao da joj treba podrška. Ali onda se trgla i počela da ljutito požuruje saputnike.
     Uskoro su ponovo krenuli na put, hitajući oštrim kasom niz stazu koju je Nemla prizvala iz Vatrokobi. Njena žurba i Kovenantova strepnja uticali su na Kamendolce, pa čak i na Linden. Pohod je ćutke napredovao, kao da njegovi članovi osećaju oštricu grima uperenu pravo u leđa.
     Džungla pod suncem boleština pojačavala je Kovenantovu slutnju predstojeće nesreće. Insekti su zujali oko njega kao otelovljenje bolesti. Svaka izobličena grana i grm bili su prekriveni izobličenim bubama. Neko drveće bilo je toliko napadnuto termitima da je izgledalo leprozno. A zadah truleži postajao je sve jači. Pod velom Kobi Sunca utroba mu se grčila; i napola je očekivao da će se bilje raspući i početi da se gnoji.
     Vreme se vuklo. Slabost mu se ponovo uvukla u mišiće. Kada je grupa konačno ujahala u olakšanje zalaska sunca, vrat i ramena boleli su ga od stalnog osvrtanja u potrazi za predznacima grima. Kroz srž u kostima proletali su mu drhtaji. Čim je Nemla odabrala mesto za logorovanje u zaklonu ogromnih stabala eukaliptusa, skočio je na tle u nadi da će se smiriti na granitnoj podlozi Zemlje. Ali šake i stopala bili su mu suviše utrnuli da bi išta osetili.
     I ostatak družine je sjahao. Linden je gotovo odmah pošla do Holian. Lindenino lice bilo je bledo i izmučeno, kože zategnute preko lobanje. Svesno je prišla eh-zublji, ali jedva je našla reči. "Insekti", promrmljala je. "Zadah. Sve je gore. Gore od ijednog drugog sunca. Ne mogu da ih sve isključim." Posmatrala je zgrčene ruke prepletenih prstiju, kao da je samo taj prizor drži na okupu. "Ne mogu... šta će biti sutra?"
     Sunder je prišao i stao kraj Holian. Kada je Linden zaćutala, mračno je klimnuo glavom. "Nikada u životu nisam se suočio sa suncem boleština koje je nanelo tako malo zla." Glas mu je bio grub. "Nisam znao da Klava može da putuje bez štete od onoga što predstavlja strah i užas čitavoj Domaji. A sada nam je Prapoglavar pokazao da je Klavina otpornost stečena pojačavanjem, a ne slabljenjem Kobi Sunca." Glas mu je potamneo kao da se priseća svih ljudi čije je živote prolio. "Ne sumnjam u njega. Ali i ja želim da čujem predviđanja o sutrašnjem suncu."
     Nemla je sleganjem ramena pokazala da joj takve stvari ne mogu umanjiti strepnju. Ali Kovenant se pridružio Sunderu i Linden. Iznenada mu se smučilo od pomisli da je možda istinozbor bio laž koju je Gibon-Besomuk stvorio da ga navede na pogrešan put. Ako posle dva dana kiše uslede samo dva dana boleština... savladao se i sačekao Holianin odgovor.
     Lako je pristala. Njen laki osmeh podsetio ga je da ona nije kao Sunder. Svojim lianarom i veštinom koju poseduje uvek je mogla da dosegne Kob Sunca radi dobrobiti drugih; nikada nije morala da ubija ljude kako bi obezbedila krv. Stoga se nije gadila sopstvenih sposobnosti kao što ih se gadio Sunder.
     Zakoračila je malo u stranu da bi imala prostora, a onda izvadila bodež i palicu. Sela je na tlo pokriveno lišćem i usredsredila se. Kovenant, Linden i Sunder napeto su gledali kako polaže lianar u krilo, uzima bodež levom rukom i okreće oštricu ka desnom dlanu. Reči prizivanja klizile su joj sa usana. Zahvatile su posmatrače kao liturgija obožavanja nečega smrtonosnog. Čak su i haručai ostavili poslove i stajali su spremni. Kovenant se namrštio od pomisli da će poseći samu sebe; ali odavno je ostavio za sobom dane kada bi se pobunio zbog onoga što je činila pred njim.
     Polako je načinila mali zasek na dlanu. Kada je iz rane potekla krv, sklopila je prste oko lianara. Sumrak se produbio u noć oko pohoda, prikrivajući je od posmatrača. Ipak su čak i Kovenantova nedovoljna čula mogla da osete kako joj se moć nakuplja kao noćni leptiri oko plamena. Tokom jednog trenutka vazduh je bio nepomičan. Onda je izoštrila napev i palica je zaplamtela.
     Crveni plamen procvetao je kao orhideje Kobi Sunca. Raširio se uvis i naniže, niz podlakticu i na tle. Purpurne niti uvijale su se oko nje kao da je obrastaju. Izgledale su blistavo, ali nisu zračile svetlost; noć je ostala tamna.
     Kovenant je nagonski razumeo njenu vatru. Pevanjem, krvlju i lianarom posegnula je ka sutrašnjem suncu; a plamen je poprimio boju koju će sunce imati. Boju oreola boleštine.
     Treće sunce boleština. Tiho je uzdahnuo od olakšanja. Barem ovde nije imao razloga da veruje da je istinozbor bio lažan.
     Ali pre nego što bi eh-zublja stigla da opusti usredsređenost, prekine predskazivanje, vatra se iznenada izmenila.
     Pruga crnila potpunog kao Vainova koža suknula je iz drveta i naružila plamen bojom abonosa. Isprva je bila samo mrlja na purpuru. Ali rasla je, širila se po plamenu, sve dok ga nije celog zahvatila i zaklonila.
     I ugasila.
     Istog trenutka saputnike je pokrila noć, odvajajući ih jednog od drugog. Kovenant nije video ništa sem slabog nagoveštaja dima u vazduhu, kao da je Holianina palica u opasnosti da izgori.
     Promuklo je, poluglasno, opsovao i raširio ruke sve dok nije dotakao Brina sa jedne i Linden sa druge strane. Onda je začuo korake po lišću i Sunderov uzvik. "Holian!"
     Sledećeg trenutka i Nemla je užasnuto kriknula. "Slanje!" Na rukhu joj je besnela vatra, pucketajući kao kosa među drvećem, čineći noć avetinjskom. "Dolazi!" Kovenant je ugledao Cera kako stoji iza Jahača kao da hoće da je zaštiti od napada. Ostali haručai načinili su odbrambeni krug oko grupe.
     "Gibon!" urliknula je Nemla. "Grozota!" Vatra joj je besnela kroz vazduh kao da pokušava da napadne Veselkamen sa razdaljine od gotovo četrdeset milja. "Tako mi svih Sedam Paklova...!"
     Kovenant je nagonski reagovao. Skočio je u domet Nemline vatre i zgrabio je za podlaktice kako bi je sprečio da ga udari. "Nemla!" proderao joj se u lice. "Nemla! Koliko vremena imamo?"
     Stisak ili zahtev doprli su do nje. Pogled joj se usmerio ka njemu. Uz grčeviti drhtaj spustila je vatru i pustila da se nad grupom sklopi tama. Kada je progovorila, glas joj je dopirao iz noći kao šapat kondorovih krila.
     "Ima vremena. Grim ne može smesta da pređe toliko milja. Možda nam ostaje čitav dan.
     Ali to je na-Mhoramov grim i dizao ga je dva dana. Takvo slanje može da razori i sam Veselkamen."
     Drhtavo je uzdahnula. "Prapoglavaru, ne možemo da izbegnemo ovaj grim. Pratiće moj rukh i potpuno nas rastrgnuti." Glas joj je drhtao u grlu. "Verovala sam da će nam divlja magija dati nadu. Ali ako ne možeš da je kontrolišeš..."
     Iza Kovenantovih leđa probudio se plamičak i zahvatio drvo. Sunder je potpalio kladu. Držao ju je uspravljenu kao baklju, izdižući družinu iz tame.
     Holian je dahtala kroz stegnute zube, boreći se da ne krikne. Narušavanje njenog predskazanja duboko ju je povredilo.
     "To je tačno", zarežao je Kovenant. "Ne mogu da je kontrolišem." I dalje je stezao Nemlu za doručja, trudeći se da je sačuva od histerije. "Drži se. Misli. Moramo nešto da preduzmemo." Gledao ju je u oči. "Možeš li da ostaviš negde rukh?"
     "Kovenante!" zaječala je u naglom bolu. "Ali to je deo mene! Bez njega sam niko i ništa." Pojačao je stisak. Otrgla je pogled od njegovog. Glas joj se pretvorio u suvi jecaj. "Bez rukha ne mogu da razdvajam drveće. I ne mogu da zapovedam honjima. To je moć na kojoj su odgajeni. Ako je izgubim, izgubiću i kontrolu nad njima. Razbežaće se. Možda će se okrenuti protiv nas." Lice kao da joj se drobilo pod nesigurnim svetlom baklje. "Ovaj usud pada meni na dušu", šapnula je. "Ja sam te, u neznanju i gluposti, namamila u Veselkamen."
     "Prokletstvo!" prasnuo je Kovenant, psujući i sebe. Osećao se uhvaćen u zamku; ali ipak nije želeo da Nemla okrivi sebe. Molio ju je za pomoć. Savladao je sopstveni strah. "U redu", dahnuo je. "Pozovi honje. Pokušaćemo da budemo brži."
     Piljila je u njega. "To je grim! Ne možeš biti brži od njega."
     "Prokletstvo, pa to je samo jedan Besomuk!" Od straha je postao opak. "Što dalje mora da ga pošalje, biće sve slabiji. Hajde da probamo!"
     Prošao je trenutak tokom kojeg Nemla nije uspevala da prikupi hrabrost. Ali onda su joj se mišići na licu ukočili, a oči su joj dobile izraz odlučnosti ili kobi. "Da, prapoglavaru", uzdahnula je. "Donekle će oslabiti. Hajde da pokušamo."
     Čim ju je pustio, pozvala je honje.
     Približili su se iz noći kao veliki komadi tame. Haručai su im nabacili na široka leđa vreće zaliha i svežnjeve drveta. Kovenant se okrenuo da pogleda saputnike.
     Sunder i Holian stajali su iza Linden. Ona je čučala u lišću, zaklanjajući lice rukama. Kamendolci su nesigurno posezali ka njoj, ali nisu znali kako da dopru do nje. Glas kao da joj je bio pridavljen.
     "Ne mogu...!"
     Kovenant je prasnuo. "Kreći!"
     Trgla se i podigla na noge. Sunder i Holian pokrenuli su se kao da se oslobađaju iz transa. Kail je naglo podigao Linden sa zemlje i lako je bacio na Kleša. Kovenant se nesigurno uspentrao iza Nemle. U magnovenju je primetio Sundera i Holian na drugim honjima, haručaije kako zauzimaju položaj, Nemlin rukh kako tinja, a onda se naglo širi kao ožiljak kroz tamu.
     Honji su smesta pošli niz prugu Nemline staze.
     Noć sa obe strane njene vatre talasala se kao gromoviti oblaci. Kovenant nije video dalje od njenih leđa; bojao se da će Din svakog trenutka skrenuti sa staze, udariti o gromade, zariti se u preteće bezdane ili jaruge. Ali više od toga bojao se svog prstena, zahteva moći koji će grim postaviti pred njega.
     Nemla nije dozvoljavala propast. Povremeno bi, sasvim neočekivano, njena pruga skrenula oko iznenadnih prepreka; ali vatrom i voljom davala je čitavoj grupi bezbednost i brzinu. Žurila je da spase sopstveni život, Kovenantov život, nadu za Domaju; i vodila je honje kroz propadajuću džunglu kao odapete strele.
     Jurili su dok je mesec izlazio - jurili dok im je putovao nad glavama - jurili i jurili i kada je zašao. Honji, stvorenja Kobi Sunca, nisu se zamarala. Tik nakon svitanja Nemla ih je jednim pokretom zaustavila. Kada je Kovenant sjahao, noge su mu drhtale. Linden se kretala kao prebijena. Čak i Sunder i Holian kao da su izgubili čvrstinu. Ali Nemlino lice bilo je prekriveno borama krajnje nužde; držala je rukh kao da pokušava da uskladi dušu sa vibracijama gvožđa.
     Dala je pohodu samo kratki zastanak radi jela. Ali čak je i to bilo preugo. Stel je bez upozorenja pokazao ka suncu. Nema snaga tog pokreta pokrenula je sve oči ka istoku.
     Sunce je stajalo nad obzorjem, sa bolesno crvenim oreolom koji je goreo kao obećanje nemoći. Ali korona više nije bila savršena. Na ivicama je bila nagrizena crnim prelivom.
     U početku su mrlje bile klinastog oblika, nalik na napad pragrdana, i ređale su se jedna do druge kao da ih neko iz Veselkamena zakiva u sunce.
     Linden je zastenjala mnogo rečitije nego da je kriknula.
     Glasno proklinjući, Nemla je požurila saputnike da ponovo uzjašu. Pohod se začas našao na honjima, a životinje su pojurile kao crna zloba.
     Nisu mogli pobediti. Iako je Nemlina staza bila snažna i istinita - iako su honji jurili punom brzinom ogromnih nogu - crnilo je brzo raslo. Do sredine prepodneva zahvatilo je polovinu sunčevog diska.
     Kovenant je osećao rastući pritisak za leđima. Misli su mu poprimile ritam Dinovih koraka; ne smem... ne smem... Naišli su prizori ubijanja: pre deset godina, ili četiri milenijuma, u bici kod Vitog Drvograda, ubijao je jamnike. A kasnije je zario nož u srce čoveka koji je ubio Lenu. Nije mogao da razmišlja o moći na drugi način sem kao o ubijanju.
     Nije mogao da kontorliše prsten.
     Grupa je izbila iz guste džungle u područje savane. Tamo ništa nije ometalo put osim grube trave, dvostruko više od honja, koja se pružala na sever, jug i istok i izdvojenih hrpa kamena koje su stajale kao večiti spomenici, veoma udaljene jedna od druge. Kovenant je za trenutak imao pregled pre nego što se grupa sjurila niz poslednju padinu pravo u savanu. Nebo se otvorilo; nije mogao da razume kako to da nebesa ostaju nedirnuta pod ovakvim suncem. Onda je Nemlina staza zašla u dubine trave.
     Pohod je jurio još milju pre nego što je Holian kriknula preko tutnjave kopita. "Stiže!"
     Kovenant je bacio pogled iza sebe.
     Olujni oblak, savršen kao rana na suncu, kovitlao se sa zapada. Ključao je kao pesnica, a kretao se tolikom brzinom da je izgledalo da honji uopšte ne jure.
     "Brže!" dahnuo je Nemli za vrat.
     Kao u inat, jednim pokretom je zaustavila Dina. Honj se okliznuo i gotovo pao. Kovenant je zamalo izgubio oslonac. Ostale životinje su skrenule, panično se probijajući kroz travu. "Zemlje mi i neba!" dreknuo je Sunder. Kontrolišući sve honje, Nemla ih je naterala da jure u krug oko nje, gazeći travu sve dok nisu utabali veliki krug.
     Kada se bilje sa istočne strane urušilo, Kovenant je video zašto su stali.
     Tačno preko putanje preprečila im se kolona ogromnih stvorenja.
     Za trenutak je pomislio da su jamnici - jamnici koji jure na sve četiri u gustom krdu širokom šezdeset stopa, zbijeni rame uz rame, sa juga u koloni bez početka i kraja. Imali su zdepasta tela, rasklaćene udove i zatupljene glave kao jamnici. Ali, ako su to zbilja jamnici, onda ih je Kob Sunca stravično izmenila. Leđa i trbuh bili su im prekriveni hitinskim oklopom; prsti ruku i nogu pretvorili su im se u kandže; brade su im se rascepile u orožale vilice, nalik na mravlje. A nisu imali oči ni crte lica; kao da su im lica izbrisana. Na prednjem delu lobanje nisu imali baš ništa osim dugačkih antena koje su se klatile pred njima, ispitujući put.
     Žurili su kao da jure plen. Čelo kolone već je pretvorilo putanju u utabanu golu zemlju. Onako užurbani, zvučali su kao roj divovskih mrava - gamizanje isprekidano samo škljocanjem vilica.
     "Vatru mu paklenu!" dahnuo je Kovenant. Crnilo oko sunca bilo je gotovo potpuno; grim je bio udaljen svega nekoliko milja i brzo se približavao. Ako su ovo nekadašnji jamnici... zadrhtao je od te pomisli. Jamnici su bili moćni oblikovači zemlje, stravično snažni. A ova stvorenja su velika gotovo kao konji. Ako ih išta prekine u usmerenom marširanju, rastrgli bi čak i Nemlu.
     Linden je počela da cvili, a onda je naglo zaćutala. Sunder je zurio u stvorenja očiju sjajnih od straha. Holiani je kosa pala po leđima kao gavranova krila, naglašavajući bledilo lica, kao da je spremna za smrt. Nemla se skljokala pred Kovenantom, kao da joj je kičma slomljena.
     Kovenant se žurno obratio Brinu. "Hoće li proći?"
     Umesto odgovora, Brin je klimnuo glavom ka Hergromu i Ceru. Cer je ustao i uspravio se na Anojevim leđima. Hergrom mu se brzo popeo na ramena i uspravio se da osmotri obzorje. Trenutak kasnije, Brin je odgovorio. "Mi daleko vidimo, ali ne uspevamo da vidimo kraj ovoga."
     Pakla mu krvavog! Bojao se divlje magije, moći van kontrole i izbora. Ne smem..." Ali znao je da će je upotrebiti ako bude morao. Neće moći da tek tako prepusti saputnike smrti.
     Olujni oblak se približavao kao udar sekire. Crnilo je pridavilo sunce. Svetlo je počelo da jenjava.
     Obuzeo ga je talas pobune. Uplašenom ili ne, ova sudbina mu je bila nepodnošljiva. "U redu." Ne obraćajući pažnju na odaljenost od tla, skočio je sa Dinovih leđa. "Moraćemo da se borimo ovde."
     Brin mu se pridružio. Sunder i Stel su sjahali sa Klanga, Holian i Harn sa Klangora. Kail je povukao Linden sa Kleša i postavio je na noge. Ruke su joj se grčile kao da traži hrabrost; ali nije je nalazila. Kovenant je otrgao pogled sa nje kako ga njena nesreća ne bi učinila opasnijim. "Sundere", zarežao je, "imaš tvoj orkrest. Nemla ima rukh. Postoji li način da radite zajedno? Možete li da pogodite ono", pokazao je glavom ka grimu, "pre nego što to pogodi nas?"
     Oblak im je bio gotovo nad glavom. Bacao je neprirodni sumrak na savanu, gušeći dan.
     "Ne." Nemla nije sjahala. Govorila je kao da su joj usta puna pepela. "Nema vremena. Suviše je velik."
     Njen strah pogodio je Kovenanta kao zahtev za divljom magijom. Želeo je da se prodere. Ne mogu da je kontrolišem! Zar ne razumeš? Mogu sve da vas pobijem! Ali nastavila je da govori kao da su njegova moć ili nemoć postali nevažni. "Ti ne smeš umreti. To je sigurno." Njen tihi glas odjednom je zvučao užasno. "Čim se put otvori, brzo prođi. Ova kolona će začas zatvoriti pukotinu." Ispravila je ramena i podigla lice ka nebu. "Grim te je našao zbog mene. Neka padne na moju dušu."
     Pre no što je iko stigao da reaguje, okrenula je Dina i poterala ga ka koloni slepih bića. Dok se kretala, prizvla je vatru iz rukha, držeći je pred sobom kao sablju.
     Kovenant i Sunder skočili su za njom, ali isprečili su im se Brin i Stel. Proklinjući, oblar se borio da se oslobodi; ali Stel ga je savladao bez napora. Sunder je besno vikao. "Pusti me! Zar ne vidiš da hoće da umre?"
     Kovenant nije obraćao pažnju na Sundera: stajao je zagledan u Brinove beizražajne oči. Tiho, preteći je šapnuo. "Ne čini to."
     Brin je slegnuo ramenima. "Zarekao sam se da ti čuvam život."
     "I Banor je dao isti zavet." Kovenant se nije otimao, ali piljio je pravo u haručaija. Ljudi su umirali zbog mene. Šta misliš, koliko još mogu da podnesem? "Tako je i Elena poginula. Trebalo je da mogu da je spasem."
     Grim je počeo da ključa gotovo pravo nad pohodom. Ali jamnička bića nisu bila svesna toga. Marširala su dalje kao slepi usud, utabavaući prašinu ravnice.
     "Banor je održao zavet", odgovorio je Brin, kao da ga mnogo košta da se suprotstavi Kovenantu. "Tako kažu stari kazivači, a njihova priča potiče od samog Banora. Međnik Morin bila je ta koja je posrnula, a ona se zarekla Vrhovnom poglavaru." Klimnuo je glavom ka Ceru, a ovaj je požurio ka Nemli i lako skočio na Dinova leđa. "I mi ćemo", zaključio je Brin, "održati obećanje koje smo dali, do granice svojih snaga."
     Ali Nemla je reagovala tolikim besom da nije čak ni vikala. "Tako mi Sedam Paklova!" dahtala je. "Ne dozvoljavam. Meni se niste zarekli." Mašući rukhom, suočila se sa Cerom. "Ako ne sjašeš, spaliću te svojim poslednjim dahom, a svi ovi ljudi bezrazložno će umreti!"
     Nemla! Kovenant je pokušao da poviče, ali nije mogao. Nije imao šta da joj ponudi; zagušio ga je strah od divlje magije. Bespomoćno je gledao kako Cer okleva i gleda Brina. Haručai su se nemo posavetovali, odmeravajući obaveze. Onda je Cer skočio na zemlju i sklonio se sa Dinovog puta.
     Ne! - pobunio se Kovenant. Ubiće samu sebe!
     Nije imao vremena da misli. Vazduh se ispunio svetlucanjem. Preteći grim se zaustavio nad Nemlom, usmeren na njenu vatru. Nebo oko oblaka ostalo je neverovatno plavo; ali sam oblak bio je crn kao ponoć. Spuštao se i tamneo i dalje, padajući na žrtve.
     Vazduh pod njim pucketao je kao oprljen.
     Honji su počeli da se trzaju. Sunder je izvadio orkrest, uhvatio Holian za ruku i povukao je na udaljenu ivicu kruga, dalje od Nemle. Haručai su žurno zauzeli odbrambene položaje između putnika i gamižućih životinja.
     U opštem pokretu stajao je Vain, crn pod crnim, kao da je oguglao na tamu.
     Hergrom se postavio kraj Vaina. Ali Nemla je smerala da umre; Linden se izgubila u zlu; a Kovenant je pobesneo od nerazrešivog moraš/ne smeš koje mu je nametao prsten. Proderao se na Hergroma. "Pusti ga da se sam stara o sebi!"
     Sledećeg trenutka pao je na kolena. Vazduh se protresao od eksplozije koja bi i srca zaustavila. Grim se raspao na delove i pretvorio se u guste crne pahulje koje su počele da padaju kao mećava.
     Padale su stravično polako - kristali tame sunca, opipljive noći, sile koju ni kamen ne može da izdrži.
     Nemla je urliknula i zavitlala vatru u nebo.
     Din se propeo pod njom i jurnuo u kolonu stvorenja. Niz strašnih koraka poneo je životinju i Jahača ka središtu krda.
     Pahulje grima lebdele su ka njoj, prateći tragove rukha. Najgušće središte, srce moći, prošlo je iznad pohoda.
     Stvorenja su istog časa napala honja. Din je ispustio prodorni urlik kada su kandže i čeljusti počeli da ga razdiru. Štitili su ga samo udari kopita, zamasi mamuza i gusto krzno.
     Grim je počeo da se spušta nad Nemlinu glavu, okrećući se. Njena vatra je plamtela; šibala je njome, pokušavajući da zaštiti sebe i Dina od njegovog dodira. Svaka pahulja koju bi dotakla plamenom eksplodirala je u prasku tame i nestajala. Ali za svaku pahulju koju bi uništila, napala bi je stotina novih.
     Kovenant ju je posmatao u agoniji bespomoćnosti, znajući da će, ako joj krene u pomoć prstenom, morati da naudi i njoj. Grim je bio najgušći oko nje; ali njegove ivice su pokrivale i kolonu i pohod. Stvorenja su zapala u zbrku kada su počele da ih pogađaju smrtonosne pahulje veličine pesnice.
     Iz Sunderovog orkresta suknuo je plamen ka zatamnjenom suncu. Kovenant mu je doviknuo ohrabrenje. Mašući tamo-amo Sunčevim Kamenom, oblar je palicom otkidao pahulje iz vazduha i uništavao ih pre nego što bi stigle do Holian.
     Oko čitave grupe stajali su haručai u polučučećem položaju kao derviši. Obarali su pahulje bičevima od stepske trave. Svaka pahulja uništavala je bič koji bi je dotakao; ali haručai su otkidali nove vlati i nastavljali da se bore.
     Kovenant je iznenada izgubio oslonac. Komad tame proleteo mu je tik kraj lica. Brin ga je povukao u stranu, a onda ga ponovo podigao. Cimajući Kovenanta tamo-amo, Brin je poigravao pod padanjem grima. Nekoliko pahulja palo je tamo gde su do maločas stajali. Bazaltno crne pahulje palile su travu.
     Trava je počela da gori na dvadesetak mesta.
     A Vain je i dalje nepokretno stajao, sa izrazom usredsređenosti na licu. Pahulje su mu padale po koži i tunici. Umesto da eksplodiraju, topile su se na njemu i slivale se šišteći niz odeću i noge, kao voda na vrelom metalu.
     Kovenant je piljio u demonokota, a onda ga je izgubio iz vida, jer je Brin nastavio da ga cima kroz dim.
     Za trenutak je ugledao Nemlu. Divlje se borila za život, bacajući vatru snagom besa zbog kojeg je izdala na-Mhorama. Ali središte grima stvorilo je besni roj oko nje. A gmizava bića već su oglodala Dina do kolena. Ponegde mu je i telo bilo proglodano do kosti.
     Iznenada, jedna pahulja je pala honju na glavu. Din se srušio i bacio Jahača naglavačke među stvorenja.
     "Nemla!" Kovenant se borio da ovlada svojom moći. Ali Brinovo cimanje i guranje sprečavalo ga je da se usredsredi. A već je bilo prekasno.
     Ipak, Cer je skočio napred sa smirenim odricanjem haručaija. Jurnuo je na kolonu i počeo da se probija ka Nemli.
     Podigla se na noge u pljusku vatre. Za trenutak je stajala, odvažna i izranjavljena, bljujući vatru na stvorenja. Cer je gotovo stigao do nje.
     Kovenant je izgubio pogled na nju kada ga je Brin ponovo trgao ispod crne pretnje. Plamen i haručai okretali su se oko njega; pahulje su bile svuda unaokolo. Ali uspravio se na vreme da vidi kako Nemla pada sa urlikom tame u grudima.
     Kada je u ropcu ispustila rukh, četiri preostala honja su pobesnela.
     Eksplodirali su kao da im je preostala samo volja koja potiče od ludila straha. Zavijajući u zapaljenoj travi, dvojica su jurnula iz kruga i pobegla kroz savanu. Jedan se zaleteo u otvor koji je grim načinio u koloni. Dok je prolazio, Cer se naglo pojavio kraj njega. Oslobodio se stvorenja, zgrabio honja za krzno i iskoristio životinju da ga povuče.
     Četvrta životinja napala je pohod. Njen bes zatekao je haručaije nespremne. Oči su mu plamtele crvenilom kada se propeo nad Hergromom i udario ga pravo u grudi.
     Hergrom je pomagao Kailu da zaštiti Linden.
     Životinja se istog časa propela nad njom.
     Kail je pokušao da je odgurne. Spotakla se i pala na pogrešnu stranu.
     Kovenant ju je video kako se batrga pod honjevim kopitima. Jedno joj je udarilo tik pored glave kada je životinja nagazila, pokušavajući da je zdrobi.
     Honj se ponovo propeo.
     Kail je stao nad njom. Kovenant nije mogao da udari, a da ne povredi haručaija. Trudio se da potrči napred.
     Kada se honj spustio, Kail ga je uhvatio za noge. U jednom nemogućem trenutku zadržao je ogromno stvorenje iznad nje. Onda je počeo da ga povija.
     Linden!
     Užasnim naporom Kail je odgurnuo honja u stranu. Kopita su pala na zemlju pored Linden.
     Pojavila se krv. Kailova leva ruka bila je razderana od ramena do lakta mamuzama ogromne životinje.
     Honj se ponovo propeo.
     Kovenantov um smesta se zabeleo od moći. Ali pre nego što je stigao da je uhvati, Brin ga je trgao ispod nove grupe pahulja. Trava se vrtela od vatre i smrti. Podigao se na noge i jurnuo ka Linden; ali srce mu je već stalo u grudima.
     Kada mu se pogled izbistrio, video je Sundera kako baca udar vatre Sunčevog Kamena pravo u honjeve grudi i obara ga na kolena. Kada se honj podigao, odneo je svoj bol daleko od pohoda.
     Ali Linden je ležala pod grimom, okružena rastućom vatrom, i nije se micala.