15.

     Tog leta ponovo je izbio rat; severnjaci su napali zapadne obale, i Arturova legija pošla je u bitku, ovog puta zajedno sa Saksoncima sa juga, koje je predvodio Ceardig. Kraljica Morgoza ostala je u Kamelotu; nije bilo bezbedno da se sama uputi u Lotiju, a nisu mogli da odvoje nikoga da je prati.
     Vratili su se krajem leta. Morgoza je bila u ženskoj sali sa Gvevir i njenim gospama kada su čuli trube sa bedema.
     "To se Artur vraća!" Gvenvir je smesta ustala. Sve žene su spustile preslice i okupile se oko nje.
     "Kako znaš?"
     Gvenvir se nasmejala. "Glasnik mi je doneo vest još sinoć", rekla je. "Zar mislite da sam u ovim godinama počela da se bavim čarobnjaštvom?" Pogledala je uzbuđene devojke - Morgozi se činilo da su sve Gvenvirine gospe devojčice, od četrnast ili petnaest godina, koje jedva čekaju izgovor da napuste predenje; Gvenvir ih je dobroćudno pogledala. "Da odemo i pogledamo ih sa bedema?"
     Kikoćući se i brbljajući, devojke su otrčale u grupicama po dve i tri, ostavljajući preslice po podu. Gvenvir je, smešeći se, pozvala služavku da uredi odaju, a onda je sa Morgozom, polako, pošla na bedem odakle se otvarao pogled na široki prilazni put.
     "Gledaj, eno kralja..."
     "A kraj njega je ser Mordred..."
     "A eno gospodara Lanseleta - oh, gledajte, ima zavoj oko glave, a ruka mu je u marami!"
     "Da vidim", rekla je Gvenvir i odgurnula zabezeknute devojke. Morgoza je prepoznala Gvideona, jahao je uz samog Artura; izgleda da nije bio ranjen, i uzdahnula je od olakšanja. Među vojnicima je videla i Kormaka - pošao je u rat sa ostalom vojskom, i izgleda da je i on ostao nepovređen. Gareta je bilo lako uočiti - bio je najviši u čitavoj družini, a plava kosa blistala mu je kao oreol. I Gaven je bio tu, uvek tik iza Artura, uspravan u sedlu, ali kada su se približili, videla je da na licu ima ogromnu modricu, i da su mu usta otekla kao da mu je izbijen koji zub.
     "Gedajte kako je lep ser Mordred", reka je jedna devojka. "Čula sam kraljicu da kaže kako izgleda isto kao Lanselet kad je bio mlad." Zakikotala se i munula drugaricu. Sve su se okupile i počele da šapuću, i Morgoza ih je posmatrala sa uzdahom. Tako su mlade, tako lepe, sa mekom kosom upletenom na razne načine, smeđom, riđom ili zlatnom, sa obrazima mekim kao latice i glatkim kao u dece, tako su vitke, tako belih i mekih ruku - iznenada je osetila nalet ljubomore; nekada je bila lepša od svih njih. A one se sada gurkaju i šapuću o ovom ili onom vitezu.
     "Gledajte, svi saksonski vitezovi nose bradu - zašto žele da izgledaju dlakavi kao psi?"
     "Moja majka kaže", rekla je jedna devojka - kćer jednog saksonskog plemića, imala je neko varvarsko ime koje Morgoza nije mogla ni da izgovori, Alfreš ili nešto slično - "da je poljubiti muškarca bez brade isto kao da poljubiš drugu devojku ili mlađeg brata!"
     "Ser Mordred je obrijan, a on uopšte ne liči na devojku", rekla je druga i okrenula se Ninijan, koja je ćutke stajala u grupi. "Zar ne, gospo Ninijan?"
     Ninijan se tiho nasmejala. "Meni svi bradati muškarci izgledaju stari - kada sam bila mala, samo su moj otac i najstariji druidi nosili brade."
     "Sada čak i biskup Patricije nosi bradu", rekla je jedna devojka. "Čula sam ga da kaže kako su u paganska vremena ljudi nagrđivali lice brijanjem i da muškarac treba da nosi bradu koju mu je Bog podario. Možda i Saksonci misle tako."
     "To je samo nova moda", rekla je Morgoza. "Moda se menja - kada sam ja bila mlada, i hrišćani i pagani brijali su bradu, a sada se moda promenila - mislim da to nema nikakve veze sa verom. Ne sumnjam da će i Gvideon jednog dana nositi bradu - hoćeš li ga onda manje ceniti, Ninijan?"
     Mlada žena se nasmejala. "Neću, rođako. On je isti, bilo da je bradat ili obrijan. Oh, gledajte, eno kralja Ceardiga sa svojima - hoće li svi biti gosti u Kamelotu? Madam, da odem i kažem slugama?"
     "Molim te, mila", rekla je Gvenvir, i Ninijan je pošla ka sali. Devojke su se gurkale da dobiju bolji pogled, a Gvenvir ih je strogo pogledala. "Hajde, hajde - svi se vraćamo da predemo. Nije lepo tako piljiti u mladiće. Zar nijedna od vas nema pametnijeg posla nego da tako brblja o muškarcima? Hajde, razlaz, videćete ih večeras u velikoj sali. Biće gozba, i sve vas čeka mnogo posla."
     Izgledale su nadureno, ali su se poslušno vratile unutra, i Gvenvir je uzdahnula i odmahnula glavom dok je sa Morgozom išla za njima. "Pobogu, je li ikada postojala gomila tako neposlušnih devojaka? A moram da ih nekako sve sačuvam nevine i pristojne - čini mi se da provode vreme u brbljanju i kikotanju umesto da lepo predu. Stidim se što mi je dvor pun praznoglavih i nepristojnih malih glupača!"
     "Oh, mila", dokono je rekla Morgoza, "sigurno si i ti nekada imala petnaest godina. Zacelo nisi bila uzorna devojka - zar nikada nisi krišom posmatrala nekog mladića i pitala se kako bi izgledalo da te poljubi, bilo da je bradat ili obrijan?"
     "Ne znam šta si ti radila kad ti je bilo petnaest godina", planula je Gvenvir, "ali ja sam bila u manastiru! Čini mi se da je to jedino dobro mesto za ove nepristojne devojke!"
     Morgoza se nasmejala. "Kada sam imala četrnaest godina, gladno sam piljila u sve što nosi pantalone. Sećam se kako sam sedela Gorloasu u krilu - on je bio oženjen Igrenom pre nego što je ona zapala Uteru za oko - i Igrena je to dobro znala, jer čim se udala za Utera, smesta se postarala da me uda za Lota, što je značilo da me šalje što je dalje mogla, a da se ne pređe okean! Hajde, Gvenvir, čak i iza tih manastirskih zidova, zar možeš da se zakuneš da nikada nisi virila u nekog lepog mladića koji je došao da kroti konje tvog oca, ili u purpurni ogrtač kakvog mladog viteza?"
     Gvenvir se zagledala u svoje sandale. "To mi se čini tako davno..." A onda se pribrala. "Lovci su sinoć doneli jelena - narediću da ga spreme za večeru, a možda valja zaklati i svinju, ako treba da ugostimo sve te Saksonce. Neophodno je spremiti svežu slamu u sobama gde će spavati, jer svakako neće biti dovljno kreveta za sve!"
     "Pošalji devojke da obave i to", rekla je Morgoza. "Moraju naučiti da se staraju o gostima - zašto su ti inače poverene? Dužnost kraljice jeste da dočeka svog gospodara kada se vraća iz rata."
     "U pravu si." Gvenvir je poslala paža da prenese naređenja, pa su zajedno pošle ka velikoj kapiji Kamelota. Eto, kao da smo čitavog života prijateljice, pomislila je Morgoza. Tako ih je malo ostalo koji su zajedno bili mladi.
     Isto osećanje obuzelo ju je i uveče, dok je sedela u velikoj sali punoj ukrasa i blistavoj od svečane odeće na gospama i vitezovima. Gotovo kao u velikim danima Kamelota. Ipak, toliko starih vitezova izginulo je u ratu ili u potrazi za Gralom i nikada se neće vratiti. Morgoza se retko prisećala da je stara i to ju je redovno plašilo. Polovinu sedišta oko Okruglog Stola sada su zauzimali maljavi Saksonci sa ogromnm bradama i grubim ogrtačima, ili mladići naizgled jedva dorasli do oružja. Čak i njena beba, Garet, sada je jedan od starijih vitezova Okruglog Stola, i novajlije su ga strašno poštovale, zvali su ga ser i molili za savet, ili bi se uzdržavali od rasprave ako se ne slažu. Što se tiče Gvideona - većina ga je zvala ser Mordred - on je izgledao kao pravi vođa novajlija, mlađarije i Saksonaca koje je Artur odabrao za vitezove.
     Gvenvirine gospe i sluge dobro su obavili posao; bilo je puno pečenog i kuvanog mesa, i ogromnih masnih pita sa mesom, poslužavnici puni ranih jabuka i grožđa, vrelog hleba i variva od sočiva. Za glavnim stolom, kada je gozba završena i kad su se Saksonci prepustii piću i svojoj omiljenoj igri pitalica, Artur je pozvao Ninijan da im peva. Bili su tu i Gvenvir i Lanselet, on sa zavojima na ruci i oko glave - bile su to rane od severnjačke sekire. Nije mogao da koristi ruku, i Gvenvir mu je sekla meso. Niko ne obraća pažnju na to, primetila je Morgoza.
     Garet i Gaven sedeli su niže za stolom, a Gvideon blizu njih, i delio je poslužavnik sa Ninijan. Morgoza je pošla da ih pozdravi. Gvideon se okupao i očešljao, ali jedna noga mu je bila u zavojima, i držao ju je na stolici.
     "Jesi li ranjen, sine?"
     "Sasvim je dobro", oodgovorio je. "Majko, sada sam suviše veliki da bih ti trčao u krilo čim posečem prst!"
     "Meni ne izgleda tako bezazleno", rekla je, gledajući zavoj okrvavljen po ivicama, "ali ostaviću te na miru, kad tako hoćeš. Je li to nova tunika?"
     Kroj je, izgleda, bio saksonsaki, sa tako dugačkim rukavima da su dopirali do pola šake. Gvideonova je bila plava i izvezena purpurom.
     "To je dar od Ceardiga. Rekao mi je da je naročito dobra za hrišćanski dvor, jer prikriva zmije Avalona." Iskrivio je usta. "Možda bi trebalo da poklonim jednu takvu gospodaru Arturu za novu godinu!"
     "Ne verujem da bi iko primetio", rekao je Gaven. "Sada više niko ni ne misli na Avalon, a Arturove ruke su toliko izbledele da se gotovo ništa ne primećuje."
     Morgoza je pogledala Gavenovo izubijano lice. Zaista je izgubio nekoliko zuba, a i ruke su mu bile ranjave.
     "I ti si ranjen, sine?"
     "Ne od neprijatelja", gunđao je Gaven. "Ovo sam dobio od naših saksonskih prijatelja - od jednog Ceardigovog vojnika. Prokleti bili svi odreda, nepristojna kopilad! Mislim da su mi se više sviđali dok smo bili neprijatelji!"
     "Znači, borio si se sa njim?"
     "Da, i učinio bih to ponovo, ako se usudi da zucne nešto o mom kralju", besno je rekao Gaven. "Nije mi trebala Garetova pomoć, kao da sam dečko koji ne ume da se bije bez bratove podrške..."
     "Bio je dvostruko veći od tebe", rekao je Garet, spustivši kašiku, "i oborio te je na zemlju, i pomislio sam da će ti slomiti rebra ili kičmu - još nisam siguran da li je i uspeo. Je li trebalo da sedim po strani dok taj prljavi rmpalija tuče mog brata i blati mog rođaka? Sad će dva puta i tri puta razmisliti pre nego što opet otvori prljava usta da kaže onako nešto."
     "Svejedno", tiho je rekao Gvideon, "ne možeš ućutkati čitavu saksonsku vojsku, Garete, pogotovo ne kada, zapravo, govore istinu. Postoji ime, nimalo lepo, za čoveka, čak i ako je kralj, koji sedi i ćuti dok neko drugi vrši muževljeve dužnosti u krevetu njegove žene..."
     "Kako se usuđuješ!" Garet je počeo da ustaje; pružio je ruku i ščepao Gvideona za tuniku. Gvideon je podigao ruke da se oslobodi.
     "Smiri se, usvojeni brate!" Izgledao je kao dete u poređenju sa ogromnim Garetom. "Hoćeš li postupiti sa mnom kao sa tim Saksoncem zato što sam ovde, među rođacima, rekao istinu, ili treba da lažem kao svi dvorjani, koji gledaju kraljicu sa ljubavnikom i ne kažu ništa?"
     Garet je polako popustio stisak i spustio Gvideona nazad u sedište. "Ako se Artur ne žali na ponašanje svoje gospe, zašto bih se ja mučio?"
     "Prokleta žena!" mrmljao je Gaven. "Voleo bih da je Artur otera dok još ima vremena! Nisam ljubitelj hrišćanskog dvora, i to još ispunjenog Saksoncima. Kada sam bio prvi Arturov vitez, nijedan Saksonac u ovoj zemlji nije bio veći vernik od nekog praseta u svinjcu!"
     Gvideon je zaustio da negoduje, i Gaven se okomio na njega. "Poznajem ih bolje od tebe. Borio sam se sa njima dok si ti još piškio u pelene! Hoćemo li sada živeti na Arturovom dvoru onako kako njima odgovara?"
     "Ne poznaješ Saksonce ni upola tako dobro kao ja", rekao je Gvideon. "Ne možeš upoznati čoveka dok vas deli držalja sekire. Ja sam živeo na njihovim dvorovima i pio sam sa njima i udvarao se njihovim ženama, i usuđujem se da kažem da ih dobro poznajem, za razliku od tebe. A činjenica je da oni smatraju Artura i njegov dvor pokvarenim i paganskim."
     "Ko mi kaže!" frknuo je Gaven.
     "Svejedno", nastavio je Gvideon, "nije smešno što ti ljudi mogu nekažnjeno da zovu Artura pokvarenim..."
     "Nekažnjeno, kažeš?" gunđao je Garet. "Mislim da smo Gaven i ja kaznili barem ponekog!"
     "Hoćete li nastaviti da se bijete po saksonskim dvorovima? Bolje je ukloniti razlog takvog mišljenja", rekao je Gvidoen. "Zar Artur ne može da dovede svoju ženu u red?"
     "Potrebna je mnogo veća hrabrost od moje da se Arturu u lice kaže ružna reč o Gvenvir."
     "Ali to se mora uraditi", rekao je Gvideon. "Ako Artur treba da bude Vrhovni kralj tim ljudima, ne smeju mu se podsmevati. Ako ga zovu rogonjom, hoće li se zakleti da ga slede u ratu i miru? On mora sprečiti propadanje ugleda dvora - neka pošalje ženu u manastir, ili neka otera Lanseleta..."
     Gaven se bojažljivo osvrnuo. "Pobogu, spusti glas", rekao je. "Takve stvari se ovde ne smeju ni šapnuti!"
     "Bolje da mi šapućemo nego da se pronosi šapatom po čitavoj zemlji", rekao je Gvideon. "Za ime Božje, eno ih kako sede kraj njega, i on im se oboma smeši! Je li Kamelot postao farsa, je li Okrugli Sto javna kuća?"
     "A sad začepi ta prljava usta ili ću ti ih ja zapušiti!" zarežao je Gaven, čvrsto stegnuvši Gvideona za rame.
     "Da lažem, Gavene, mogao bi da pokušaš da me ućutkaš, ali zar se pesnicama može zaustaviti istina? Ili i dalje misliš da su Gvenvir i Lanselet nedužni? Ti, Garete, koji si mu čitavog života ljubimac, za tebe bih poverovao da nećeš da pomisliš ništa loše o svom prijatelju..."
     Garet se iskezio. "Istina je da bih voleo da ta žena ode na dno mora ili iza zidova najbezbednijeg manastira u Kornvolu. Ali dok se Artur ne oglasi, i ja ću ćutati. A oni su dovoljno odrasli da budu diskretni. Svi znaju da joj je on oduvek ljubimac i zaštitnik..."
     "Kad bih samo imao neki razlog, Artur bi me saslušao", rekao je Gvideon.
     "Proklet bio, siguran sam da Artur zna sve što treba znati. Ali on treba da odluči hoće li ih pustiti ili će se uplesti... a on neće da čuje ni reč protiv njih." Gaven je progutao knedlu. "Lanselet mi je rođak i prijatelj. Proklet bio, zar mislš da nisam pokušao?"
     "I šta je Artur rekao?"
     "Rekao je da je kraljica iznad moje kritike i da je sve što ona odluči dobro. Bio je učtiv, ali videlo se da zna o čemu govorim i da me upozorava da se ne uplićem u to."
     "A ako bi privukli njegovu pažnju na način koji se ne može zanemariti", tiho je rekao Gvideon, razmišljajući, a onda je podigao ruku i klimnu glavom. Ninijan, koja je sedela Arturu kraj nogu, još prebirajući po strunama harfe, tiho je zatražila dozvolu od Artura, a onda je ustala i prišla im.
     "Gospo moja", rekao je Gvideon, "je li istina da ona", gotovo neprimetno je pokazao glavom ka Gvnevir, "često šalje svoje gospe da noć provedu daleko od nje?"
     "Nije to radila dok je legija bila van Kamelota", tiho je rekla Ninijan.
     "Sada barem znamo da je gospa verna", cinično je rekao Gvideon, "i da ne nudi svoje usluge na sve strane."
     "Niko je nikada nije optužio za kurvanje", ljutito je rekao Garet, "a u njihovim godinama - oboje su stariji od tebe, Gavene - ono što rade nikome ne može da naudi, rekao bih."
     "Ne, ozbiljno govorim", jednako besno je rekao Gvideon. "Ako Artur treba da ostane Vrhovni kralj..."
     "Hteo si da kažeš", ljutito je odvratio Garet, "ako ti treba da budeš Vrhovni kralj posle njega..."
     "A šta bi ti hteo, brate? Da kada Artur umre predam zemlju Saksoncima?" Primakli su glave jedan drugom i govorili besnim šapatom. Morgoza je znala da su zaboravili i njeno prisustvo i njeno postojanje na svetu.
     "Pa, mislio sam da ti voliš Saksonce", rekao je Garet pakosno. "Zar ne bi voleo da ih vidiš na vlasti?"
     "Ne, slušaj me", besneo je Gvideon, ali Garet ga je opet ščepao i prekinuo ga. "Čitav dvor će te čuti ako ne spustiš glas - gledaj, Artur te gleda, video je Ninijan da dolazi ovamo! Možda Artur nije jedini koji treba da pazi na svoju gospu..."
     "Umukni!" prasnuo je Gvideon, otimajući se od Gareta.
     I Artur je primetio gužvu. "Šta, moji odani rođaci iz Lotije se svađaju među sobom?" doviknuo je. "Hoću mir u mojoj sali, rođaci! Hodi, Gavene, evo kralj Ceardig pita hoćeš li sa njim da igraš pitalica!"
     Gaven je ustao. "Evo ti jedna pitalica", tiho je rekao Gvideon. "Kada se čovek ne stara o svom vlasništvu, šta treba da rade oni kojih se to takođe tiče?"
     Gaven se udaljio, pretvarajući se da nije čuo, a Ninijan se sagnula do Gvideona. "Ostavi to zasad", tiho je rekla. "Suviše je očiju i ušiju. Posejao si seme. Sad razgovaraj sa još nekim vitezovima. Zar misliš da si ti jedini video - ono?" ovlaš je pokazala laktom. Morgoza je pošla pogledom za njim i ugledala Gvenvir sagnutu uz Lanseleta nad tablom za igru koju su držali u krlu; lica su im se gotovo dodirivala.
     "Mislim da mnogi smatraju kako se to tiče časti Arturovog Kamelota", mrmljala je Ninijan. "Samo treba da nađeš one koji su manje pristrasni od tvoje braće iz Lotije, Gvideone."
     Ali Gvideon je ljutito gledao Gareta. "Lanselet", mrmljao je, "uvek Lanselet!" A Morgoza je pogledala Gvideona i svog najmlađeg sina i setila se deteta kako brblja sa crveno-plavom vitezom-igračkom koju je nazvao Lanselet.
     Potom se setila Gvideona dok je bio mali, kako je pratio u stopu Gareta, kao kučence. Garet je njegov Lanselet, pomislila je. Šta će se izroditi iz ovoga? No, njen nemir se pretvorio u zlobu. Svakako je vreme da i Lanselet odgovara za ono što je učinio.

     Ninijan je stajala na bedemu Kamelota, zagledana u maglu oko brega. Čula je korake iza sebe, ali se nije okrenula. "Gvideone?"
     "Ko bi drugi bio?" Zagrlio ju je s leđa, a ona se okrenula da ga poljubi. "Da li te i Artur tako ljubi?" upitao je, ne puštajući je.
     Oslobodila se njegovih ruku i pogledala ga u oči. "Jesi li ljubomoran na kralja? Zar mi nisi sam rekao da steknem njegovo poverenje?"
     "Artur iovako ima suviše toga što pripada meni..."
     "Artur je hrišćanin - i samo toliko ću ti reći", odgovorila je Ninijan, "a ti si moja ljubav. Ali ja sam Ninijan od Avalona, i nijednom čoveku na svetu ne polažem račune o tome šta činim sa onim što je moje - da, moje, a ne tvoje. Ja nisam Rimljanka, pa da mi neki muškarac određuje šta da radim sa onim što mi je Boginja podarila. A ako ti se to ne dopada, Gvideone, vratiću se u Avalon."
     Gvideon se nasmešio onim ciničnim osmehom koji joj se nikada nije dopadao.
     "Ako budeš mogla. Možda ćeš utvrditi da to više nije tako lako." A onda mu je sa lica nestao ciničan izraz i uhvatio ju je za ruku. "Nije me briga šta Artur radi za vreme koje mu je ostalo. Kao i Galahad, neka se nauživa, jer nije mu ostao još mnogo." Zagledao se u more magle koja je okruživala Kamelot. "Kada se razvedri, možda ćemo moći da odavde vidimo Avalon i Ostrvo zmaja." Uzdahnuo je. "Jesi li znala da Saksonci polako naseljavaju taj kraj, i da se na Ostrvu zmaja love jeleni, mada je Artur to zabranio?"
     Ninijan je prebledela od besa. "To se mora prekinuti. Ostrvo je sveto, a jeleni..."
     "Jeleni su vlasništvo malog naroda. Ali Edvin Saksonac ih ubija. Rekao je Arturu da su gađali njegove ljude otrovnim strelama, pa je dao dozvolu svojima da ih ubiju čim ih vide. I tako sada love jelene - a Artur će poći u rat protiv Edvina, ako bude morao. Voleo bih da Edvin ima neki bolji razlog - čast zahteva da se borim i štitim one koji veruju u Avalon."
     "I Artur će ratovati njih radi?" začudila se Ninijan. "Mislila sam da je pogazio zakletvu Avalonu."
     "Avalonu da, ali ne i bezopasnom narodu sa ostrva." Gvideon je zaćutao, i Ninijan je znala da se priseća dana na Ostrvu zmaja. Prevukao je prstima preko tetoviranih zmija na doručjima, a onda je spustio preko njih rukave saksonske tunike. "Pitam se da li bih još mogao da savladam Kralja Jelena golim rukama i nožem od kremena."
     "Svakako, ako bi morao", rekla je Ninijan. "Pitanje je bi li Artur to mogao. Jer ako ne bi..."
     Ostavila je pitanje nedovršeno, a Gvideon je odgovorio zagledan u gustu maglu. "Mislim da se neće razvedriti. Ovde uvek ima magle, toliko je gusta da u poslednje vreme glasnici saksonskih kraljeva ponekad ne mogu da nađu put... Ninijan! Hoće li Kamelot nestati u magli?"
     Zaustila je da odgovori šalom ili utehom, a onda se predomislila. "Ne znam", rekla je. "Ostrvo zmaja je obesvećeno, mali narod umire, jeleni su plen saksonskih lovaca. Severnjaci napadaju obale. Hoće li jednog dana osvojiti Kamelot kao što su Goti srušili Rim?"
     "Da sam znao na vreme", rekao je Gvideon sa prigušenim besom, udarajući pesnicom o pesnicu, "da su Saksonci javili Arturu, mogao je da pošalje mene - ili nekog drugog - da zaštiti sveto ostrvo na kome je postao Kralj Jelen i sklopio Sveti brak sa zemljom! Boginjine svetinje sada su zbačene, a pošto on nije umro da ih zaštiti, nema više prava da bude kralj."
     Ninijan je čula i ono što nije rekao: ni ja. "Nisi znao da postoji opasnost", rekla je.
     "I za to je kriv Artur. Saksonci nisu ni pomislili da traže dozvolu od njega - zar to ne govori koliko malo drže do Vrhovnog kralja? A zašto ga ne cene? Reći ću ti, Ninijan - ne cene kralja koji je rogonja, koji ne može da vlada svojom ženom..."
     "Ti, koji si odrastao u Avalonu", ljutito je odvratila, "hoćeš li suditi Arturu po saksonskim merilima, koja su još gora od rimljanskih? Hoćeš li pustiti da kraljevstvo napreduje ili propada zbog nečije zamisli kako čovek treba da drži svoju ženu u zatvoru? Ti treba da budeš kralj, Gvideone, zato što nosiš kraljevsku krv Avalona i zato što si dete Boginje..."
     "Pih!" Gvideon je glasno opsovao. "Ninijan, zar nikada nisi pomislila - možda će Avalon pasti baš kao i Rim, iz istog razloga - zbog izopačenosti u samom srcu zemlje? Po zakonima Avalona, Gvenvir je postupala sasvim ispravno - gospa može da izabere sebi para, i Artura bi trebalo da zbaci baš Lanselet! Lanselet je sin same Vrhovne sveštenice - zašto ne bi bio on kralj umesto Artura? Ali da li naš kralj treba da bude izabran po tome što ga neka žena želi u svojoj postelji?" Opet je pljunuo. "Ne, Ninijan, ti dani su okončani - i Rimljani i Saksonci znaju kakav treba da bude svet. Svet više nije velika materica koja rađa muškarce - sada kretanje vojske određuje poredak stvari. Ko bi sada prihvatio mene za kralja samo zato što sam sin ove ili one žene? Sada kraljev sin nasleđuje zemlju, i treba li da odbijemo nešto dobro zato što su se Rimljani toga prvi setili? Sada imamo bolje brodove - otkrićemo zemlje dalje od onih što su potonule u more. Hoće li nas tamo pratiti Boginja, koja je vezana za ovaj komadić zemlje i ove useve? Pogledaj Severnjake koji napadaju naše obale - hoće li njih zaustaviti kletve Majke? U Avalonu je ostalo svega nekoliko sveštenica - ni Saksonci ni severnjaci ih neće dirati, jer Avalon više nije deo sveta u kome oni žive. Ženama koje žive u ovom svetu potrebna je zaštita muškaraca. Današnji svet, Ninijan, nije svet Boginje, nego bogova, možda i jednog Boga. Ne moram pokušavati da srušim Artura. Srušiće ga vreme i promene."
     Ninian je osetila da joj se leđa ježe od Vida. "A šta će biti sa tobom, Kraljem Jelenom od Avalona? Šta će biti sa Majkom koja te je poslala u svoje ime?"
     "Zar misliš da hoću da nestanem u magli sa Avalonom i Kamelotom? Nameravam da budem Vrhovni kralj posle Artura - a da bih to postigao, moram da održim slavu Arturovog dvora. Zato Lanselet mora da nestane, što znači da Artur mora biti primoran da ga protera, a verovatno i Gvenvir zajedno sa njim. Jesi li uz mene, Ninijan, ili nisi?"
     Lice joj je bilo samrtnički bledo. Stezala je pesnice, žaleći što nema moć kao Morgana, moć Boginje, da se podigne kao most između zemlje i neba i da ga sprži munjom gneva Boginje. Polumesec na čelu pekao ju je od gneva.
     "Treba li da ti pomognem da izdaš ženu koja je iskoristila pravo što ga je Boginja dala svim ženama, da bira muškarca svojom voljom?"
     Gvideon se podmešljivo nasmejao. "Gvenvir je izgubila to pravo kada je kleknula pred ropskog Boga."
     "Svejedno, neću da je izdam."
     "Znači, nećeš mi javiti kada sledeći put bude otpravila svoje žene preko noći?"
     "Neću", rekla je Ninijan. "Tako mi Boginje, neću. Arturova izdaja Avalona nije ništa u poređenju sa tvojom!" Okrenula mu je leđa i krenula da se udalji, ali on ju je uhvato i zadržao.
     "Učinićeš kako ti naredim!"
     Počela je da se otima i na kraju nekako uspela. "Naređuješ mi? Ni za hiljadu godina!" Ostala je bez daha od besa. "Čuvaj se, ti koji si podigao ruku na Gospu od Avalona! Artur će saznati kakvu je zmiju gajio u nedrima!"
     Obuzet besom, Gvideon ju je je zgrabio za ruku i povukao je ka sebi, a onda je svom snagom udario po slepoočnici, i ona je pala na zemlju bez glasa. Bio je toliko besan da nije ni pokušao da je pridrži.
     "Dobro su te Saksonci nazvali", rekao je tih, surov glas iz magle. "Zao savet, Mordred - ubica!"
     Okrenuo se obuzet grčevitim strahom i zagledao se u Ninijanino skljokano telo kraj svojih nogu. "Ubica? Ne! Samo sam bio besan na nju - ne bih je povredio..." Počeo je da se osvrće, ali nije uspeo da razabere ništa u sve gušćoj magli, mada je poznao glas.
     "Morgana! Gospo - majko moja!"
     Kleknuo je, grla stegnutog u panici, i podigao Ninijan. Tražio je otkucaje srca, ali ona je ležala ne dišući, beživotna.
     "Morgana! Gde si? Gde si? Pokaži se, prokleta bila!" Ali tu je bila samo Ninijan, beživotna i nepokretna kraj njegovih nogu. Zagrlio ju je i počeo da preklinje. "Ninijan! Ninijan, ljubavi, reci nešto..."
     "Ona više neće govoriti", rekao je bestelesni glas, ali dok se Gvideon osvrtao po magli, pojavila se ženska prilika. "Oh, šta si to učinio, sine?"
     "Jesi li to bila ti? Jesi li bila ti?" upitao je Gvideon na ivici histerije. "Jesi li me ti nazvala ubicom?"
     Morgoza je ustuknula, obuzeta strahom. "Ne, ne, tek sam stigla - šta si to učinio?"
     Gvideon joj se bacio u naručje, i zagrlila ga je i gladila po kosi kao da mu je dvanaest godina. "Ninijan me je naljutila - pretila mi je - Bogovi su mi svedoci, majko, nisam hteo da joj naudim, ali zapretila je da će otići kod Artura i reći mu da kujem zaveru protiv njegovog milog Lanseleta", govorio je sve brže i brže. "Udario sam je, kunem se da sam hteo samo da je zastrašim, ali pala je..."
     Morgoza je pustila Gvidoena i kleknula kraj Ninijan. "Nezgodno si je udario, sine - mrtva je. Tu se više ništa ne može. Moramo da obavestimo Arturovu poslugu."
     Gvideon je prebledeo. "Majko! Šta će Artur reći?"
     Morgoza je osetila da joj se srce otkravljuje. Sada je bio u njenim rukama, baš kao onda kada je bio bespomoćno detence koje bi Lot rado ubio; bila je vlasnik njegovog života, i on je to znao. Ponovo ga je zagrlila.
     "Nije važno, mili moj, ne smeš da patiš, to je isto kao da si nekog ubio u boju", rekla je, pobedonosno gledajući Ninijanino bežnivotno telo. "Mogla je da padne u magli - dalek je put do podnožja brega", rekla je, gledajući preko bedema Kamelota, odakle je strma padina nestajala u magli. "Hajde, uhvati je za noge. Što je učinjeno, učinjeno je, i sada njoj više ništa nije važno." U njoj je proključala stara mržnja protiv Artura; Gvideon će ga srušiti, i to uz njenu pomoć - a kada to bude gotovo, ona će biti uz njega, žena koja ga je dovela na presto! Ninijan više nije bila između njih; samo ona će mu davati podršku i pomoć.
     Krhko telo Gospe od Avalona bez zvuka je nestalo u magli. Artur će je kasnije potražiti i kada se ne pojavi, poslaće potragu; ali Gvideon je zurio u maglu kao hipnotisan i na trenutak mu se učinilo da nazire crnu barku Avalona negde na vodi između Kamelota i Ostrva zmaja. Kao da je video Ninijan, obučenu u crno kao Smrt, kako ga poziva iz barke... a onda je sve nestalo.
     "Hodi, sine", rekla je Morgoza. "Proveo si ovo jutro u mojim odajama, a od sada ćeš stalno biti sa Arturom u glavnoj sali. Zapamti, danas nisi video Ninijan - kada dođeš kod Artura, pitaj za nju, izgledaj pomalo ljubomorno, kao da se bojiš da ćeš je zateći u njegovoj postelji."
     Palo joj je kao melem na srce kad ju je stegao za ruku. "Hoću", tiho je rekao. "Hoću, majko. Ti si najbolja majka, najbolja žena na svetu!"
     Opet ga je zagrlila i poljubila ga, uživajući u svojoj moći, a onda ga je pustila da ode.