Zane Grey - Žutokljunac
Predstaviæu se kao kauboj! - Ernest Selbi je bio toliko uzbuðen da je ovu misao glasno izgovorio. Brzo se obazreo da
vidi nije li ga možda neko èuo. Njegovi saputnici nisu obraæali posebnu pažnju na njega, pa je odahnuo. Ernestovo
oduševljenje je sve više raslo otkako je voz zašao u Reton klanac. Sada je praktièno bio u Arizoni. Ovo je bio Zapad,
stvarni Zapad, koji je oduvijek povezivao s pustolovinama, a sada mu se na èudesan naèin pružila prilika da bude dio
njega. Otkako je napustio svoj dom u Ajovi, svaki Èas je vadio papire i pismo od advokata u Èikagu u kome je pisalo
da je njegov stric Silas Selbi, koji je iznenada umro, ostavio svom neæaku u nasljedstvo ranè u Arizoni koji se zvao
Crvena stijena. Advokat je, takoðe, obavještavao nasljednika da je gospodin Silas Selbi namjeravao otputovati na ranè
da bi provjerio zašto je prihod opao. Izvještaji upravnika Hepforda oèito su bili uredni. Objašnjavali su zašto je u
posljednje tri godine broj goveda sa dvadeset hiljada spao na šest hiljada. Meðutim, gospodin Selbi je osjeæao da tu
nešto nije u redu. Sada je novi vlasnik, Ernest Selbi, trebao da nastavi istragu. Iako advokat nije direktno govorio o
nepoštenju tog Hepforda, same èinjenice bile su dovoljno jasne da bi se stekao taka^' utisak. I Ernest je o svemu
porazgovarao sa ocem i majkom i onda, nimalo ne oklijevajuæi, smjestio se u voz koji je išao na Zapad. Bio je
zahvalan stricu Silasu što mu je ostavio ranè, a još više što mu se pružila prilika da napusti svoj prilièno ogranièen
život na maloj farmi u Ajovi i prepusti se romantici i pustolovini koje je obeæavao Zapad. Ali, mora biti razborit,
govorio je sebi; mora malo obuzdati svoj žar i potruditi se da iznaðe najbolji naèin kako sve to da provede. Znao je
malo ili gotovo ništa o životu na rancu i bio je potpuno nespreman da preuzme rukovoðenje imanjem. Morao bi da
nauèi posao na licu mjesta, da stekne iskustvo u razlièitim poslovima vezanim uz uzgoj stoke, da otkrije šta se dogaða.
Nije èak znao ni kako da otkrije nepoštenje ili loše rukovoðenje rancem. A onda mu je sinulo: zašto se ne bi pod
nekim drugim imenom pojavio i zatražio zaposlenje kao kauboj na vlastitom rancu? To bi, izvjesno, bilo vrijedno
iskustvo. Naravno, za njega æe novina biti i status kauboja, ali je Ernest imao dovoljno iskustva s konjima i radom na
farmi; bio je snažan i žilav i vjerovao je da æe biti u stanju da savlada poèetne teškoæe. Na taj naèin æe moæi uæi i u trag poslovanju na imanju. Možda æe biti problema da ubijedi Hepforda da ga zaposli, ali Ernest se trenutno o tome
nije brinuo. Vidjeæe šta æe biti kada se naðe na licu mjesta. Sada kada je stvarno bio na Zapadu sa svim njegovim
misterioznim i blistavim moguænostima, osjeæao se dorastao svakoj situaciji. Selbi je napustio voz u Holbruku. Pažnju
mu je privukla nekolicina kauboja koji su dokolièili preko puta stanice. Kauboji su bili mladi, rumenih obraza, oštrog
pogleda, lijeno su se kretali i bili su obuèeni u uobièajenu odjeæu, nosili su velike šešire, flanelske košulje i traperice uvuèene u kožne èizme s visokim potpeticama na koje su bile prikaèene nevjerovatno duge mamuze. Uputio se prema
njima, zadovoljan što je jednostavno obuèen. - Može li se negdje nešto pojesti? - upitao je. Moglo bi se reæi da su
gledali kroz njega. - Kako da ne - odgovorio je ipak jedan od njih pokazujuæi preko ulice. - Tamo je hotel. A i u
stanici se može nešto žvaknuti. Ako ti ni to nije dovoljno, možeš da svratiš kod jednog žutog na kraju ulice. - Kada
kreæe koèija za Springertaun? - Ernest se usudi o da postavi j oš j ed n o pi ta nj e. - Pa, u jedanaest, a možda i neæe -
dobio je odgovor. - Hvala na ljubaznosti - odgovorio je Selbi ne mijenjajuæi ni boju glasa, ni izraz lica. Njegov govor privukao je sumnjièave poglede. Ali, više ništa nije reèeno i on je krenuo prema hotelu. Tamo je ostavio torbu i, nakon što se još malo raspitao, pošao u obilazak. Pogled mu je najprije privukla jedna crvenokosa djevojka. Dok je prolazio
pored nje, malo se osvræuæi da bolje pogleda lice te djevojke, èuo ju je kako govori svom pratiocu: - Žao mi je, Poli,
ali jutros se koèijom vraæam na Crvenu stijenu. Stari mi je rekao da iz banke podignem prilièno novca, te moram da
žurim. Ova primjedba je zainteresovala novog vlasnika ranca Crvena stijena. Impuisivno se okrenuo i dotakao šešir. -
Izvinite, gospoðice... - poèeo je, ali se naglo zaustavio shvativši da se htio predstaviti. Pogledale su ga radoznale zelene oèi. Mladiæ iz Ajove je zamucao, ali je nekako uspio da nastavi: Ho... hoæete li... možete !i... da me uputite do
prodavnice gdje bih mogao kupiti opremu za jahanje? - Zar ne znate èitati? - odgovorila je prilièno neuljudno dok je
pokazivala prema natpisu sa krupnim bijelim slovima iznad izloga direktno preko ulice. Selbi joj se zahvalio i, dok je
prelazio ulicu, èuo je opasku da je zgodan žutokljunac. Ova podrugljiva primjedba mu se i dopala i nije. Bio je
osjetljiv na to što ga srnatraju žutokljuncem jer je bio svjestan svog izgleda i neiskustva. Odluèio se za restoran koji je držao Kinez i tu doruèkovao. Bio je tu dugaèak šank, iza kojeg je bila kuhinja i nekoliko stolova. Ernest je izabrao sto pored dašèanog zida koji je dijelio restoran od neke radnje na sljedeæem ulazu. Postoje pregrada oèito bila nedovoljno
debela, njegove osjetljive uši uhvatile su tihe glasove s druge strane. Svaka rijeè je bila razgovjetna. - Vidio sam da je Hepfordova cura uzela. - U banci? - Aha. I nosi veæ ovog jutra koèijom za Springer. - A ako bude drugih? - Hm, Bad
æe se dokopati ako mi ne uspijemo. Otišao je naprijed. Ali, i mi æemo pokucati da iskoristimo šansu. Zatim se æula
škripa stolica, pa koraci. Selbi je pogledao kroz prozor i trenutak kasnije vidio dvojicu koji su izašli iz susjedne
prostorije. Pažljivo ih je osmotrio. Ne bi ih mogao zaboraviti. Brzo su krenuli niz ulicu, a Ernestovo uzbuðenje je bilo toliko da je jedva mogao objasniti Kinezu šta želi da jede. A kada je konaèno dobio jelo, nije više imao apetita. Pred
njim je bila divna prilika! Djevojka kojoj se obratio bila je kæerka Heptorda, upravnika ranca Crvena stijena, i bilo je oèito da je namjeravaju orobiti. Pošto je za to znao, sa uzbuðenjem je shvatio da je njegova dužnost da sprijeèi
pljaèkaše. Bandit o kome su govorili kao o nekom Badu sigurno je namjeravao da uleti u koèiju negdje usput, dok æe
dvojica lupeža koje je prisluškivao krenuti koèijom i saèekati da im se ukaže povoljna prilika. Pa, on æe biti u koèiji i dobro paziti da osujeti zavjeru, po moguænosti bez rizika. Ako se s takvim podvigom predstavi na Crvenoj stijeni,
biæe mu osigurani i dobrodošlica i moguænost da se zaposli kao kauboj. Pokazaæe da nije žutokljunac! Ta misao ga je
do te mjere zaokupila da je potpuno prigušio unutrašnji glas koji mu je savjetovao da obavije 8 sti gradske vlasti. On je mogao sa ovim izaæi nakraj. Pustolovina bi privukla Ernesta i da djevojka nije bila upletena, pa èak i da ona nije tako zgodna. Nabaviæe revolver. Oduševljen svim što ga je oèekivalo, krenuo je da nade radnju. U radnji Ernest je bio
uzbuðen velièinom i izborom robe koji bi se mogao mjeriti i sa veæim gradom. Pažljivo je razgledao, iduæi od police
do police, sve dok mu napokon nije priSao prodavaè i upitao ga šta želi. Ernest je odgovorio: - Obiènu kaubojsku
opremu. Nije mu trebalo dugo da kupi ono što želi. Prodavaè je, oèito, pretpostavljao da je njegova mušterija
žutokljunac, što je nagnalo Ernesta da pokupuje i marame, æebe i, napokon, revolver, opasaè i metke. Nije želio cia
izaziva pažnju i, u svojoj žurbi da što prije nestane iz radnje sa velikim zamotuljkom, skrenuo je tako naglo iza ugla da se sudario s nekim na nogostupu. Bila je to djevojka koja se od sudara malo zateturala i gotovo bez daha sjela na
vreæu s brašnom. Na svoj užas, prepoznao je Heptordovu kæerku. Njene prelijepe zelene oèi posmatrale su ga s
neprikrivenom dosadom. Sjedila je rumenog lica, Iju ti to namještajuæi šeširiæ. - }a... ja... izvinite - zamucao je Ernest.
- Nisam gledao gdje idem. Baš sam nespretan, jeste li u redu? Ustala je i ošinula ga pogledom koji mu je natjerao
rumenilo u obraze. Dok je prolazila pored njega, Ernest je opazio da je i ona porumenjela. Instinktivno je htio da krene za njom i objasni joj da ga ni njegovo iskreno divljenje prema zgodnoj djevojci ne bi navelo da se s njom namjerno
sudari. Odustao je. Ernest se vratio u hotel, uzeo sobu, obukao u kaubojsku odjeæu i postao toliko zadovoljan sam
sobom da je potpuno zaboravio na neugodan susret. Pristajala mu je gruba odjeæa. Više nije podsjeæao na kicoša.
Odluèio je da za sada ne stavlja mamuze dok ne nauèi kako se hoda s njima. Ako bi ih sada stavio, bilo je izvjesno da
bi se sapleo i tako se odao. Revolver je bio velik i težak. Napunio ga je i nadjenuo za pojas. Kada se spakovao, uputio se pre- y ma mjestu gdje su mu rekli da æe stajati koèija. Tamo je, i' '¦> pored pesimistièke obavijesti onog kauboja, saznao da koèija uskoro kreæe. Vozilo je Ernesta podsjeæalo na veliki vagon, sa èetiri široka sjedišta iza vozaèevog,
umjesto krova nalazila se cerada koja je sada bila uvijena. Bila su upregnuta èetiri konja koja su nestrpljivo èekala da krenu. - Gdje ideš, kauboju? - upitao je vozaè, pedesetogodišnjak grubog lica, blistavih plavih oèiju. - U Springertaun -
odgovorio je Selbi najkraæe što je ' mogao. Osjeæao je zadovoljstvo što ga je koèijaš oslovio ' kao kauboja. - Deset...
unaprijed - zatražio je vozaè grubo, ne dovodeæi tako u pitanje svoje iskustvo sa gospodom na granici. - Èega deset? -
upitao je Ernest. - Hej, momak, odakle ti dolaziš? - upitao je vozaè koèije pretvarajuæi se da je iznenaðen. - Deset
somova! - Oh, mislio sam da je karta deset centi - odgovorio je Ernest naivno i izvadio novèanik iz kojeg je pažljivo
izvukao zelembaæa. - Auh - progundao je vozaè uzimajuæi novac. - Sjedni na stražnje sjedište, a torbe stavi ispod.
Ernest je lijeno uèinio kako mu je reèeno, nakon èega se smjestio da uživa u situaciji. Sjedište ispred njega je bilo
prazno, a sljedeæe su zauzimala ona dvojica grubijana èije je planove prisluškivao. Na nogostupu je primijetio
crvenokosu djevojku koju je onako nezgodno sreo dvaput tog jutra. Izašla je iz hotela s jednom sredovjeènom ženom i
kaubojem pretovarenim torbama i zamotuljcima. Kada su stigli do koèije, Ernest je okrenuo glavu, iako bi više volio
da vidi njen izraz lica kada ga prepozna. - Do viðenja, Džefe, i hvala ti na svemu - govorila je 10 djevojka. - Baš mi je žao što ranije nisam saznao da si u gradu, još mi je zalije što ideš - odgovorio je kauboj otežuæi. - Ali, sigurno æeš
doæi èetvrtog. - Bojim se da neæu, Džefe - odgovorila je sa žaljenjem. - Au! Neæeš valjda propustiti igranku! -
Mislim da æu propustiti mnogo više. Da nisam morala obaviti posao za tatu, ne bih ovog puta ni došla u grad... U
stvari, Džete, strašno smo ovih dana uznemireni na rancu. - Ma, šta mi kažeš, Ana! A zbog èega? - Pa, vjerujem da
mogu reæi svim mojim prijateljima rekla je djevojka rezignirano. Govorila je tiše, ali su njene rijeèi ipak jasno doprle do Ernestovih ušiju. - Ti znaš da mi u stvari nismo vlasnici Crvene stijene, iako je uvijek izgledalo da jesmo. Tata
samo vodi ranè za onog starog škrticu Selbija. I sada, èini se, Selbi je umro. Ništa nismo znali dok nije došlo pismo od advokata. Ono nas je upoznalo sa èinjenicom da moramo oèekivati da u Arizonu stigne neko ko æe, prije ili kasnije,
preuzeti ranè. - Prokletstvo! Baš gadno - uzviknuo je kauboj. - Kome je stari Selbi ostavio ranè? - Advokat nije rekao.
Vjerujem nekom žutokljuncu, sinu ili neæaku. Tata ne misli tako. Selbi ima i brata - odgovorila je djevojka s
gorèinom. - Razvedri se, Ana - Džef se nasmijao. - Sigurno æe sve opet biti po starom. Taj tip se neæe pojaviti, a ako
doðe, možeš se udati za njega. Ha... ha... ha! - kauboj se zagrcnuo od smijeha. I žene su se poèele smijati. - Tako me je posavjetovala i gospoda Džons - nastavila je djevojka. - To nije smiješno. Zar možeš i zamisliti da bih se mogla udati
za nekog bljedunjavog žutokljunca ili pak æelavog tipa sa Istoka? Ne bih ni po cijenu ranca! - Svakako, to je sreæa za
nas kauboje - odvratio je Džef žarko. - Pa, adios. Ipak se nadam da æeš doæi èetvrtog. I, slušaj, pozdravi onu tvoju
malu roðaku Dejzi Bruks. - Kako da ne, Džefe Martine - odvratila je. - Ah, vi kauboji!... Adios. Neæak Silasa Selbija
se potpuno složio sa ovom crve- ;¦ nokosom curom da nimalo nije smiješno ovo sa nasljed- ( st'om. Ernesta je prilièno
uzdrmala èinjenica da je j privlaèna djevojka, èiji se temperament može mjeriti s njenom kosom, kæerka Džona
Hepforda, koji je godinama vodio ranè Crvena stijena za njegovog strica Silasa. Na prvi pogled privukla ga je Ana
Hepford, ali na drugi ga je veæ prilièno odbijala. Vagajuæi njenu zajedljivu opasku o Silasu Selbiju, zakljuèio je da
mu se uopšte ne dopada. Kada je sa svojom pratiljom sjela ispred njega i vidjevši iz blizine njenu plamenu kosu i vitak bijeli vrat, shvatio je da, ipak, pobuðuje njegovo zanimanje. Prepoznao je simptome. Napadali su ga povremeno sve
dok nije napunio dvadeset i jednu godinu, i jednom ili dvaput tokom naredne tri godine. Ovo je bilo nešto drukèije. Pa, kada je uopšte vidio neko tako divno stvorenje kao stoje Ana Hepford? - Ana, nisi mi isprièala te novosti o rancu -
obraæala se starija žena djevojci uzbuðenim glasom dok se smještala. Zaboga, svi u Springeru gledaju na ranè kao da
je vaš... pošto si ti jedino dijete. A toliko dugo je tvoj dom! - Pa, sada je sigurno da nije ni moj, ni tatin - djevojka je kratko odgovorila. - Pobjesnila sam kada sam èula novosti, a tata mi je odmah rekao na èemu smo. Oh, bio je
uznemiren! Sada su poèele da šapuæu i, mada je Ernest besramno prisluškivao, više nije mogao uhvatiti ni rijeè. A
kada je koèija krenula, tandrkanje toèkova i udaranje kopita potpuno su ga onemoguæili da prisluškuje. Ernest se
predao sanjarenju koje nije iskljuèilo ni njegov problem, ni budnu pažnju na dvojicu zavjerenika na sjedištu iza vozaèa.
Ipak je iskreno uživao u pejzažu. Konji su brzo odmicali, a izgledalo je da svaka nova milja vo 12 di u još fascinantniji kraj. Zeleni pašnjaci, sivkasta polja naèièkana stokom, pokoja ranèerska kuæa smještena u dolini ili na šumovitom
brežuljku, valovita brda s kedrovima godili su pogledu momka iz Ajove, ali su ga jedva pripremili na ovo gorje. Bio je
navikao na neogranièen vidik. Ovo prostranstvo valovitog sivila sa ivicama bijelog i crvenog, oduzimalo mu je dah.
Arizona! Sve do sada to ime je za njega bilo mit. Nije se sjeæao strica Silasa, iako su mu kod kuæe prièali da ga je
njihao na krilu i govorio da æe jednog dana od njega napraviti zapadnjaka. Koèija se kotrljala. I dame ispred njega više nisu razgovarale. Gospoðica Hepford je bila zamišljena. Bio je siguran da ga nije primijetila. Radoznalo je oèekivao
trenutak kada æe ga prepoznati; nije znao zašto je zamišljao da bi se iz toga moglo nešto izroditi. Sluèaj je spojio
stvarnog vlasnika ranca Crvena stijena i djevojku koja je sanjala da ga posjeduje. Ovdje je Ernest, dokazujuæi da je i
sam sanjar, zamišljao sebe kako je inkognito krenuo na Crvenu stijenu i kako je, kao siromašan kauboj, spasio
crvenokosu curu od pljaèkaša i na kraju zadobio njenu ruku i kao vjenèani dar poklonio joj ranè koji je toliko voljela.
Taj san ga je držao miljama, daleko preko doline koja ga je oèarala i uz dugu strminu do neravnog vrha. Prizor koji mu
se na tom mjestu ukazao raspršio je Ernestovo sanjarenje. Sa strahopoštovanjem je zurio u daleke visoravni i ta
zaèaranost ga nije napuštala sve dok se koèija nije spustila u drugu dolinu. Zaustavili su se u malom naselju ispred
niske krème. - Konaèno - najavio je vozaè. - Pauza za ruèak. Gospoða Džons se probudila, a i gospoðica Hepford se
trgnula iz sanjarenja. Ernest je navukao obod sombrera preko oèiju. Kada se djevojka okrenula, naslutio je da æe se
njemu obratiti. II Ispod širokog oboda svog sombrera Ernest je mogao 13 vidjeti jedino ruku u rukavici na èijem se
dlanu nalazio srebrni novèiæ. - Hoæete li mi, molim vas, donijeti sendviè sa šunkom - rekla je. Ernest je uzeo novac,
mrmljajuæi da mu je zadovoljstvo i, iskoèivSi iz koèije, ušao u krèmu. Sredovjeèna žena bujnih grudi dala mu je
sendvièe, ali uputila i znaèajan pogled. Mladiæ je razmišljao o tome kako više ne bi trebalo da obmanjuje djevojku u
koèiji, pa je izašao sa podignutim šeširom i širokim osmijehom na licu. Gospoðica Heprord nije ga primijetila sve dok
joj nije pružio sendvièe. Tada su joj se zelene oèi širom otvorile. Izraz iznenaðenja zamijenila je ozarenost. - Hej! -
uskliknula je i nasmijala se. Laskalo je njenoj taštini. Ernest je odmah shvatio da ona zamišlja da je on prati i da je nešto slièno uobièajeno u njenom životu ovdje. To ga je naljutilo. Posmatrao ju je kako šapuæe nešto svojoj družbenici
koja je uskliknula: - Zaboga! - Nakon toga je gospoda Džons zainteresovano pogledala Ernesta. Selbi je uzvratio
kompliment sa osmijehom, namignuvši. U tom trenutku dvojica lupeža na drugom sjedištu pobudili su Ernestovu
pažnju. Sinulo mu je da je njegov povratak došao u za njih nezgodan èas. Pošto su bili odsutni i on i vozaè koèije,
vjerovatno su smislili da je pogodno vrijeme za njihov plan. Krupniji od njih dvojice, tvrdih oèiju i s bradom koja nije skrivala tanke usne i kvrgavu bradu, gurnuo je dolar prema Ernestu. - Hej, sinak, donesi i nama isto - rekao je. - Ernest je odgurnuo prljavu ruku. - Slušaj ti! - javio se sada drugi tip. - Kakvo je to ponašanje. Natjeraj ga da donese sendvièe, Bile, ili razbij njegovu zgodnu njušku. Na to je Bil bacio srebrni dolar na Selbija, koji je stajao pored stražnjeg toèka.
Snažno ga je pogodio i otkotrljao se na tvrdu zemlju. 14 - Pokupi to i donesi sendvièe - naredio je. - Hej, vas dvojica ste lijeni tvorovi - odgovorio je Er~ nest bijesno. Bil je preskoèio preko toèka umjesto da proðe pored žena koje su
postale svjesne prepreke i pažljivo posmatrale trojicu muškaraca. Selbi je krajièkom oka vidio da ga gospoðica
Hepford gleda i ta èinjenica je bila dovoljna da ne ustukne. Potpuno je zaboravio da ima revolver, inaèe bi ga u tom
trenutku izvukao. Nasluæivao je bitku i, pošto ga je djevojka posmatrala, jedva je èekao da ovoj dvojici oèita lekciju.
Èim je sišao, Bil je pokupio dolar i stavio ga u džep. Zatim je naglo ispružio ruku da zgrabi Ernesta za košulju. -
Pokazaæu ja tebi ko je tvor - zarežao je i onda se okrenuo da svom drugaru uputi znaèajan pogled. Ovaj je shvatio i
ustao. Bio je nizak, nabijen tip, žutih oèiju i isturenih zuba. - Puštaj - oštro je naredio Selbi i snažnim trzajem se
oslobodio. Isto tako brzo je ispružio pesnicu. Pogodio je Bila u vilicu i ovaj je tresnuo na zemlju s tupim izrazom na
bradatom licu. Ležao je trenutak s rukom na licu, oèiju ispunjenih mješavinom šoka i mržnje. - Jesi li to ti mene
udario, ulickani? - zaurlao je. - Ha, kako je bilo? - Ernest se smijao. - Hoæeš li da ti pomognem da ustaneš i da ovo
ponovim? Kavgadžija je skoèio i pojurio kao razjareni bik, vièuæi nešto svom drugu. Selbi je, jednostavno izmaknuvši
se, izbjegao divlji napad. Snažan udarac ljevicom zaustavio je Bila, a još snažniji zamah desnice bacio ga je meðu
toèkove koèije. - Uzmi lovu, Bile - vikao je tip iz koèije. - Ja èu se pobrinuti za tog mangupa. Zatim je skoèio iz
koèije, bacivši se na leda momka iz Ajove i oborivši ga na zemlju. Da li je namjeravao da samo zadrži Ernesta ili da
ga prebije, to dvije žene u koèiji nikad neæe saznati. Jer, snažni i pokretni mladiæ se otkotrljao s 15 njim i, brzo se osloboðivši stiska, uspravio se. Bil se upravo di^jo, ali prije nego što se i snašao, Selbi ga je ponovo bacio na zemlju.
Uto je i onaj niži tip opet skoèio na Ernesta. Uslijedila je žestoka borba i mladiæ iz Ajove je imao podosta posla
izbjegavajuæi banditove ruke dugaèke kao kod gorile. - Bile... uzmi curi... tašnu! - dahtao je Selbijev napadaè. -
Koèijaš je... Ernest se otrgnuo i snažno zamahnuo nogama. Razbojnik se zavrtio i tresnuo. Mladiæ je èekao da se ovaj
podigne. Izgledalo je da je njegov protivnik za sada ošamuæen. - Daj tu tašnu! - Ernest je èuo kako Bil reži. Okrenuvši se brzo, ugledao je Anu Hepford, koja je vrišteæi ustala sa svog sjedišta dok je objema rukama èvrsto držala torbicu
koju joj je otimao bradonja. - Puštaj... lopove! - bijesno je vikala. U tom trenu Selbi se sjetio svog oružja. Naglo ga je izvukao iz džepa i naciljao u razbojnika. - Ostavi to! - povi kao je. Prije nego što se èovjek okrenuo, revolver je snažno odjeknuo. Pucanj. Neiskusni Selbi je èvrsto stisnuo obaraè, a uopšte nije imao namjeru da puca. - Ne pucaj! - povikao
je razbojnik promuklim glasom, ispustivši djevojèinu torbicu i podižuæi ruke. Njegove zakrvavljene oèi divlje su
buljile u Ernesta. - Kidaj, Bile - povikao je oniži tip kada se uspravio. I ne osvrnuvši se, pojurio je kao da ga svi ðavoli gone. Uto se i Bil snašao i skoèio s koèije jurnuvši prema grmlju iza stijene. Selbi, uplašen koliko i razbojnik, ponovo je, naciljao prema dvojici bjegunaca koji su upravo ula-; žili u grmlje i povukao obaraè. Beng! Beng! Beng! Meci su?
pogodili zemlju i uskovitlali prašinu i natjerali razbojnike; da brže potrèe. Prije nego što je Ernest uspio i èetvrti put> da opali, nestali su. Na zvuk pucnjave, iz krème je izjurio vozaè koèije u ' 16 pratnji snažnog muškarca u èizmama. Na
vratima se poja- . vila i žena. Niže na ulici prolaznici su se brzo sklanjali s puta. - Kakva je to pucnjava? - pitao je vozaè približavajuæi se Selbiju èiji se revolver jo.š pušio. - Ona dvojica su pokušali da me opljaèkaju - izjavila je
gospoðica Hepford ljutito, pružajuæi torbicu u znak dokaza. - Prokletstvo! - uzviknuo je èovjek koji je istrèao za
vozaèem. Ernest je vratio revolver u džep i nije vadio ruku da ne bi primijetili da drhti. Inaèe, uspio je da na licu
pokaže ravnodušnost. - Prokletnici! Nisu me mogli zavarati - govorio je vozaè. - Nisu mi platili vožnju! Gospoðica
Hepford je smireno sjela, iako je bila blijeda. Zelene oèi, sada blještave, radoznalo su poèivale na mladiæu u novom
kaubojskom odijelu. - Hvala, kauboju - rekla je usiljeno. - Uèinili ste mi uslugu. Zašto ste pucali? - Pa, izgledalo mi je da je to jedini naèin - objasnio je Ernest. - Nisam ih obojicu mogao savladati. A onaj tip je držao vašu torbicu. - Oh, ali vi ste savladali obojicu - javila se i starija žena. - Da li ste pucali da ubijete? - pitala je gospoðica Hepford sve
radoznalija. - Nisam, zaista. Samo... samo sam htio da ih uplašim... Ali, da nije pustio, mislim da bih ga napunio
olovom - Ernest je završio prilièno hladnokrvno. - Oh - uskliknula je. - Ipak mi je drago da ih niste zbog mene morali
napuniti olovom. -1 da jeste, trebalo bi da budeš zahvalna - živahno je dodala njena pratilja. - Gospodo Džons, dosta
mi je kauboja koji koriste i najmanju priliku da pucaju jedan na drugog samo zbog 17 mene, to mi se ne dopada. -
Ana, ovo je nešto drugo - gospoða Džons je bila zapanjena zbog djevojèinog držanja. - Ona misli da sam nezahvalna,
gospodine RevolveraSu - obratila se gospoðica Hepford Ernestu, a topao, blistav osmijeh iznenada joj je obasjao lice -
ali zaista nisam. Tako izgleda samo zato što mrzim ogovaranja, a sada æe opet krenuti nova prièa o meni. - Žao mi je
ako sam vas, èini se, kompromitovao - odgovorio je Ernest ukoèeno. - Ana, ovo ti nimalo neæe naškoditi - nasmijao se
krupni muškarac. - Èika Bruk, kladim se da vjeruješ da je ovaj kauboj unajmio dvojicu tipova da me kao bajagi
opljaèkaju - bunila se djevojka. - Ha! Ha! Ha! - Ah, ti kauboji! - uzviknula je gospoða Džons odmahnuvši nemoæno
rukama. Selbi je, ipak, uhvatio pogled divljenja starije žene. Hepfordova kæerka je gledala u pravcu u kojem su se
izgubila dvojica razbojnika. Ponovo je ušao u koèiju, na posljednje sjedište. Krupni muškarac, neobrijan i s mirisom
uzoranih polja i konja, prijateljski je odgurnuo Ernesta i sjeo pored njega. - Samo se vi raskomotite - rekao je Ernest sa osmijehom. - Dragi moj mladiæu, starost ispred ljepote - bio je od govor, ljubazne oèi dobro su osmotrile momka.
Vozaè je ošinuo bièem i koèija se otkotrljala iz Konce, crvenokosa djevojka je naslonila glavu na rame gospoðe Džons,
a krupni muškarac pored Ernesta pokazao je želju da se sprijatelji. - Gdje si se uputio, mali? J - Springertaun :
odgovorio je Ernest, zainteresovanj da otkrije koliko odjeæa èini Èovjeka. j - Nisi dugo u ovim krajevima i pored tvoje igre s pu~f 18 caljkom? - Nisam. - Odakle si? - Iz Ajove. Dodao je da traži posao. Bilo mu je drago što može da
razgovara, osjeæajuæi se pomalo nesiguran sada kada je uzbuðenje išèezlo. Koža na rukama mu je bila zguljena,
osjeæao je oštar bol i napipao èvorugu na zatiljku, a novo odijelo bilo mu je prljavo od prašine i krvi. - Pa, vjerujem da æe to biti lako. Hok Sibert, predradnik na rancu Crvena stijena, traži jahaèe. Ima problema sa družinom. Hepford ne
može da zadrži ljude. Ako tamo ne uspiješ, ja æu te uzeti. Naravno, ne mogu platiti mnogo, ali važan je posao. - Hvala
- odvratio je Ernest, kojeg je privlaèio ovaj jednostavni, ljubazni ranèer. - Ipak æu prvo pokušati kod Hepforda... èuo sam dosta o Crvenoj stijeni. Zašto ne može da zadrži ljude? - Pa, davno nekad je bio drugaèiji, ali posljednjih godina
postao je stoèar za kojeg kauboji ne jašu ako ne moraju. I sam æeš to otkriti. - Nije baš ohrabrujuæe... a novajlija sam na Zapadu. U stvari, i ja sam èuo neke... hm... nezgodne stvari o tome kako vodi ranè. - Hm. On je zaista uništio ranè, što svako ovdje veæ zna - odgovorio je ranèer, s prilièno gorèine. - Bio je to veliki ranè kada sam ga ja vodio. Ernest je uspijevao da prikrije zaprepaštenje. Ne pokazujuæi preveliku radoznalost, nastojao je da pokaže prirodno
interesovanje ka u boj a bez posla. Saznao je da se njegov poznanik zove Sem Bruks i da je godinama radio za Selbija.
Rekao je da je nekad bilo šezdeset hiljada grla stoke. Bruksova žena bila je roðaka Hepfordovih. Kada je Selbi kupio
ranè, dao je Bruksu stotinu ari zemlje u dnu doline koje se Hepford, kada je oslobodio Bruksa od posla, nije mogao
dokopati. 19 - Nikad nije prestao da me zastrašuje - nastavio je Bruks. - Ja imam tu zemlju i jednog dana æe biti
vrijedna. Znaš, potok izvire na mojoj zemlji i u vrijeme suše Crvena stijena bi usahnula da nije mog izvora. Nikad
Heptordu nisam pravio probleme. Selbi mi je dao zemlju i ne bi valjalo da sam uskraæivao svoju vodu. Ali, jednog
dana... Bruks nije završio reèenicu, lice mu je zato otvrdnulo. A onda, nagnuvši se prema Ernestu, prstom je pokazao
na Anu Hepford i šapnuo: - To je Hepfordova mala. Ona misli da posjeduje Crvenu stijenu. Ernest je, zbog Bruksove
blizine, osjetio da je ovaj prilièno popio èemu je i mogao zahvaliti na njegovoj razgovorljivosti. Èinilo mu se da je
imao sreæe stoje upoznao Bruksa. Tokom sljedeæeg sata saznao je još više o rancu i okolici. Èak je Bruks nagovijestio
da nešto nije u redu sa poslovanjem Džona Heptorda i u njegovom glasu se osjeæala gorèina, tako da je novi vlasnik
ranca Crvena stijena sada bio ubijeðen da je neèemu na tragu. Milje su brzo odmicale uz Bruksovo prièanje i
promicanje zanimljivog pejzaža sve dok koèija nije došla do vrha dugaèkog uspona s kojeg se pružao pogled u dolinu.
- Èudesno! uzviknuo je Ernest. - Vidiš li one crvene stijene i litice tamo pod onim drveæem? - pitao je Bruks. - Pj,
kada ih je Selbi vidio, nazvao je svoj ranè Crvena stijena... Još ne možeš vidjeti moju zemlju. - Koliko ove doline
posjeduje Hepford... htio sam reæi... pripada rancu Crvena stijena? - Svaki djeliæ i još više, osim mojih stotinu ari! -
Uh! - uskliknuo je mladiæ žureæi zadivljeno. Pogled na veliki ranè oèito je imao snažan efekat i na Bruksa, drukèiji
pak nego na Ernesta. Možda je i Bruks nekad gajio nadu da posjeduje Crvenu stijenu. Zaæutao je. Koèija se kotrljala
širokom cestom koja je krivudala niz planinu i kroz pojase borovine, kedra, hrasta i javora do doline. Ernest je vidio
blistavi potok koji je jurio kroz ze» 20 : lene pašnjake i polja i vodio do bijele kolibe ispod crvenog grebena, gdje se dolina sužavala. Koèija se zaustavila na stazi koja je vodila pravo do kolibe. Tada je Ernest ugledao djevojku koja se
naginjala preko kapije. - Stigao si, Seme - povukao je vozaè koèije. - Izlazi. Bruks se teško izvukao i Ernest mu je
pružio pakete. Pa, mali, ovdje silazim. Šta ono reèe kako se zoveš? - Zaboravio sam da vam kažem. Ja... zovem se
Ernest Hauard - odgovorio je mladiæ, sretan što se sjetio i svog srednjeg imena. - Ja sam Sem Bruks. Dojaši do mene
ako se zaposliš u susjedstvu. - Bogami, hoæu. A možda æe mi i zatrebati taj posao... ako me ne uzme gospodin
Hepford - odvratio je Ernest, malo preglasno zbog gospoðice Hepford, koja se bila trgnula iz drijemeža i sada se
obazirala oko sebe. U meðuvremenu se djevojka s kapije polako približavala koèiji. Imala je oko sedamnaest godina i
stidljive, krupne i tamne oèi. Bila je bosonoga. - Zdravo, Dejz, evo me, natovaren sam kao mazga pozdravio ju je
Bruks i poèeo da joj dodaje zavežljaje. - Kako si, Dejzi - javila se i gospoðica Hepford. - Nisam te odavno vidjela. -
Kako si, roðako - odgovorila je djevojka. - Ne izlazim mnogo u posljednje vrijeme. Slušajuæi ih i posmatrajuæi, Ernest
je zakljuèio da meðu roðakama nema mnogo ljubavi. 1 upravo kada je koèija ponovo krenula, Bruksova kæerka je
podigla glavu i susrela njegov radoznao pogled. Snažno se zarumenjela da je požalio što je tako zurio. Gospoðica
Hepford je opazila djevojèinu zbunjenost, pa se veselo nasmijala. Kada se koèija malo odmakla, mladiæ se ponovo
osvrnuo. Ovog puta se nasmiješio, kao da je želio ublažiti malopreðašnju uvredu. Dolina je bila duža i šira nego što je to izgledalo s 21 vrha. Prirodno, nakon prvog posjednièkog uzbuðenja, Ernest je poèeo detaljnije i pažljivije da
osmatra imanje koje mu je pripadalo. Da nije bilo papira u njegovoj torbi, sigurno bi posumnjao u svoja èula. Cesta je
zavijala ispod pošumljene padine kroz šumarak i uz bistri brzi potok èija ga je velièina, pošto se prisjetio Bruksove
tvrdnje da ide od malog izvora na njegovoj farmi, uveliko èudila. U isto vrijeme, Ernest je razmišljao o tome da je stric Silas pogriješio što se odrekao izvora. Pomislio je da bi možda mogao otkupiti taj komad zemlje ili se dogovoriti sa
Bruksom oko korištenja vode. Otkrio je mali broj goveda s obzirom na prostranstvo i zakljuèio da stoka vjerovatno
pase i iza brda. Nije vidio nikakvu ogradu sve dok nisu došli do samog ulaza u dolinu. Tada je postalo oèito da je
dolina prelazila u jedan od prostranih valovitih perivoja po kojima je ovaj dio zemlje bio poznat. Vjerovatno je to bilo pravo carstvo za uzgoj stoke. Sve stijene i litice na suprotnoj strani širokog perivoja stajale su u zapanjujuæim sjenama i nijansama crvenila iznad zelenila gorja. U zaobljenoj okuci doline, gotovo kao u amfiteatru, koèoperila se èistina, a izmeðu raštrkanih borova i èvornovatih starih hrastova stajala je niska, dugaèka ranèerska kuæa, smještena u
slikovitom ambijentu uz ambare, sjenike, korale, sve do ispod padine. Ernest je uzdahnuo duboko, gotovo bolno. Ovo
sve nije moglo da bude njegovo! Ali bilo je! I veæ je osjeæao da æe iskusiti i zabavu i pustolovinu prije nego što
otkrije da je stvarni vlasnik. Pitao se šta bi ova drska djevojka, ova zelenooka Ana Hepford, rekJa da to zna. Gledajuæi je kako sjedi ispred njega, lica okrenutog prema ranèerskoj kuæi, pitao se kako æe ovo oholo stvorenje reagovati kada
sazna istinu. - Hej! - povikao je vozaè i zaustavio koèiju na ivici puta gdje je gusti šumarak zaklanjao pogled na dolinu u oba pravca. 22 Na cesti se iznenada pojavio neki muškarac. U istom trenu Ernest se sjetio razgovora pljaèkaša koji su nagovijestili da æe treæi èlan njihove družine po imenu Bad doæi do novca koji je nosila gospoðica Hepford, ako oni u
tome ne uspiju. Selbi se naglo uspravio, a ruka mu je sama pošla ka džepu. Lupežima na granici oèito nije nedostajalo
drskosti. Ovaj tip je bio mlaði od svojih drugara, a lice mu je bilo tamno, vilice snažne. Po izgledu bi mogao biti ranèer ili kauboj, mislio je Ernest, ali je imao tvrde oèi što ga je podsjetilo na one kauboje koje je tog jutra vidio na stanici. -
Što hoæeš? Otkud si ovako naglo izbio? - upitao je vozaè sumnjièavo. - Moram do Springera. Konj mi je povrijeðen -
dobio je smiren odgovor. - Gdje ti je konj? - Vezan malo niže - odvratio je nepoznati glavom pokazujuæi unazad. -
Vratiæu se po njega. - Pa, u redu, upadaj - nevoljko je odgovorio vozaè. Mladiæ je skoèio na stepenik i u tom trenutku
Ernest je osjetio da je podvrgnut najprodornijem pogledu koji je ikad sreo. To je mladiæ iz Ajove protumaèio kao
drsku procjenu njega kao žutokljunca, što ga je zapalilo. Štaviše, to ga je ubijedilo da je tip koji se upravo ukrcao na koèiju treæi razbojnik. Hladno je prihvatio izazov u oèima nepoznatog. Nije spustio pogled. Bio je sretan što u
revolveru ima još dva metka. Gospoðica Hepford bi uskoro mogla vidjeti nešto što nije bilo sraèunato da potakne njenu
sumnjièavu taštinu, oko trikova koje koriste kauboji da bi pridobili njenu naklonost. Selbi se nagnuo naprijed kako bi
što prije reagovao kada je tip zakoraèio kao da želi sjesti izmeðu žena. Ipak, nije sjeo. Brzo, poput munje, nagnuo se
nad gospoðicu Hepford i zgrabio joj torbicu koju je držala u krilu. - Pustite! - vrisnula je. - Upomoæ! - Pomamno se
otimala da vrati torbu. Nije u tome uspijevala. Ernest je skoèio sa izvuèenim revolverom tako da se 23 razbojnik, kada
se okrenuo, našao pred njegovom cijevi. - Stani ili pucam! - Selbi je povikao promuklo i sam se naježivši dok je držao
prst na okidaèu. Tamno lice razbojnika se promijenilo, više od iznenaðenja i zlovolje nego od straha. - U redu je -
promrmljao je. Ernest nije napravio pogrešan korak. Znao je šta radi kada je lijevom rukom istrgnuo torbicu od lopova.
- Okreni se... Sada sjedi... Ne spuštaj ruke! Njegova nareðenja su izvršena. Zatim je Selbi naredio ženama da preðu na
sjedište ispred njih. - Možda æu morati da pucam na ovog razbojnika - dodao je - i ne želim da reskiram da pogodim
jednu od vas dvije. Nisu gubile vrijeme. Gospoða Džons se gotovo onesvijestila i klonula na rame gospoðice Hepforð.
Lice crvenokose djevojke bilo je blijedo i ljutito. - Nemojte ga... ubiti! - povi kala je, ali u njenom glasu nije bilo sažaljenja. - Ako budem morao, pripaziæu da mu se mozak ne raspe po vama - Ernest je hladno odgovorio. Zatim je
snažno pritisnuo cijev revolvera na zatiljak lopova. - Dakle, ti si Bilov drugar - promrmljao je. - Možda te interesuje da je ova pucaljka prije izvjesnog vremena sama od sebe opalila. Uto se i vozaè snašao i poèeo da psuje. - Izgleda da
su Šume pune ovih jeftinih razbojnika! Kauboju, ti si pravi! Pazi ga dobro! - Vozi na ranè! - oštro je naredio Ernest.
Veæ u sljedeæem trenutku koèija je krenula. Kada je zaokrenula nadesno, konji su došli do blage strmine iznad koje je
bio borik sa ranèerskom kuæom. Vozaè je, zatim, zaustavio koèiju na zelenom travnjaku ispred kuæe. Psi su zalajali u
znak dobrodošlice. Niz široke stepenice sišao je visok muškarac u košulji kratkih rukava, tamne špicaste brade i oštrih oèiju. Nosio je visoke kožne èizme s mamu 24 ' -tama i Ernest je odmah pomislio da je to Džon Hepford. - Kog
ðavola... - iznenaðeno je rekao buljeæi u putnike. - Oh, tata, dvaput su me orobili - povikala je njegova kæerka. -
Orobili? O èemu govoriš? Je li ovo jedan od tvojih drumskih razbojnika? - upitao je pokazujuæi prema Ernestu i
njegovom zarobljeniku. - Bogami, Hepforde, dvaput su napali - progovorio je i vozaè bijesno. - U Holbruku sam
primio dva tipa. U Konci bi uzeli tašnu gospoðice Ane da nije bilo ovog mladiæa ovdje. On ih je otjerao. A onda nas
je tamo iza šumarka presreo ovaj lupež koji je takoðe uzeo tašnu. Kako vidiš, ovaj momak ga je omeo. - Smiri se,
kauboju - rekao je ranèer hladno. - Prsti su ti nervozni. - Jesu - odgovorio je Selbi. - Evo torbice koju su ti razbojnici tako željeli. - Ernest je dobacio tašnu Hepfordu. - Rekla sam ti da me ne tjeraš da uzimam toliko novca - procijedila je djevojka silazeæi. - Doðite i vi, gospoðo Džons. Kasnije æemo vas odvesti u Springer. Neke od mojih ljudi poslaæu sa
ovim lopovom kod šerifa. I dok su uplašenoj gospoði Džons pomagali da siðe iz koèije, nekoliko radnika dotrèalo je na
ranèerov poziv. - Šta je bilo, gazda? - Ana je napadnuta. Momci, odvedite ovog tipa u Springer i predajte ga šerifu
Vokeru. Tri momka su se odmah popeli na koèiju i zauzeli razlièita mjesta. - Nije bilo lako, ha? - rekao je jedan. - Pa, možeš se opustiti. Mi æemo se sada pobrinuti za njega. Ernest je vratio oružje u džep i iskoèio iz koèije. Vo zaè mu je pritekao u pomoæ. - Velika hvala, kauboju. Ovdje silaziš. Èuo sam šta si rekao Semu Bruksu... Ne zaboravi svoje
stvari. 25 Mladiæ iz Ajove je iznenada postao svjestan èinjenice da ga posmatraju hipnotièke zelene oèi. - Želim da se
izvinim, gospodine Revolverašu - rekla je gospoðica Hepford. - Mislila sam da je to trik kauboja... Ja sam Ana
Hepford. Ovo je moj tata. - Kako se zoveš? - pitao je ranèer. - Ernest... Hauard - zamucao je Ernest. - Odakle? -
Ajova. - Jesi li pratio moju kæerku otuda? - nastavio je ne spuštajuæi pogled svojih hladnih i oštrih oèiju sa Ernesta. -
Nisam, gospodine - odgovorio je Ernest ukoèeno. Baš me briga za vaše aluzije. Sasvim mi je svejedno, ali imali ste
sreæe što sam se našao u koèiji. - Svakako. - Nestalo je sumnjièavosti u ranèerovom glasu. - Neæu to zaboraviti.
Vjerujem da tražiš posao. - Da, gospodine. - Pa, potraži Hoka Siberta i vidi da li æe te uzeti - zakljuèio je ranèer
mahnuvši rukom. - Gospodine Erneste Hauarde - zacvrkutala je Ana možete reæi Sibertu da sam mu ja poruèila da
vam naðe posao. III Selbi je pokupio svoje stvari i žurno krenuo u pravcu koji mu je pokazao Hepford. Prošao je pored
kuæe, ne usuðujuæi se da pogleda stepenište koje je vodilo prema širokom trijemu. Na stazi koja je vodila do
kaubojske spavaonice sreo je zgodnog džina nemirnih oèiju. - Gdje mogu naæi Hoka Siberta? - upitao je Ernest. -
Samo bog zna - otegao je visoki kauboj i otišao dalje. Ernest je zastao neodluèan. Bilo mu je teško da shvati
ravnodušnost, nepovjerenje, èak otvoreni antagonizam tih zapadnjaka. Instinkt mu je govorio da bi bilo najbolje da
okrene leða ovom negostoljubivom mjestu. Ali, izgledalo je da su mu noge veæ srasle s tlom koje mu je pripa26 dalo.
Valjda i èudna oèaranost Anom Hepford ne bi ga pustila da ode. Krenuo je. Mladiæ iz Ajove veæ je poèeo da shvata
da kauboj žutokljunac ne uživa nikakav ugled na velikom rancu. Ovo je bilo upravo ono što je želio, ipak je reagovao
na ovu situaciju sa osjeæajima Ernesta Selbija. Možda Ana Hepford neæe biti onakav snob kada sazna ko je on u
stvari. Slutio je da ona neæe pokazati mnogo zadovoljstva kada sazna da je on vlasnik ranca Crvena stijena. Nije znao
šta mu je manje važno - njeno sadašnje snobovsko ponašanje ili osjeæaj mržnje i neraspoloženja koje æe, bio je
siguran, pokazati kada otkrije ko je on. Štalski momak je uputio Ernesta do spavaonice i rekao da æe tamo naæi
Siberta. Stigavši do duge jednospratne zgrade, primijetio je da na trijemu sjedi nekoliko mladih kauboja i jedan stariji.
- Tražim Hoka Siberta - poèeo je Selbi. - Tu sam. Ne sjeæam se da sam ikad išta imao s tobom - odgovorio je
predradnik sumnjièavo. Ernestu se dopalo njegovo lice i oèi. - Tražim posao - rekao je Ernest. - Gdje? - pitao je Sibert, sada pažljiviji. I drugi kauboji postali su svjesni stranèevog prisustva. - Ovdje... na rancu Crvena stijena. - Kakav
posao? - Bilo kakav. Nisam izbirljiv. - Nadam se da nisi jedan od onih teksaških jahaèa koji nose pucaljke? - Ja sam iz Ajove... Da, nosim pucaljku. U tom trenutku, visoki zgodni kauboj kojeg je Ernest prvog sreo, stigao je na scenu
pjevajuæi: - Revolveraš iz Ajove Moju curu ukrao je... Sada je Hok Sibert malo pažljivije zagledao momka koji traži
posao i nakon nekoliko trenutaka, kada se pjevaè odgegao preko trijema i ušao u spavaonicu, upitao. 27 - Dojahao si sa
gazdinom kæerkom? - Ona je bila u koèiji - odgovorio je Ernest. - Njen si prijatelj? - Ja? Nikad ranije nisam vidio
gospoðicu Hepford. Po sumnjièavim pitanjima i pogledima Hoka Siberta, Selbi je zahvaljivao sretnoj zvijezdi što se
nije predstavio onako kako mu je Ana Hepford naredila. Sibert je procjenjivaèkim pogledom osmatrao pridošlicu.
Ernest se nije plašio rezultata tih pogleda. Udaljeni i uporni pogled kauboja, meðutim, natjerali su ga da poène da se
rumeni. - Izgleda da si bio u gužvi - primijetio je Sibert. " - Hm. Ali, nije za prièu. - Auh. Zavisi kako na to gledaš. -
Slušaj, Hok - javio se kauboj koji je ušao u spavaonicu. - Ajova je plodno tlo za lutalice, kavgadžije, revolveraše i
udvaraèe koji unajmljuju grubijane da bi organizovali lažnu pljaèku. Sibert se nije obazirao na ovu iznenaðujuæu
primjedbu. - Kako se zoveš? J - Ernest Hauard. - Pa, nije mi potreban jahaè, ali bi mi trebao momak koji je uvijek pri
ruci. '. - Sigurno sam taj - odgovorio je Ernest sa osmijehom. - Kopati rupe za ogradu, stavljati bodljikavu žicu,;
skupljati sijeno i tako to? - otegao je predradnik. Selbi tada nije znao da kauboj koji dobrovoljno pristane da obavlja proste poslove na rancu odmah detiniše svoj status kao najniži. - Treba mi posao i ne biram - odgovorio je
osmjehujuæi se. I nije bio siguran da li njegov žar i osmijeh pale kod Hoka Siberta. - Primljen si. Èetrdeset mjeseèno.
Smjesti se kod Nebraske Kempa - zakljuèio je predradnik pokazujuæi na otvorena vrata u dnu trijema. Ernest mu se
zahvalio i okrejiuo.se da uzme stvari. Je 28 dan od kauboja je zacvilio. - Zaboga, Hok, što si mene izabrao? Ubaci ga
kod Duda ili Lenkija. - Èuo se protest i drugog kauboja i, prije nego što je Ernest odmakao, uši su mu gorjele. Uz
crvenokosu Hepfordovu curu i ove kauboje imaæe dosta neugodnosti ovdje na Crvenoj stijeni. Ipak, i pored nadmenog
držanja djevojke i oèite antipatije kauboja, priðošlica je poèeo da sagleda i zanimljive okolnosti u svojoj ulozi
najamnog radnika na vlastitom rancu. Ernest je došao do kraja spavaonice, kako mu je reèeno, i otkrio da su vrata sobe
otvorena. Kauboj djeèaèkog lica mrzovoljno je bacao svoje stvari. - Ti si Nebraska Kemp? - upitao je Ernest široko se
osmjehujuæi. - Ja... baš sam imao sreæe - odgovorio je drugi. - Bogami, ja sam sretan. Plašio sam se da æu za cimera
dobiti onog ljepuškastog pjevaèa. Ti mi lièiš na ljudsko biæe. - Pa, nisam siguran da ti mogu uzvratiti kompliment
zagundao je Nebraska, ipak je krupnim plavim blistavim oèima odmjeravao svog novog cimera. - Slušaj, ako ovdje
nisam dobrodošao, radije æu spavati u ambaru. Nisi baš bio duhovit... mislim ono što si rekao Sibertu kada sam otišao.
U stvari, otkud znaš ko sam ili šta sam? - U pravu si - složio se Nebraska. - Ali, morao sam da... nema veze. Hajde,
ulazi. Ernest je unio stvari i spustio ih. Mislio je da je najbolje da sa ovim kaubojem bude naèisto. - Staviæu karte na sto. Ja jesam neiskusan. Gadno mi je potreban posao... ali i prijatelj. Vjerovatno æu na ovom rancu biti jagnje medu
vukovima. Ali... otkud znaš da nisam vrijedan da budeš uz mene? - Ne znam. I odao si se onako kako se ne bi odao ni
kauboj, ni zapadnjak kada ti je Sibert dao posao koji ponižava kauboja. Nijedan stranac nije dobar dok ne dokaže
suprotno. 29 - U redu, ne tražim vize - odgovorio je Ernest jednota no i pružio ruku. Zbunjeni Nebraska ju je nerado
prihvatio. - Loše si startao, momak. Kad god neki tip dojaše sa gospoðicom Anom ili za njom... pa, baca crvenu
maramu u lice Dudu Hajslipu. A Dud je odmah iza Hoka. - Kladim se da je Dud onaj uobraženi kauboj što pjeva -
primijetio je Ernest. - Bogami jeste. Ali, nemoj da te Dud èuje da ga zoveš pjevaè. - Nebraska, nisam došao sa
gospoðicom Hepford niti za njom. Niko nije æorav da ne vidi da je zgodna cura. Ali, ja sam došao zbog posla i molim
te da to ne kažeš Hajslipu. Neka misli šta god hoæe. Samo... ako i dalje bude pjevao onu pjesmu o revolverašu iz
Ajove... biæe nevolje. - Auh. šta reèe kako se ono zoveš? - Ernest Hauard. - Pa, ostaæe ti nadimak Ajova kao što je
meni Nebraska... I, Ajova, možeš se kladiti u svoj slatki život da æe Dud i dalje pjevati onu pjesmu. - Onda æu morati
da ga nalemam - odluèno je rekao Ernest. - Šta æeš? - prasnuo je Nebraska. - Izlemaæu ga. I nemoj misliti da to ne
mogu? Možda je on dobar na konju, ali hoda k'o da su mu bagave noge. A ja se dobro snalazim na zemlji. - Ajova,
ako ti izlemaš Duda Hajslipa, bogami æe biti za tebe šanse da duže ostaneš na Crvenoj stijeni. - Ne brini. Ostaæu ja
dovoljno dugo - rekao je Ernest slatko se nasmijavši. - Do vraga, èini mi se da mi se dopadaš - uzvratio je Nebraska
mrzovoljno. - Dobro, uzmi gornji ležaj i složi svoje stvari. Deset minuta kasnije, dok je Ernest raspakivao stvari, u
sobu je ušao predradnik Sibert. - Hauarde, mogu li slobodno da govorim pred Nebra 30 I skom, ha? - upitao je. -
Svakako. Nebraska æe biti moj prijatelj. - Pa, sretan si ako hoæe... Veæ se uveliko prièa ovuda. Ili je Dud Hajslip
negdje saznao, ili je izmislio. Kakva su to trojica napala koèiju? Selbi je ovo oèekivao i jedva je doèekao ovo nimalo
neljubazno pitanje. - Sve je èisto k'o suza - izjavio je otvoreno gledajuæi predradnika i radoznalog kauboja. - Slušajte.
Evo kako se sve dogodilo. - Ernest im je detaljno sve isprièao, ne bježeæi od priznanja zašto nije upozorio šerifa u
Holbruku. - Znaèi, tako je bilo - rekao je Sibert, oèito ubijeden. Èini mi se da ti vjerujem, Hauarde, ali, ako si se
našalio, j budi sada iskren. > - Rekao sam istinu... èasna rijeè - izjavio je Ernest raz- , i dražljivo. - Hok, nema smisla, ali, do vraga... ja mu vjerujem rekao je Nebraska. - Pa, i ja mu vjerujem. O tome neæemo trubiti... Ha- uarde, Hajslip
je isprièao da si u Holbruku unajmio trojicu l kavgadžija da kao bajagi opljaèkaju gospoðicu Hepford > kako bi je ti mogao spasiti. Ona kaže da su momci tako i ranije èinili. - Hajslip je prokleti lažljivac - uzbudio se Ernest. - Rekao
sam Nebraski da æu izlemati Hajslipa ako još jednom zapjeva onu pjesmu. Nije mu potrebno da pjeva. Idem odmah... -
Stani, momak - prekinuo ga je Sibert. - Ne treba da žuriš. Ako namjeravaš da se ovdje zadržiš, onda moraš malo
prièekati... A što se tièe prepada, sluèajno sam saznao nešto što æu jednog dana morati isprièati gospoðici Ani. Tip
kojeg si zgrabio u koèiji bio je Bad Miler, a on je, bogami, pravi lupež. - Zašto mi ne date da se pobrinem za ovu
smiješnu optužbu? - pitao je Ernest. 31 - Pa, sve u svoje vrijeme. Ti si nagao momak... Šta ti kažeš, Nebraska? -
Mislim da bih sada malo popustio - odgovorio je Kemp zamišljeno. - U svakom sluèaju, niko ti neæe vjerovati da
ovdje nisi došao zbog Ane. Sljedeæeg jutra, u cik zore, novi radnik je najprije poèeo da pomaže Meksikancima da
pokriju sjenik. Kauboji su jahali pored njih i Dud Hajslip je pjevao iz dubine pluæa: "Revolveraš iz Ajove". U vrijeme obroka nisu prestajali sa izazivanjem, ali se Ernest pravio gluh. Taj dan bio je samo uvod. Sljedeæi, a i oni naredni, bili bi mora za Ernesta Selbija da nije osjeæao unutrašnje zadovoljstvo što radi za sebe i uèi o rancu i što je svakog dana
mogao da vidi Anu Hepford. Ernestovom pogledu ništa nije promicalo. Trikovi koje su kauboji izmišljali da mu
napakoste rasli su proporcionalno s njegovim naporima da ih ignoriše. Neki su bili bezazleni i smiješni, drugi ni jedno, ni drugo. Ernest je sve prihvatao dobrodušno. Mogao je sebi dozvoliti da bude strpljiv, ne samo zato što nije žurio da
pokaže ko je nego i zbog crvenokose djevojke. Ako je bila privlaèna u obiènoj putnièkoj odjeæi, plašio se i d^ pomisli
kako izgleda kada je, recimo, obuèena za igranku koja se trebala održati u Springertaunu. Selbi je odluèio da ode,
makar da posmatra. Onaj nepodnošljivi Dud Hajslip! Iz govorkanja kauboja saznao je da Dud ozbiljnije razmišlja o
ljepotici sa Crvene stijene. Više od nedjelju dana novi radnik nije imao prilike da uzjaše konja, a i kada mu se ukazala, nije to bio jedan od rasnih konja koji su pasli na pašnjacima ili jurcali u ko-' ralu. Ernest je volio konje i morao je da skreæe pogled kad god bi pored njega, dok je obavljao neki sitni posao, projahao neki kauboj. Nije mogao prikriti
uzbuðenje što svaki od tih predivnih konja pripada njemu. Kako æe se samo 32 provesti gospodin Dud Hajslip onog
dana kada otkrije da je revolveraš iz Ajove njegov gazda! Ernest nije dozvolio da ga èežnja za Anom i Hajslipova
ljubomora ometu u njegovom glavnom cilju - da otkrije kako to Džon Hepford vodi ranè. Springertaun je bio nekoliko
milja udaljen od ranca Crvena stijena. Bio je središte grupe ranèeva i veæi nego Stoje Selbi zamišljao. Projahao je
glavnom ulicom pažljivo gledajuæi natpise iznad duæana, salune i prolaznike. Bila je subota i dosta gužve na ulici.
Nebraska mu je rekao da kauboji imaju slobodno popodne, ali da se ta privilegija nije odnosila na najamnike medu
koje je spadao i Ernest. Ajova je sjahao i vezao konja za preèku, osjeæajuæi veliko zadovoljstvo zbog toga. Imao je
zadatak da preda narudžbu u jednu radnju i, dok je èekao, prošetao je ulicom zagledajuæi u salune, zaustavljajuæi se da prijateljski poprièa s nekim farmerom ili mladiæem. Izbjegavao je kauboje jer je primijetio da su Stiv Monel, Bouns
Megil i Šep Dejvis iz družine sa Crvene stijene veæ prilièno pod gasom. Predveèe, po rijeèima Nebraske, ti kauboji æe
urlati po gradu. Ispred jednog duæana sreo je djevojku pretrpanu paketima. Ispao joj je jedan zavežljaj dok je stavljala stvari u kola i popela se na prednje sjedište i ne primijetivši to. Ernest je brzo podigao paket i pružio joj ga rekavši: -
Gospoðice, nešto ste ispustili. - Hvala - odgovorila je zbunjeno. Za trenutak, Ernest se pitao gdje ju je vidio. Onda se sjetio tamnih oèiju. Bila je to Dejzi Bruks. Ovdje su mu se pružile dvije prilike u jednoj, pomislio je Ajova, i to nije smio propustiti. - Skoro vas nisam prepoznao - rekao je ljubazno, svjestan koliko je drukèiji utisak zbog zgodne
haljine i šešira. - Ja sam Ernest Hauard. Nisam li vas sreo onog dana kada sam stigao koèijom i upoznao vašeg oca?
Zamolio me je da doðem da ga posjetim, ali do sada nisam imao vremena. 33 Volio bih da mu kažete da smo se sreli.
Možda æu prihvatiti onaj posao koji mi je ponudio. Ubijaju me na Crvenoj stijeni. - Èuli smo o tome - rekla je
stidljivo. - Oh? Onda ne treba da vas gnjavim svojim žalopojkama - odgovorio je smijuæi se. - Nisam znao da se o
meni veæ prièa. - Pa, kauboji obièno prièaju... kada idu na Crvenu stijenu -rekla je. Ernest je primijetio nešto duboko i skriveno u njenim tamnim oèima prije nego Što je spustila pogled. Uto im je prišao njen otac i srdaèno potapšao
Ernesta. - Ha, uhvatio sam te kako se udvaraš mojoj curi, ha? nasmijao se i sjeo u kola. - Isti si kao Dud Hajslip. - U
stvari, gospodine Bruks, nisam joj se ni predstavio. Ali, ne možete okriviti momka ako razgovara sa zgodnom
djevojkom. Ja sam toliko usamljen... i ugledavši gospoðicu Dejzi sjetio sam se... kako ste bili ljubazni prema meni od
Holbruka. - Ne ljuti se, momak. Samo sam zadirkivao Dejz - rekao je pokazujuæi na djevojku koja se zarumenjela. -
Možeš li doæi sutra na ruèak? Nedjelja je. Sibert æe te pustiti. - Hoæu. Velika hvala - odgovorio je mladiæ gledajuæi
u Dejzi. Ernest se s njima pozdravio i krenuo niz ulicu prilièno nezadovoljan. Nije li cijeli kraj mislio da je postao
radnik na Crvenoj stijeni samo da bi bio u blizini mlade gospodarice? Nije mu se dopadala ta pomisao, ali je znao da u
njoj ima pola istine. Nije bio previše tašt, ipak, bio je siguran da nije uèinio neki naroèit utisak na Anu Hepford. Stoga se nakon susreta sa Bruksovim i ovih misli vratio na ranè prilièno neraspoložen. U ambaru je sreo Hoka Siberta. -
Mogu li sutra dobiti slobodan dan? - upitao je Ernest. 34 - Svakako. Zašto nisi ostao u gradu na igranci? - upitao je
predradnik dobrodušno, pažljivo osmatrajuæi svog novog radnika. - Ma kakvi. Vaši ljudi bi me izbacili iz sale -
odgovorio je Ernest gorko. - Bogami i bi - odvratio je Sibert. - Hauarde, ne izgledaš mi kao neko ko bježi. Možda nisi
shvatio, ali sve mi se èini da æeš ovdje imati neprilika. Tako je sa svakim obožavateljem gospoðice Ane... Pa, nisi baš
visoko stao kod te mlade dame. A nisi dobro stao ni kod mojih kauboja. Meni se dopadaš, mladiæu. I u ponedjeljak
idemo u obi- lazak imanja. f IV U nedjelju ujutro Ernest se malo više posvetio svom izgledu, prvi put nakon dolaska
na ranè, što nije promaklo oštrom pogledu Nebraske. - Oho! Ideš danas sa Anom u crkvu? - upitao je sa mješavinom
iznenaðenja, radoznalosti i ljubomore. - A htio bi da znaš, je li? - bockao ga je Ernest. - Pa, to nema veze sa mnom
nego pripazi na Duda. Jutros je nešto naoštren. Ana ga je sinoæ izradila za ples. Ako ta cura nije najveæa namiguša u
Arizoni, poješæu košulju. - Nebraska! - uzviknuo je Ernest, zapanjen zbog uvrede predmeta njegovom divljenja. -
Nemoj ti mene obmanjivati. Zar te sinoæ nije tražila: "Gdje je moj novi kauboj?"... Ne bih da ti solim pamet, Ajova, ipak okanio bih se te cure. Ernest je bio kivan na Nebrasku, ali je u isto vrijeme bio u oblacima. Znaèi, gospoðica
Heptorð ga nije zaboravila! Selbi je pješaèio do farme Bruksovih, punih pet milja, i ne primjeæujuæi daljinu. Da mu
Nebraska nije spomenuo Anu, vjerovatno bi bio više impresioniran s Dejzi Bruks. Uredna koliba i ukusan ruèak
svakako su svjedoèili o sposobnosti domaæice 35 Sema Bruksa. Osim toga, u svakoj drugoj prilici sigurno bi obratio
više pažnje na Dejzinu ljepotu. Oèi su je izdavale i jednom, dok ga je posluživala za stolom i dotalda ga rukom, brzo
se odmakla, porumenjevši. U poreðenju sa procvaJom ružom na Crvenoj stijeni, ona je izgledala samo kao skromni
razlièak. Nakon ruèka Bruks je poveo Selbija da mu pokaže ranè, posebno izvor koji je navodnjavao dolinu i tokom
sušnog perioda spašavao stoku. Ernest nikad nije vidio takav izvor. Izbijao je ispod mahovinom obrasle stijene i bilo je oèito da nikad neæe presušiti. - Kada bih imao nešto gotovine, mogao bih mnogo uèiniti s tom vodom - govorio je
Bruks. - Možda jednog dana... - Bruks, da Ji biste ikad prodali... ako bi vam bila ponuðena dobra cijena? - Ernest je
nemarno upitao. - Ništa ne bih prodao - odvratio je Sem. - Misliš dayne znam Sta imani? jednog dana možda æu biti
partner Džona Hepforda ili nesretnog kauboja koji konaèno ugrabi Anu. - Zašto nesretnog? - Hej, Hauarde, neæeš mi
reæi da za sve ovo vrijeme otkako si na Crvenoj stijeni još ništa ne znaš? - Bojim se da je tako. - Pa, jedino mogu da
kažem da si slijep i dobrodušan momak. Ernest je obilazio mali rani sa Bruksom pokazujuæi takvo interesovanje da je
ranèer bio oduševljen i, kako je raslo njihovo prijateljstvo, tako je i on postajao razgovorIjiviji. Razgovor je tako
skrenuo i na Hepforda i Crvenu stijenu. Semov gost je otkrio da je vjerovatno jedini radnik koji ne zna da æe uskoro
biti otjerano veliko krdo. Izgleda daje Hepford prodavao veliki broj stoke, ali je samo nekoliko puta tokom posljednjih godina gonio toliko krdo. Selbi je bio radoznao, kako i prilièi zelembaæu. Kakva je razlika izmeðu tjeranja manjeg i
veæeg broja stoke? Bruks nije otvoreno govorio o nepravilnosti, ali je njegova 36 aluzija bila nepogrešiva. - Hepford
šalje dvogodišnjake u Holbruk - objasnio je Bruks. - Ali, kada prodaje iz ovako velikog krda, onda ne ide na
željeznicu, idu izvan Pajna, do Blu Ridža, do rezervata. Vladin kupac po imenu Džons. posljednji put su tjerali stoku u junu prije godinu dana. Èudno je to... Baš bih volio da vidim kakve je izvještaje slao vlasniku, Selbiju. - Seme, èuo
sam da je Sihis Selbi umro - rekao je Ernest ne gledajuæi u njega. - Šta? Ma nemoj! Pa: Gdje si to èuo? - uzvikivao je
Bruks uzbuðeno. - Zna se na rancu. Sibert je to spomenuo... govoreæi kaubojima da æe mnogi otiæi kada se pojavi
novi vlasnik. - Hauarde, bogami i ne moram da ti govorim da na rancu ima i poganih ljudi. Na primjer, onaj Dud
Hajslip. Proklet bio! Volio bih da ga isibam, ako ne i nešto više. - Šta vam je uradio, Seme? - Povrijedio je osjeæanja Dejzi. Bila je djevojka Kempa Nebraske dok ga Dud nije otjerao. A Nebraska je mislio ozbiljno, dok je Dud samo
tjerao kera. - Nebraska!... OhoL. Seme, upamriæu to kada budem izmlatio Duda - rekao je Ernest ozbiljno. - Nadam se
da hoæeš. Hauarde, pazi da izabereš trenutak kada je Hajslip bez revolvera. Izgledalo je da je Bruks uznemiren
viješæu o Selbijevoj smrti, jer je postao zamišljen. Ernest se, stoga, pozdravio i krenuo natrag, sretan zbog samoæe i
moguænosti da razmišlja. Kada je došao u spavaonicu, još je bilo sat vremena do sumraka. Ernest je otkljuèao svoju
torbu, izvadio dragocjene papire nad kojima se dobrano udubio i, sakriv.ši ih ispod košulje, izašao iz sobe, uspeo se uz strminu do pošumljenog grebena - jednog od crvenih stijena. Pogled odatle je bio velièanstven, ali u tom momentu
Ernest nije bio raspoložen da uživa u ljepoti doline. Ponovo je 37 proèitao zakonske papire, korespondenciju, godišnje
izvještaje. Neki su bili stari i deset godina. Bilo je zanimljivo, meðutim, nije bilo izvještaja iz godine kada je Hepford preuzeo upravu nad ranèom. A, još znaèajnije, uopšte nije bilo izvještaja o velikim prodajama stoke. Ovdje je bio
dokaz kako se brojka od dvadeset hiljada grla spustila na sadašnju od šest hiljada. Oèito, Hepford je bio kradljivac
stoke. Hepford je vjerovatno raèunao da nikad neæe posjedovati ranè, ali æe zato, dok je u njegovim rukama, iskoristiti sve što može. Posljednjih deset godina nisu bile jalove, naprotiv, cifra od dvadeset hiljada grla, raèunajuæi i èeste
prodaje dvogodaca, mogla se još uvijek vrtjeti, pa èak biti i veæa. Tako se Džon Hepford oslobodio petnaest hiljada
grla i sigurno je negdje sakrio najmanje dvije stotine hiljada dolara. Da li je mogao prikrivati svoje tragove ili je
raèunao da bolesni Selbi nikad neæe posjetiti ranè? Ako je bio nepošten, što je bilo jasno, da li je Hok Sibert namjerno zatvarao oèi pred onim što je moralo biti jasno svakom starom stoèaru? S druge strane, bilo je moguæe da Sibert nikad
nije vidio izvještaje koji su upuæivani na istok. Vjerovatno ih je pisao sam Hepford. Ernest je sjedio na stijeni
razmišljajuæi i došao do jedinog moguæeg zakljuèka uèiniæe sve kako bi pokušao sprijeèiti tu posljednju proda-;' ju
stoke. Prije nego što optuži, morao je imati nešto u ru-? kama, a za sada nije mogao reæi šta je to. I Svanuo je
ponedjeljak, dan odluke za Selbija. Zbacila su ga tri konja prije nego što je našao jednog na kome se -: mogao održati, a tog je sam izabrao. Ponedjeljkom ujutro, I nakon pijanèevanja preko vikenda, kauboji su gadno ma- i, murali. Èak je
i njihova želja da se tuku bila ogranièena. Ernest je imao izuzetnu priliku da se potuèe s Dudom, ali i je odustao pošto je bio prilièno ugruvan nakon što ga je ;, 38 }l prvi konj zbacio. Stoga se zadovoljio glasnim zadirkivanjem. - Hajslip, ti si spretan jahaè, i to ti priznanjem. Ti si i zgodan momak, ali te to samo uljuljkuje u praznim snovima koji te nigdje neæe odvesti. Shvataš li šta govorim? Kladio bih se u milion dolara da æu te vidjeti kako dobijaš otkaz na ovom rancu.
- Ha! Ha! Slušajte ga samo - rugao se Hajslip, iako mu je zgodno lice plamtjelo. - Ne možeš ponuditi ni dvije glave, ti bijedni seljaèiæu iz Ajove. - Pazi da ne vrijeðaš Ajovu - rekao je mladiæ. - A otkud znaš da nemam milion? - Momci,
on je šenuo - prasnuo je Hajslip u smijeh, a ostali kauboji su mu se pridružili. Ernest je æutao shvativši da bi mogao
izazvati kavgu kad god poželi i mrgodno krenuo na posao. A bilo ga je dosta. Ne bi bilo prijatno jahati na vrelom
junskom danu u prašini i da nije trebalo prebrojavati stoku. Stoga nije bilo èudno što je ovog prvog dana, ganjajuæi
junad, mladiæ bio iscrpljen. U veæe se samo svalio na krevet i zaspao kao zaklan. Nebraska ga je ujutro morao dobro
prodrmati da ga probudi. Drugi dan je bio još gori. Treæi je bio isti. Nakon toga, situacija je poèela da popušta.
Trebalo je svakog dana okupiti što više èetverogodaca i s pašnjaka ih dotjerati na ranè. Kada je to izgledalo prirodno, Ernest je upitao ko provjerava broj grla? Nebraska je odgovorio: - Niko. Mislim da ih Hepford prebrojava kada
prodaje. Selbiju nije trebalo govoriti zašto se stoka ne prebrojava na rancu. Stoga je on brojao što je taènije mogao.
Ovo je bila pukotina u Hepfordovim proraèunima. Nijedan kauboj se nije mogao, i da je htio, sjetiti koliko je grla
otjerano. Ernest je to provjerio postavljajuæi tu i tamo naoko naivna pitanja. Krajem juna na ogromnom pašnjaku ranca
Crvena stijena bilo je više od petnaest stotina èerverogodaca spremnih za pokret. Selbi je èuo kada je Hepford rekao Si 39 bertu: - Ovo æe biti dovoljno do iza èetvrtog. Neke æemo posla:! u i iolbruk. Džonsovi ljudi æe doæi po ostatak. Na
osnovu ovog, Hepfordove muæke se ne bi mogle otkriti kada bi prošlo izvjesno vrijeme. U ovom sluèaju Ernest je
imao dovoljno podataka ako bi došlo do suda, u stoje sumnjao. Selbi je prilikom pada povrijedio ruku, što mu je bilo
opravdanje da dobije dozvolu za odlazak u Holbruk. Putovao je koèijom, koja se zaustavila pored ranèerske kuæe dok
ga je Ana Heptord radoznalo pratila pogledom. U posljednje vrijeme ona je poèela primjeæivati Ernesta, i zbog to malo
pažnje on je bio prilièno ushiæen. Zbog Ane je odluèio da ne traži hapšenje Heptorða, ali je želio da doðe do onog što
je bilo njegovo. U Holbruku je našao advokata kome je povjerio sluèaj. Advokat po imenu Džetorð Smit bio je
zapadnjak i stoèar. Advokatura mu je bila sporedna i prihvatao ju je kao nešto što je potrebno za okrug. Smit je klimao glavom i zviznuo kada je pregledao Ernestove papire. - Jasno kao na dlanu - rekao je kratko. - Sluèajno znam da
Heptord ima u Holbruku novaca više nego što je ikad platio Selbiju. Hepford je ovdje direktor banke. Takoðe, ima
udjela u banci u Globu, a sigurno i u drugim gradovima... Mladiæu, izvjesno je da æete ga stjerati u æošak ako budete
mogli sve to da dokažete. Pametno ste uèinili što ste ovdje došli kao nepoznat kauboj da biste se .sami uvjerili. Ali, ne žurite. Nastojte da naðete dokaze. Budite oprezni. Ako naðete dokaze, Hepford æe polomiti noge da se sporazumije...
da ovo zataška, da ne kažem da kupi nekog da bi izbjegao zatvor. Ernest je osjetio bubnjanje u ušima i morao je
duboko da udahne prije nego što je mogao govoriti. Trenutno je u rukama držao sudbinu Ane Heptord. Sada je osjeæao
samo nježnost prema djevojci sa zelenim oèima. Sigurno je da nije želio uništiti joj sreæu i više nego ikad bio je sklon da joj uz sebe podari i ranè. Ali, više je volio da je pridobije 40 kao Ernest Hauard, kauboj iz Ajove. - O ovome,
nadam se, neæete nikome govoriti - rekao je advokatu. - Upamtiæu vaš savjet. Neæu žuriti. Selbi je noæ proveo u
Holbruku i sljedeæeg jutra krenuo nazad. Vrijeme mu je brzo odmicalo. Èinilo mu se da i nema vremena za
razmišljanje. Uglavnom je sanjario. Na povratku, zastao je na stazi koja je vodila do Sema Bruksa. f Nimalo nije bio
iznenaðen što je na kapiji zatekao Dejzi. f Doèekala je koèiju da bi uzela stvari koje je naruèila iz [ Holbruka. Njeno rumenilo i Ernestova zbunjenost žaba- i. vljali su vozaèa, a da i ne spominjemo druge putnike. Tako se desilo da je
krenuo sa Dejzi do njihove kuæe. t Nije bio neosjetljiv na njen šarm i naivno zadovoljstvo što je u njegovom društvu.
Nešto nije bilo u redu i, prije nego što su stigli do kolibe, njena živahnost je prešla u sjetu. i Nejasno nezadovoljstvo samim sobom muèilo je posjetio- [ ca. Nije mogao zaboraviti na èinjenicu da æe jednog dana f biti gospodar Crvene
stijene. ; Kada su stigli do kolibe, Bruks nije krio zadovoljstvo što ih vidi, tako da je ponovo osjetio neugodnost. - Bio sam u Holbruku - poèeo je Ajova bez uvoda. Bojim se da sam u nevolji i želio bih da vas pitam da li æete biti uz
mene ako mi bude potrebna pomoæ. - Nešto u vezi sa Heprordom? - upitao je Bruks, èije su oèi odjednom otvrdnule. -
Možda. Sve mi se èini da æu izgubiti posao. Hoæete li me vi uposliti? - Svakako. I ne pitaj više ništa - odgovorio je
ranèer toplo. - Velika hvala. Dobro je znati da imam prijatelja na koga mogu raèunati. Do viðenja, Seme, idem - rekao
je Ernest naglo i okrenuo se. Nije daleko odmakao kada je èuo Dejzin glas. Pratila ga je do ograde. Bio je zabrinut, ali ga je interesovalo šta djevojka želi. Lice joj je bilo rumeno kada se okrenuo i blijedo kada ga je dostigla. 41 - Ja...
nisam mogla da govorim pred ocem... ali imate dva prijatelja - rekla je odvažno. - Upamtiæu to, Dejzi - odgovorio je,
suzdržavši se da je ne uzme za ruku. I budala je mogla primijetiti kako su njene tamne divne oèi rjeèite. - Žao mi je,
Erneste. Ja... mislim da znam o kakvoj nevolji govorite - nastavila je Dejzi. - Juèe smo se odvezli na ranè i ja sam srela Nebrasku. Ja... on... mi smo se... pa, tata vam je rekao. Èini mi se da vas Nebraska ne mrzi. Vas ne vole drugi kauboji, posebno Dud Hajslip. Nebraska mi je kazao... kada je Ana rekla da s vama ide na ples u Springer... pa, Dud je
pobjesnio... Najmanje što možete oèekivati jeste tuèa. To se i prije dešavalo zbog nje. Ja... voljela bih... da... ali, nema veze. Ernest je bio zbunjen. Oèito se za njegovog odsustva svašta dešavalo. A onda je oduševljenje zamijenilo èuðenje,
što je jedva prikrivao. - Hvala vam što ste me upozorili, Dejzi - rekao je zahvalno. - Nadam se da æemo se vidjeti na
igranci. - Mislim da æu doæi. Džo Springer me pozvao - odgovorila je. - On je... tek momèiæ. Biæe to velika
igranka... Ali, ja... nisam trèala za vama da vam to kažem. - Dejzi, šta hoæete da kažete - upitao je Ernest blago,
iznenada shvativši koliko joj znaèi to što je imala da kaže. Uzeo ju jeza ruku. - Ako oni... oh, doðavola... ne dopustite mojoj roðaki da od vas... napravi budalu! - strasno je uzviknula i istrgnuvši ruku pojurila nazad. - Oho! - uskliknuo je Selbi. Šta li je to prijetilo njegovom raju? Nije mogao da odgonetne. Oèito se nešto spremalo, i to vrlo nepovoljno. Za njega je bilo iznenaðenje Dejzina stidljiva uzdržanost. Nasluæivao je njenu iskrenost. Samo, staje znaèila ta njena
aluzija? Prije nego što je i shvatio, došao je do kraja puta. Sunce na zalasku pozlatilo je crvene grebene. Bio je umoran od putovanja i razmišljanja. Kada je zaobišao veliki 42 ambar, primijetio je šarca ispred trijema spavaonice. Ernest se naglo zaustavio jedva vjerujuæi svojim oèima. Ana Hepford je sjedila na trijemu pored Nebraske. Mahnula mu je i
pozvala ga: - Zdravo, Ajova. Doði odmah ovdje! V Selbi je odgovorio na veseli Anin poziv kao na poziv vojnièke
trube. Bez daha, sa sombrerom u ruci, došao je do nje i potpuno zaboravio da pozdravi Nebrasku. - Nebraska je rekao
da æeš se vratiti koèijom. Ali nisi... a ja sam cijelo vrijeme èekala - rekla je prijekorno. - Svratio sam kod Bruksovih...
i vratio se... pješke odgovorio je Ernest. - Primijetila sam da èesto svraæaš kod Bruksovih drsko ga je pogledala. Ajova je potpuno zaboravio na Dejzino upozorenje. Meðutim, primijetio je nezadovoljstvo Nebraske. - Bio... bio sam samo
nekoliko puta - promucao je porumenjevši. - Bruks je... jedini prijatelj kojeg ovdje imam... osim Nebraske... - Bruks?
Pih, sigurno misliš na Dejzi Bruks. Nemoj da lažeš. Moja roðaka je slatka mala. Nadam se da je nisi pozvao na ples. -
Ne, nisam - odgovorio je Ernest i, uprkos naporu da bude ravnodušan, i njemu samom je izgledalo da gleda i govori
poput kakvog nestrpljivog ðaka. - Želim da me povedeš - rekla je slatko. I, ako je dotad bilo imalo nade da bi Ernest
razumno reagovao na takvu situaciju, ta nada je zamrla pred njenim osmijehom. - Ja... biæe mi... zadovoljstvo -
promucao je. - Hvala, Ajova - odgovorila je široko se osmjehujuæi. Kasno je, znam. Zaista nisam oèekivala da æu iæi
na taj ples. Nagovarala sam tatu da me pusti u Holbruk, zbog velike igranke. On mi je rekao: "Ne." Ovih je dana ljut...
Molim te, nemoj obuæi kaubojske èizme. - Neæu... ni mamuze - rekao je nasmijavši se. Skliznula je s trijema i zastala
pred njima u svom pu 43 nom sjaju i, milo se nasmijavši, pogledala Nebrasku. Zatim je uzjahala. - U srijedu uveèe... i, ah, skoro sam zaboravila. Doði rekla je. Selbi je prišao do njenog konja. Ana se sagnula tako daje svojim Šeširom
okrznula njegovo uho. Dotakla mu je rame. - Ako želiš da me zabaviš, pjevaj onu pjesmu "Revolveraš iz Ajove" da Dud èuje. - Hoæu - povikao je Ernest glasno. Stisnula mu je ruku i uspravila se u sedlu sa sjajem u oèima. Zatim je
odjahala. Ernest ju je pratio pogledom sve dok nije išèezla. Èesto je to isto èinio, ali nikad sa osjeæajima koji su ga sada bili obuzeli. Zatim se spustio pored namrštenog Nebraske, i tek tada primijetivši njegov kiseo izraz lica. - SJabiæ.
Ako nisi najveæi koji se pojavio na ovom rancu, onda æu progutati svoje mamuze. Do vraga, razoèarao si me, Ajova. -
Ja... prokleto mi je žao, Nebraska - odgovorio je Ernest iskreno zbunjen. Njegov cimer je stvarno izgledao žalostan. -
Nisam znao da me toliko voliš. - Pa, volio sam te. I baš danas sam stao na tvoju stranu i svu družinu zgranuo. - Jesi li?
Nebraska! Èasna rijeè!? - Kunem se da jesam. Možeš pitati Hoka. I on se zakleo u tebe. To je uzdrmalo Hajslipa. Pa,
morali smo. Sada æeš se morati potuæi s njim ili otiæi odavde. - Nebraska, ja æu ovdje ostati - rekao je Selbi polako
ali odluèno i ispružio ruku. - Ti si najbolji èovjek ovdje i, ako si moj prijatelj, svi mogu da odu do vraga. - Pa,
sprijateljio sam se s tobom, Ajova - odvratio je Nebraska kao da priznaje strašnu slabost i nerado je prihvatio ruku. -
Ti si, bogami, dobar drugar. Avaj, da bar nisi dopustio ovoj zelenookoj namiguši... - Nebraska! Pazi... ako si mi
prijatelj - prekinuo ga je Ernest. 44 's - Prokletstvo! Crno mi je pred oèima zato što sam ti prijatelj. Ja ozbiljno mislim to o njoj. Znaš li to? Od tebe je napravila slabiæa. A sve sam se nadao i vjerovao da joj neæeš popustiti... Slušaj,
Ajova, Ana Hepford nas, kauboje, koristi samo za svoju zabavu. A Dudu je dopustila više nego ostalim. I baš me briga
za tog uobraženog tipa. Trebalo je da ide na igranku u Holbruk s tipom iz Sent Luisa. Stari je to sprijeèio. Zatim se
porjeèkala s Dudom. A kako svi mi imamo curu za ples... pa, zato je izabrala tebe. I bogami, bilo joj je lako!... Zato je ovdje u spavaonici sinoæ i bila svaða. Izgleda da je Ana rekla Dudu da æe te pitati, a Dud je pomahnitao. Ustao sam i
rekao da te Ana Hepford neæe smotati. Dobro smo se posvaðali. Uto je i Hok Sibert stao na tvoju stranu. Hajslip nas
je ismijao. "Šta?" - urlao je. "Zar æe taj seljaæiæ iz Ajove odbiti Anu? Momci, vi ste ludi. Taj æe slomiti vrat da bi joj jeo iz ruke!" - Znaèi tako - zarežao je Selbi. - Ne mogu da vjerujem, Nebraska. - Pa, Hok i ja smo rekli da imaš snage da je odbiješ odvratio je Nebraska. -1 stoga si me razoèarao. Ernest se digao. - Zaista mi je žao - rekao je. - Nemoj biti suviše razoèaran u mene. - Ispunilo ga je posebno zadovoljstvo kada su se kraticom iza ambara pojavili Dud Hajslip,
Bouns Megil i Lanki Polard. - Bolje ti je da se uvuèeš - posavjetovao ga je Nebraska. Ernest nije bio raspoložen ða
prihvati savjet. Èekao je da trojica razdraganih drugara stignu na trijem, pa ih je veselo pozvao. - Hej, momci, kako
ste. Vratio sam se i sigurno æu iæi. - Èuli smo te - odgovorio je Bouns zajedljivo. - A gdje æeš to iæi? - Pa, zaboga...
na ples, naravno. Dud Hajslip je izgledao smrknut, a rumenilo na licu mu nije bilo od sunca. Nije ni pogledao Ernesta,
nacerio se svojim prijateljima: - Pa, možda i ide na ples, ali æe se si 45 gumo epotaæi prije nego što zasvira. Na to je Nebraska otišao do vrata svoje sobe i osvrnuo se preko ramena. - Samouvjeren si, Dud. - Nebraska, ti si sinoæ svoje
rekao - prosiktao je Hajslip. - Izjasnio si se za Hauarda. I svi su ti na tome zamjerfli. Kada otjeramo stoku, obojica
æete biti otpušteni. - Ma šta mi kažeš! - odvratio je obièno smireni Nebraska. Selbi se pridružio Nebraski na dovratku.
- U pravu si, Hajslip - rekao je veselo. - Uskoro æe sa ranca otiæi neki loši kauboji, sluèajno to znam. Onda je ušao i poèeo da pjeva: - Revolveraš iz Ajove... Moju curu ukrao je Onda je ponovio još glasnije: - Revolveraš iz Ajove Moju
curu ukrao je... Nebraska se skamenio nakon prve strofe, nakon druge pokazao je Ernestu da stane. Treæi put,
meðutim, ovaj je zapjevao iz sveg glasa. Ajova se presavio od smijeha. Pucanj i lomljava stakla brzo su se utišali.
Nebraska se zavukao ispod ležaja. Ernest je za trenutak mirno stajao, a kada je drugi metak prošao kroz vrata, skupio
se iza dimnjaka. Beng! Treæi metak proletio je kroz prozor i probio tanki drveni zid. Uto su Hajslipovi drugovi
pokušali da zaustave ovu pucnjavu, ali je pobješnjeli kauboj nastavio da prazni revolver. - Slušaj, Hauarde, pusti ovo
za sada - Nebraska se izvukao ispod ležaja, zaplašen i ljut. - Ja primam metke umjesto tebe. - Nebraska, neæe proæi
dugo i mi æemo sami imati ovu brvnaru i neæemo morati odbijati metke - rekao je Selbi. - Bogami, ti si šenuo. Sada
bar prestani da pjevaš. - Neæu - rekao je Ernest. - I, drugar, kada uhvatim onog naduvenka bez pucaljke, sravniæu ga
sa zemljom. 46 Ernest je nakon toga nastavio da pjeva, ni melodièno ni preglasno, ali dovoljno drsko. Tišina je
doèekala ovaj njegov izazov. Oèito, drugovi su odvukli Hajslipa. Uslijedila su dva dana napornog rada, tokom kojih je
Ernest radio kao u transu. Zatim je osvanuo dan plesa, sunèan i topao. Ajova je sebe ubijedio da su Dejzine i
Nebraskine sumnje bez osnova. Gotovo je uspio da utiša tihi, nezadovoljni glas. Mora da je bio težak strpljivom
Nebraski tog toplog ljetnjeg dana. Oko èetiri sata, dok je ljenèario na svom ležaju èekajuæi da proðu predugi sati,
Nebraska je ušao po deseti put tog popodneva. - Slušaj, Ajova - poèeo je. Ernest je osjetio loš predosjeæaj. - Pa, mrzim što ti moram ovo reæi, ali sam te upozorio. Pojavio se onaj Anin kicoš iz Sent Luisa i odvezao je u Springer. Obukla se da ti stane dah... ili, taènije, skinula. Nikad je takvu nisam vidio. Imala je šal kada je izašla, pustila je da joj sklizne pa smo je dobro vidjeli. - Sent Luis? Kicoš! Šal! - dahtao je Selbi, ne shvatajuæi. - Zavuæi se pod krevet. Zar ne shvataš
da si poražen? Ana Hepford te izradila, kao što je svako predvidio... èim je dobila nekog drugog da je odvede na ples.
U Ernestu je nešto puklo. Nebraska je s gorèinom saopštio ove vijesti i ne gledajuæi prijatelja. Ajova se digao bez
rijeèi i izašao krenuvši prema ranèerskoj kuæi. Misli i emocije su mu se ispreplitali. Uspeo se uz stepenice i pokucao.
Vrata su bila otvorena i služavka ga je pozvala da ude. U dnevnoj sobi je ugledao gospodina Hepforda u razgovoru sa
nekim tipom. - Hej, Ajova, šta želiš? - upitao je Hepford. - Došao sam da pozovem gospoðicu Anu na veèerašnju
igranku - odgovorio je Ernest. - Ana je otišla maloprije s mladim Sinklerom iz Sent Luisa. 47 - Hoæe li se vratiti? -
Neæe. Obukla se za ples. Ruèaæe u gradu. - Gospodine Hepforde, oèekivao sam da æu povesti gospoðicu Anu na ples.
Ona me zamolila da poðem s njom. - Tako? Žao mi je što si ispao iz igre, Hauarde - odgovorio je Hepford
razdražljivo. - Ana se samo zabavljala. Uvijek se šali, što bi vi ka u boj i trebali da znate. Sigurno nikad nije ozbiljno ni pomislila da pode s tobom. - Kako biste vi to prihvatili, gospodine, da ste na mom mjestu? - upitao je Ernest oštro.
Hepford se nasmijao. - Priznao bih da sam žutokljunac. - Ali, gospodine Zapadnjaèe, i žutokljunac je ljudsko biæe -
uzvratio je Ernest, prvi put dopustivši sebi, otkako je došao na ranè, da iskaže svoja osjeæanja. Kako ga je samo ovo
pogodilo! - Možete reæi vašoj kæerki da se bojim da æe me ipak morati shvatiti ozbiljno. Dok je govorio, nije skidao
prodoran pogled sa zbunjenog Hepforda, a onda je izašao iz kuæe. Njegova iluzija se raspala. I u tom trenutku je
shvatio zašto nije nikad vjerovao da može biti stvarna. Bio je gadno povrijeðen, ali se sve moglo izlijeèiti. Malo je
nedostajalo da se do ušiju zaljubi u Anu Heptord. Sada je shvatio daje samo bio zanesen zalenim oèima i crvenom
kosom. Kada je malo kasnije poput vjetra naletio na Nebrasku, ovaj je rekao otežuæi: - Dobro! Sada više lièiš na
muškarca. - Zaveži, blesane, ili æu te zviznuti - povikao je Ajova. Zatim je brzo spakovao tamno odijelo, crne cipele i druge stvari i izašao. - Bolje ti je da spakuješ revolver - povikao je Nebraska za njim. Pošto nije dobio odgovor, dodao je: - Vidjeæemo se na igranci, Ajova, i biæu uz tebe dok se ovo ne ohladi. Ernest se nije mogao oduprijeti takvom
izljevu oda 48 nosti, pa je odvratio: - Mebraska, drugarèino, nikad zbog toga neæeš zažaliti. Tri milje do Springera
uèinile su se Ernestu prekratke. Kada je stigao u grad, veæ se bio pribrao. Baš je ispao pravi magarac! Springer je bio ukrašen za praznik Èetvrti juli i u gradu je bilo mnogo ljudi. Radnje su bile otvorene, iako je bilo prošlo šest i djeèaci su još bili zabavljeni bacanjem prskalica. Otišao je u jedini hotel u gradu i prijavio se kao Ernest Hauard sa ranca
Crvena stijena. Ušao je u sobu i zadovoljno zbacio sa sebe sombrero, košulju, kombinezon i èizme. Zatim se posvetio
svom izgledu. VI Ernest se sam sebi nasmijao. Taština nikad nije bila njegov uroðeni grijeh. Istina je bila da ne želi
dopustiti Ani Hepford da ga smatra seljaèiæem iz Ajove. Kod kuæe je uživao popularnost kod djevojaka. I zamišljao
je da æe se prije ili kasnije utješiti kada gospoðicu Hepford upozna s pravom istinom. Kakvo æe mu biti zadovoljstvo
da vidi njeno lice kada shvati da je on Ernest Selbi! Kasno je izašao iz sobe. Foaje je bio prepun. Poèeo je bal za
praznik Èetvrti juli. Hladan i smiren, Ernest je otišao na veèeru. Prvi put otkako je došao u Holbruk osjeæao se kao
onaj stari Ernest. Trpezarija je bila poluprazna. Njegova sreæa se promijenila. Skoro istog trena ugledao je Anu
Hepford, koja je za susjednim stolom sjedila u društvu jedne djevojke i dvojice mladiæa. Za djevojku koja živi na selu
i to na Zapadu, na sebi je imala haljinu sa prilièno smjelim dekolteom i bez rukava. To je sada još v'še isticalo njenu ljepotu. Ernest je progutao pljuvaèku i zahvaljivao svojim sretnim zvijezdama da ju je prozreo prije nego što ju je vidio u ovom izdanju. Brzo se opet pribrao i poèeo nemarno da gleda oko sebe. 49 Oèito ga Ana u prvom trenutku nije
prepoznala i to je bio melem za Ernestovu ranjenu dušu. Kada joj je pogled ponovo skrenuo prema njemu, vidio je
kako je od iznenaðenja razgoraèila oèi. Porumenjevši, lako mu je klimnula. Ernest se pravio da je uopšte ne
primjeæuje. Veèerao je, izašao i prošetao buènom ulicom, provirio u plesnu dvoranu gdje su se mladi skupljali, a onda
se vratio u hotel. Noæ je bila topla. Sjedio je na terasi oko jedan sat i uživao. Konaèno je otišao na ples, nimalo
uznemiren što dolazi sam. Igra je bila u punom jeku. Na vratima ga je zaustavio jedan muškarac koji je sjedio za
stolom i tražio dolar za ulaz. Ernest bi rado dao sav novac koji ima kod sebe. Selbi je sebi krèio put u dvoranu. Bila je to graðevina poput ambara, ali ukrašena zastavicama i zelenim granjem. Prozori su bili širom otvoreni, pa nije bilo
zagušljivo. Prolazio je pored plesaèa i našao mjesto odakle je mogao da posmatra. Jedan dio dvorane otvarao se prema
natkriljenom trijemu koji je vodio u vrt. Ajova je našao sjedište pored vrata. Primijetio je da su djevojke ne samo
zgodne nego i izuzetno obuèene. Kauboji su bili upadljivi po sjajnim licima, zalizanoj kosi, blistavim maramama i
struganju èizama. Plesali su poput razigranih nilskih konja. Ernest je ugledao Anu i njenog partnera. On nije bio loš
plesaè, iako ju je èvrsto držao. Ona je bila izuzetno zgodna. U istom trenu Ernestu je pala divlja pomisao na um.
Zamoliæe je za ples. I kada se valcer završio, a parovi otišli prema stolicama poredanim uz zidove, Ernest je krenuo
prema AniVidjela ga je kako prilazi i njena zbunjenost je bila oèita. Galantno se poklonio i upitao da li bi mogao imati èast da pleše s njom. - Ajova, zašto mi se nisi obratio u hotelu? - upitala je tupo. - Niste me prepoznali... nisam bio u kaubojskom odi 50 jelu... a osim toga... - Znam da nisam. 1 sada te jedva prepoznajem - rekla je gledajuæi ga
blistavim pogledom. - Da, plesaèu s tobom. Nakon ove igre. Selbi se zahvalio promrmljavši nešto, potpuno Svjestan
iznenaðenja njenog partnera i vratio se na svoje mjesto. Sljedeæi ples bila je igra iz Virdžinije što mu je dalo priliku da malo bolje osmotri igraèe. Jedan od njih bio je i Dud Hajslip i Ernest je morao priznati da dobro izgleda. Lice mu je,
ipak, bilo suviše crveno, radost prenaglašena, ruke previše slobodne, a èizme suviše živahne. Dud se oèito družio s
bocom. Plesao je s vitkom djevojkom u bijelom èija je skromna gracioznost privlaèila poglede. Bio je iznenaðen kada
je prepoznao Dejzi Bruks. Do kraja plesa i za vrijeme pauze, dok je hodao uokolo, i tokom sljedeæeg plesa nikog
drugog nije vidio osim Dejzi. Nekoliko puta uèinilo mu se da je uhvatio njen pogled, ali se prevario. Brzo je primijetio da je stidljivost koja joj je toliko pristajala još upadljivija u ovoj plesnoj dvorani. Sljedeæi ples bio je valcer i, kada su violine zasvirale, • Ajova se pripremio za teško iskušenje. Ana se nalazila u jednom uglu okružena udvaraèima i
prijateljicama koje je Ernest jedva primijetio. - Moj ples, gospoðice Heptord? - rekao je, gledajuæi je u oèi. U njima je proèitao nešto što ranije nije primjeæivao. - Nisam zaboravila, Ajova - odgovorila je ustajuæi. Osjetio je kako je
uzdrhtala od uzbuðenja kada je zaplesao. Ernest je bio talentovan igraè i sada se, više nego ikad ranije, trudio da
prevaziðe samog sebe dok je èvrsto držao crvenokosu djevojku sa dubokim dekolteom. - Oh... Ajova! Odlièno plešeš -
prošaputala je, gledajuæi ga blistavim pogledom. - Tako su mi rekle i djevojke u Sent Luisu, De Moenu, riji i mnogim
drugim seljaèkim gradovima - odgovorio )e nemarno gledajuæi je. - Ne kvari sve ovo hvalisanjem... Pitam se...- eoèela
je 51 nesigurnim glasom. Ernest ju je gledao i vidio njeno lice kao cvijet naslonjeno na njegovo rame. Kroz guste duge
trepavice uhvatio je izraz njenih oèiju i u tom trenu želja za osvetom potpuno se ugasila. Postepeno se predavala
uživanju u igri. Upravo tada i muzika je utihnula. Kroz širom otvorena vrata pozivala ih je mjeseèina. Poveo je Anu u
blagu noæ, pod srebrnastim sjajem koji je, tako mu se èinilo, uhvatila i držala njena kosa. - Ana, postupili ste prema
meni prilièno ružno, zar ne? - upitao je malo ukoèeno. Trgnula se iz sanjarenja. - Rðavo sam se poigrala s tobom. Žao
mi je. To sam više uèinila stoga da bih naljutila Duda Hajslipa nego da budem sa Sinklerom. U stvari, nimalo me ne
privlaèi, priznajem... Ti mi se dopadaš. Radije bih plesala s tobom nego s nekim drugim. Kao da si noæas drukèiji...
Hoæeš li opet sa mnom plesati? - Svakako. Biæe mi zadovoljstvo - odgovorio je oklijevajuæi. Nije znao kako da opiše
ovu djevojku. Njena privlaènost je bila stvarna, neodoljiva. Imala je mnogo raspoloženja i mušica. Da li ju je ikad
vidio zamišljenu, iskrenu, žalosnu? A možda je samo glumila? Ta pomisao je bila samo dodatak njegovoj gorèini.
Vidjeæe. Kada su ulazili u sjenu ispod mjesecom obasjanih stabala, smjelo, ali ipak sa strepnjom, obuhvatio ju je oko
pasa znajuæi da ga je potakla njegova sumnja. Na njegovo iznenaðenje nagnula se prema njemu, nije ga odgurnula. 1
izgledalo je da su njih dvoje sami. - Ana, od prvog trena znate da vas volim zar ne? glasno izgovori misao koju je htio sakriti. - Mislim da je tako - rekla je kratko se nasmijavši. -1... samo ste se igrali? - nastavio je s gorèinom. - Mislim da je tako. Ali, nisi me smio pustiti. - Dakle, ja sam kriv... Ana, htjeli ste da me ponizite, kako mi reèe Nebraska. 52 -
Nisam - odvratila je. - Šta sam mogla ako juriš za mnom... kao svi drugi? - Oh, budite pošteni! Muškarac može
oprostiti djevojci sve osim neiskrenosti. - Oh, Ajova, ne mogu da budem iskrena prema sebi, a kamoli prema nekom
muškarcu - priznala je. - Kako to? Odmahnula je glavom. Osjeæao je da mora priznati da sada ne koketira s njim.
Okrenula je lice. Primijetio je njeno ubrzano disanje. Iznenada je odgovorio na impuls roðen iz strasti ali i poruke,
zgrabio ju je u naruèje i privio uz grudi. 1 - Stani malo... kauboju... otišao si predaleko - uskliknula je ostavši bez daha.
Objema rukama se oprla o njegove grudi, ne i dovoljno snažno da bi se i oslobodila stiska. On sam je sigurno poludio,
mislio je, u njenim oèima nije vidio vragolasto izazivanje. - Ovo za tebe... nije predaleko - rekao je. - Ni jednom
kauboju nisam ovoliko dopustila - odvratila je. - Zelenooka lažljivice! - Ajova! Izgledalo je da je više iznenaðena nego ljuta ili uvrijeðena. Ernest ju je èvršæe stisnuo, obasipajuæi joj poljupcima oèi, obraze i onda usne. Sam nije bio toliko zanesen da ne bi primijetio njeno popuštanje. Bila je nježna i podatna u njegovom naruèju. Oèi su joj bile zatvorene.
Glava joj je ležala na njegovom ramenu. On se prvi trgnuo iz ovog zamamnog trenutka. Smijeh i koraci koji su se
približavali natjerali su ga da je pusti, da je malo prodrma. Nasmijala se. - Ajova, ti si veèeras neobièan... Zaslužila sam to. Nemoj o ovome prièati. - Za koga me držiš? - upitao je. - Nisam ja od onih koji nekog poljube i to odmah
rastrube. - Hajdemo prije nego što nas neko vidi. Æutke su se vraæali mjeseèinom obasjanom stazom. Ernest je bio
kao u 53 vatri. Samo kada bi ona manje flertovala! Prolazili su pored drugih parova, koji su bili zabavljeni sobom. -
Ajova - rekla je. - Vjerujem ti što si rekao da neæeš nikome prièati. - Hvala - odgovorio je ukoèeno. - Kada bi bila
potrebna ikakva potvrda tvoje površnosti, ta bi opaska poslužila. Na stepenicama se okrenula i radoznalo ga pogledala.
- Veèeras si za mene potpuno nov. Pokazaæu ti, gospodine, da nisam površna. I te kako sam duboka. Ti si uèinio da se
tako... uh... osjeæam. Nisam navikla da dopuštam kaubojima da me grle i ljube. A tebi jesam. Nisam podigla ni prst...
Eto, gospodine Erneste Hauarde. Ustrèala je uz stepenice i ostavila ga na mjeseèini, poput žrtve prepune konfliktnih
misli i emocija. Tek nakon nekoliko trenutaka Ernest je uspio da se dovoljno pribere da bi mogao razmišljati
povezano. Shvatio je da je otišao predaleko. Prekoraèio je preko ambisa. Da drži Anu u naruèju, da osjeæa kako se ona
opušta, da je ljubi bez protivljenja - to je bila slabost. Kakva god da je bila, on je sada bio ludo zaljubljen u nju. Šta s njenim rijeèima i ponašanjem? Ona je priznala neiskrenost, zloæu... a onda se slatko popravila. Morao je priznati da
flertuje ali, kada je bila s njim nasamo, pokazala je da joj se dopada. Ernest se nije usuðivao da dalje o tome razmišlja.
Da li je zaista imao neku moæ nad Anom Hepford? Nešto je tu bilo pogrešno. Obrisao je vlažno èelo i polako
odmahnuo glavom. Izgledalo je kao da je iz tave iskoèio u vatru. Samo je u jedno mogao biti siguran - u njen šarm i
fizièku privlaènost kojima nije mogao odoljeti. Okrenuo se od trijema i opet krenuo ka vrtu. Želio je da bude na
otvorenom kako bi mu svježi povjetarac rashladio krv. Izbjegavao je plesaèe i skrenuo na drugu stazu, ka klupi
skrivenoj u sjeni. Vidio je vitku priliku u bijelom gotovo obavijenu visokom prilikom u crnom. A onda poznato
otezanje. - Pa, Dejz, ne možeš tako sa mnom. 54 - Ne... nemoj... - dahtala je djevojka otimajuæi se od svog pratioca.
Ernestu je trebalo samo nekoliko koraka da doðe do njih. Snažnim pokretom razdvojio ih je i stao pred HajsliPa - Hej,
nije li to Ajova! - uzviknuo je kauboj iznenaðeno. A onda mu je do mozga doprlo šta je ovaj uèinio. - Vidi ti, nalickana seljaèino... Ni ne razmišljajuæi, Ernest je skoèio na njega. Udario ga je preko brade. Hajslip je pao natraške, slomio
naslon na klupi, tresnuo na zemlju i više se nije maknuo. - Eto ti, kicošu! - promrmljao je Ajova beskrajno zadovoljan.
Zatim se okrenuo prema Dejzi. Skljokala se na klupu, a oèi su joj bile neprirodno velike i tamne na blijedom licu. -
Oh, to si ti, Ajova. Bilo je to... - htjela je da nastavi, ali nije mogla od jecaja. - Idemo, Dejzi. Prošetaæemo - odgovorio je i pomogao joj da ustane. Izašli su na mjeseèinu i dalje od tog dijela vrta. - Možda bi bilo bolje da uðemo - rekao je kada je bolje razmislio. - Hajslip može doæi sebi i onda... Hoæeš li da plešemo, Dejzi? - Molim te - odgovorila je
veselo. - Moj partner, Nebraska, veèeras nije od plesa. Pije i svadljiv je. Ovo sa Dudom, bilo je posljednji put... Ajova, ja... morala sam triput da te pogledam prije nego sto satrt te prepoznala. Drukèiji si! Izgleda da su te svi primijetili...
vidjela sam kada si plesao sa Anom. Bila je sretna da je on još Ernest Hauarð, iako nekako drukèiji. Umiješali su se
meðu plesaèe. Dejzi je bila tako nježna i laka da je jedva osjeæao njeno tijelo uz sebe i stoga ju je možda jaèe privio.
Nije prièala dok je muzika svirala. Kasnije, kada su izašli na trijem, primijetila je: - Ti si najbolji plesaè kojeg sam upoznala. - Hvala, Dejzi, želim da ti nešto priznam - poèeo je. Ana Hepford je napravila budalu od mene. Nisam slušao
55 ni tebe ni Nebrasku i... pa, uvalio sam se u nešto i ne znam kako æe se sve svršiti. - Ne brini, Ajova. Sve je u redu...
- rekla je saosjeæajno. - Ne, nije u redu - bio je uporan. - Želim da ti kažem da veæ vidim svoju grešku i... slabost. Ana je... pa, ona je divno stvorenje, ali nije za mene. - Zaboga, Ajova! - uzviknula je. - Nisi se valjda nadao... da ona misli ozbiljno. Ona ne zna da bude ozbiljna... ni s jednim muškarcem. - Sada sam zaboravio. Zanosio sam se. I sada sam
bijesan kada pomislim kakav sam ispao magarac dopustivši joj da se igra sa mnom. Ernest je opet s njom plesao i
kasnije šetao okolo, naoèigled sviju. Dejzi je blistala. Oèi su joj sjale poput zvijezda. Sjedio je pored nje na pauzama i poklanjao joj pažnju. Poslije još jednog plesa poveo ju je do otvorenog prozora. Sjela je na stolicu pored njega i
zagledala se u mjesec. - Dejzi, bojim se da je Dud Hajslip ženskaroš - poèeo je Ernest. - Ajova... nemoj mene kriviti -
molila ga je. - Nebraska je dovoljno loš. - Nebraska je ljubomoran. On je zaljubljen u tebe, zar ne? Okrenula je glavu i kada ju je Ernest blago vratio, bio je iznenaðen što nije otkrio stidljivost, kako je oèekivao, nego suze. $ - Dejzi! Šta ti je? -Ja... možda æu ti jednom isprièati. Ali nemoj... ne mogu sada... ne ovdje - prošaputala je. -Ja sam prijatelj
Nebraske. Želim da budem i tvoj. - Znam. Nebraska se kune u tebe. Ali odnedavno te optužuje da... juriš za mnom. -
Hm! Svadljivac jedan!... Budi iskrena sa mnom, Dejzi. Zar se ti i Nebraska ne simpatišete? 56 - Pa, jesmo... dok Dud...
- rekla je oklijevajuæi. - Ajova, sada ti više ništa neæu reæi. Ako si mi stvarno prijatelj, odvedi me odavde. Nadi
Nebrasku. Mora me vratiti kuæi. A bolje da i ti podeš. Dud Hajslip je veæ dvaput prošao kroz salu. Dud Hajslip nije
jednom napravio džumbus na plesu. - Je li? Pa, nisam raspoložen da se sada s njim kaèim. Uèinio je to neki dan. Ali,
Dejzi, osjeæam da æe uskoro ostati bez posla. - Mislila sam da dobro stoji kod Hepforda. A i da nije tako, moja roðaka
bi ga zadržala na rancu... Erneste, molim te, izvedi me odavde. - Svakako. Ne krivim te što hoæeš da ideš. Uzeæemo
tvoj šešir i mantil. Onda æu naæi Nebrasku. Ernest je odahnuo što nisu naišli ni na Hajslipa ni na Anu, zato su naletjeli na Nebrasku Kempa. VII Djeèaèko Nebraskino lice bilo je crveno kao krv i smrknuto. Njegove krupe plave oèi gorjele
su neprirodnom vatrom. Isprsio se ispred Ernesta i Dejzi i podboèivši se pogledao ih kao da su najveæi krivci. -
Hajdemo odavde, drugar - rekao je Selbi. - Pih! Ti nisi moj drugar, Ajova Hauarde. Ti si guja, baš kao što sam i
pomislio kada sam te prvi put vidio - odgovorio je Kemp s gorèinom u glasu. Njegove rijeèi privukle su pažnju i
ostalih. - Dosta s tom glupom prièom, kauboju. Izgleda da si dobro potega- odvratio je Ernest oštro. - Nebraska, pijan
si. Izaði ovog trena... ili æu zamoliti Ajovu da me odvede kuæi - rekla je Dejzi oèajna. Nervoznu ruku stavila je
Kempu na rame kao da se plašila da bi mogao navaliti na svog prijatelja. Njen gest je imao opravdanja. - Razbiæu tu
tvoju ljepuškastu... njušku - mrmljao je Nebraska zapliæuæi jezikom. 57 Selbi se nasmijao. Bilo mu je smiješno što
inaèe dobroæudnog Nebrasku vidi tako ratobornog, iako je oèito prizor bio neprijatan za Dejzi. Èvrsto je uhvatio
Nebrasku. - Uhvati ga, Dejzi. izvuæi æemo ga. Drugi su se smijali dok su ga vukli. Prilièno su se namuèili dok su
izvukli Kempa na ulicu. Kada su došli do parka, istrgnuo im se. - Sada æemo ovo rašèistiti... evo, ovdje - rekao je
kauboj. - U redu, ako želiš da se tuèeš. Ali, zbog èega? - odvratio je Ernest strpljivo. - Ti si mi ukrao curu. - Zaveži, ti velika ludo! - povikala je Dejzi. - Vidi... vidi... ona vièe na mene - podigao je mlitavu ruku prema Dejzi. Ernest se
osvrnuo uokolo, zadovoljan što nema nikog na ulici. Spustio je prijateljsku ruku na Kempovo rame. - Drugar, ja sam
tvoj.i Dejzin prijatelj. - Auh. Njen jesi, to se vidi. Možda si i njen dragan. Vidio sam kako plešete. Sramota kako si je stisnuo... Proklete žene... Sve su iste... Odmah lete za ljepotanima... Hauarde, moram te udariti. Mrzim to, ali... -1 ja to mrzim, Nebraska, i veæ gubim strpljenje. Dejzi hoæe da ide kuæi a ti se ovdje prsiš... Hej, stani!... Fazi... Kemp je
zamahnuo, ali ga je Dejzi brzo uhvatila za ruku. - Nebraska, ako udariš Ajovu, ja... nikad više s tobom neæu
progovoriti - rtkJa je sa suzama u oèima. - Optužuješ svog najboljeg prijatelja. Pa, samo prije pola sata on je...
nokautirao Duda Hajslipa zato što... zato što me je uvrijedio. Kakav Hajslip? - pobjesnio je Kemp. - Nisi ga valjda
opet pogledala? - Ja... jesam. Ja... plesala sam s njim - priznala je Dejzi. - Znam, obeæala sam ti. Ali, nisam mogla
odbiti. Pozvao me je pred Anom i... i drugim. Nije èekao... poveo me je. 58 Nakon toga... - Nebesa... šta ti o ovome
misliš? - povikao je okrenuvši se Selbiju. - Žene su pokvarene! Ernest je poèeo da shvata da postoji nešto više od
apsurdne ljubomore pijanog kauboja. Dejzi je poèela da plaèe. Ovo je bilo oèito više nego što je Nebraska mogao
podnijeti. - Dejz, ne cmizdri. To ne mogu izdržati. Neka te Hauard odvede kuæi. A ja æu pronaæi onog hvalisavca. -
Ne... ne... želim da odeš iz grada. Ako vidiš Hajslipa... - Auh! Plašiš se da æu ga ustrijeliti, je li... Dejzi je jecala. - Oh, Ajova... možeš li... uèiniti..-. nešto? Ljudi... dolaze... ja... ja... ne mogu ovo podnijeti. Hoæu... kuæi. i Ernest je klimnuo smrknuvši se i poèeo da vuèe Kem- .1 pa niz ulicu, psujuæi ga i grdeæi. Kauboj je pokušavao da se otrgne ili zastane,
govoreæi nepovezano, oni su ga sve brže i snažnije vukli. Noæni vazduh, koji se spuštao sa planina, bio je hladan i
oštar. Dejzi je zakopèala kaput. Prestala je da plaèe. Ernest je pomislio kako izgleda veoma tužno i nesretno. Opet se
pitao. Konaèno su stigli do korala. - Nebraska, pomiri se s Dejzi dok ja dovedem konje rekao je Ernest. - Nemam ja šta
da se mirim - režao je Kemp. - Nikad više. Previše sam popuštao. - Ne truæaj više - planuo je Selbi - inaèe mi se èini
da æu te odalamiti kao što sam odalamio Duda Hajslipa. - Odalamiti! Šta to govoriš? - Pa, Dejzi ti je veæ rekla.
Razbio sam ga. - A zašto? - Otišao sam u vrt i èuo plaè djevojke. Bila je to Dejzi. Sjedila je na klupi sa Hajslipom.
Pokušavao je da je privuèe, a ona se opirala... ili tako nešto... pa sam je odmaknuo od njega... i tresnuo ga... Pogledaj moju pesnicu... 59 Natekla je! ' Nebraska je gledao u nateèenu ruku pa u Ernestovo lice, a onda u Dejzi. Poèeo se
trijezniti. - Dejz, ako si otišla s njim... - Rekla sam ti kako se desilo... nisam željela da idem... on me je odvukao.
Snažan je. Nisam željela da vièem. Šta sam mogla drugo?... Kada je pokušao... ja sam vrisnula... - Èasna rijeè, Dejzi? -
Èasna rijeè. - A zar je bilo normalno da... da odeš s njim u vrt... kada to nisi htjela? - Oh, ja sam blesava! - povikala je djevojka strasno. Mogla sam to izbjeæi. Ali ja... bila sam van sebe. Dud uvijek tako... - Slušaj, Dejz - prekinuo ju je Kemp mrko - mogao bih ti oprostiti zbog te male šetnje po mjeseèini. Ako je Dud stavio svoju ruku na tebe... protiv
tvoje želje... Na to je Kemp zgrabio djevojku za ramena i prodrmao je, žureæi joj u lice. - Nebraska... nemoj... boli me drhtala je. - Ne brini zbog Ernesta. Ako mi je prijatelj, kako se oboje kunete, baš me briga ako zna za nas... Sada mi
reci... - Naravno da sam ti prijatelj - prekinuo ga je Selbi. Prokletstvo, Nebraska, ne sviða mi se kako postupaš s Dejzi.
Pijan si, èovjeèe. - Nisam više pijan! Ernest nije htio da se dalje upliæe. Iako je osjeæao sažaljenje prema Dejzi, bilo mu je jasno da je djevojka zbog neèeg kriva. Nebraska ju je napokon pustio. - Idem po konje - rekao je i odgegao se.
Ernest je posmatrao tu okretnu priliku kako se kreæe na mjeseèini, preko tamne strane korala, gdje su ograda i drveæe
bacali sjene. Okrenuo se, zatim, Dejzi. - Šta sve ovo znaèi, Dejzi? - upitao je ozbiljno. - Je li Nebraska bio u pravu što je onako s tobom govorio? - Jeste. Ima pravo i da me istuèe... i voljela bih da to i 60 uèini - odgovorila je s gorèinom.
- Dejzi Bruks? Kako možeš to da kažeš? - To je taèno. Ponižavala sam Nebrasku - nastavila je žurno. - On je najbolji
momak kojeg sam... Bili smo vjereni. A onda... onda se umiješao Dud Hajslip... I ja sam prekinula. - Otkud, onda,
Nebraski pravo da se onako ponaša? - Pa, Nebraska još drži do mene iako ga nisam dostojna. - Gluposti. Da li ti je još
stalo do Nebraske? - Oh, to me i boli. Jeste, stalo mi je. Više nego ikad! - Fino! Sada budi iskrena prema njemu, Dejzi.
I onda æe se sve srediti. - Bojim se da neæe. Ja bih da nisam sigurna da æe ubiti Duda. - Ubiti Duda?... Zaboga!
Dejzi, govoriš li to ozbiljno? - Svakako. - Onda tu ima i nešto više od obiène ljubomore? Nije odgovorila, što je bilo
dovoljno Ernestu da potvrdi njegovu zebnju. Zaista je žalio ovu bespomoænu djevojku. - Zar neæeš nešto više da mi
kažeš? - upitao je blago, uhvativši je za ruku. - Neæu sada. Drugi put. Uto je kloparanje kopita prekinulo njihovo
šaputanje i trenutak kasnije tamne prilike izronile su na mjeseèini. Nebraska je vodio tri konja. - Ajova, veži svog
konja iza kola i odvezi Dejzi kuæi, hoæeš li? - pitao je. - Ja æu ti donijeti stvari iz hotela. - Svakako. Ali mislim da i ti treba da poðeš s nama odgovorio je Ernest. - Imam nekog posla - rekao je i upregnuvši konje bacio uzde u kola. Lice
mu je bilo mraèno ispod širokog oboda sambrera. Èekao je. - Nebraska, povedi me kuæi - molila je Dejzi. - Penji se,
curo. Ajova æe se za tebe pobrinuti. 61 - Molim te, nemoj ostati. - Slušaj, Dejz. Bio sam ljut na tebe. Ali me je prošlo, baš kao što sam se i otrijeznio. Ako želiš da znaš, više neæu piti. Potrebna mi je bistra glava ako želim da uèinim ono što moram. Dosta mi je više tog Hajslipa i njegove petljavine oko tebe. - Šta æeš uraditi, Nebraska? - tiho je upitala. -
Pa, sve zavisi od Duda. Ako povuèe, u redu. Pokaže li se kao kukavica, isprebijaæu ga. - Dud je kukavica. Nikad se
neæe sukobiti s tobom iako ga bije glas revolveraša. Ne plašim se toga. Znam tvoju narav. Možda imaš dobru namjeru,
ali bi mogao nešto uprskati kada ga vidiš. Nemoj ostajati, Nebraska. Zbog mene. I Ernest ga je zadržavao. - Mislim da
neæu pogriješiti - rekao je Kemp gledajuæi Dejzi. - Vjerujem da imam dobar razlog da izlemam Duda, ako ne i više. -
Imaš dobar razlog, Nebraska. Ali, nemoj zbog mene. - Auh. Slušaj, Dejz. Zini veæ jednom. Imaæu bolje mišljenje o
tebi, a i Ajova. Djevojka je jadno izgledala. Ipak je hrabro odgovorila. - Nebraska, on može da me vrti oko malog prsta kada je sa mnom. Samo tada. Kada nije blizu, mrzim ga. Mrzim ga. Moraš mi vjerovati. -Jeli? - Mrzim ga - ponovila
je. - Igra se sa mnom. Dolazi kuæi i tatu potkupljuje s bocom piæa. Ti znaš tatinu slabost. A onda... onda se igra sa
mnom. - Dejz, ako ti nije stalo, mogla bi se ukloniti s puta kada je on u blizini - mrštio se kauboj. -1 sklanjam se...
èesto. Nekad mu ne mogu izmaæi... I kada me zgrabi ja... ja... - Ti ga voliš, je li? - Ne! Ne!... Možda jesam u poèetku.
Ali više ne. To nema veze. Ja sam kao ptiæ sa zmijom i mislim da on to 62 zna. Zato i dolazi. Oh, stidim se. - AuuhL.
Pa, Dejz Bruks, kakvi su tvoji osjeæaji prema meni? - Nikad se nisam promijenila, Nebraska. I pored svega... stalo mi
je... sve više i više... i sada... Opet je bila blizu plaèa. Nebraska ju je privio na grudi. Sombrero mu je skliznuo kada je podigao glavu. Lice mu je blistalo na mjeseèini. - Drugar, èuješ li? - upitao je prijatelja. - Da, èuo sam, Nebraska. 1
mislim da je sada sve u redu - rekao je Ernest sa olakšanjem. Nebraska je nagnuo glavu nad nježnom prilikom u
naruèju. - Dejz, hvala ti što si bila iskrena. Mislim da sve baš i ne shvatam, ali nije važno. Ti si još dijete. Obeæaj mi i ja æu se držati dalje od Hajslipa. - Da... što god hoæeš - prošaputala je djevojka. - Od sada budi iskrena prema meni. -
Oh, Nebraska, kunem se da hoæu. Stidljivo ju je poljubio u obraz i onda je podigao u kola. Zatim je pružio ruku
Ernestu. - Pa, nisam se nešto pokazao noæas, Ajova. Odsad æe biti drukèije. - Nebraska, drago mi je zbog vas oboje -
Ernest je prihvatio ruku prijatelja. - I zbog mene. Trebaæe mi prijatelji. Krenuli su prema rancu Crvena stijena. Ernest je kaskao za kolima. Uskoro su izašli iz grada i jahanje je za Ajovu bilo prijatnije. Vazduh mu je zagrijao krv. Noæ je bila tiha, hladna i vedra. Žalosni urlik kojota dolazio je s brda. U poèetku, Ernest nije volio te pustinjske zvijeri. Sada je osjeæao da su i one dio ove samotne zemlje. Dok su išli putem, daleki urlici povremeno su dopirali do njih. Divlji
zeèevi su poput sivih zraka pretrèavali cestu. Postepeno se ravnica pretapala u klanac kroz tamne, neravne brežuljke.
Daleko iza njih uzdizali su se blijedi vrhovi. I oni su poèeli ostavljati neobjašnjiv utisak na Ernesta. 63 Sada je svrnuo pogled prema kolima ispred sebe. Nebraska je slobodnom rukom zagrlio Dejzi, a ona se sva privila uz njega. Ovaj
prizor ga je dirnuo, a u isto vrijeme bocnuo. Samo prije sat ili dva i on je u svom naruèju držao Anu Hepford.
Preplavio ga je talas vreline. Osjetio je da se gubi. Pa, zar je mogao imati razuma kada je u pitanju bila Ana? Želio je da se jasno sjeæa, da analizira njenu reakciju na njegovo ponašanje, da naðe nešto opipljivo što bi pothranilo njegovo
apsurdno ubjedenje da je Ana bila iznenaðena njegovim žarom i po prvi put prisiljena da bude iskrena. Možda je to
bila samo pusta nada. Uzalud je Ernest žalio Sto je išao na ples. Predao se. Bilo je prekasno. Strasno je u sebi poricao da je zaljubljen u Anu. Znao je da je suprotno. Nije se mogao sjetiti šta je bilo prije tog ludog trenutka: bio uhvaæen u mrežu strasti, gore nego ikad dosad, i to zbog žene u koju nije mogao vjerovati. To saznanje mu je u obraze nagnalo
krv od stida. Vrijeðalo je njegov ponos, taštinu. Morao je stalno da se bori za Anu. Da traži izvinjenja za nju! Da se
zavarava uvjerenjem da je duboko u srcu ipak dobra! Ernest je jahao kroz noæ kao plijen konfliktnih emocija.
Nebraska je èekao na okuci. Stigli su do Crvene stijene. Zvijezde su blijedjele. Zora nije bila daleko. Kojoti su prestali da zavijaju. Mjesec se spustio iza planina. - Gotovo je svanulo, drugar - rekao je Nebraska tiho. - Uh, kakav dan!
Najgori i najsretniji u mom životu!... Dejzi je zaspala. Jadno dijete. Morala je dosta toga da izdrži. Muškarci nisu
dobri, Ajova... Vratiæu se rano ujutro. Zdravo, prijatelju. - Zdravo, prijatelju - rekao je i Ernest. Uèio je dosta i ono što je nauèio te noæi još ga je više približilo prijatelju. Gledao je kako Nebraska posmatra malu glavicu na svom ramenu i
grlo mu se steglo. Kauboj je krenuo i nestao meðu kedrovima. Ernest je poveo svog konja prema koralu. 64 VIII Cijeli
sljedeæi dan kauboji su se dovlaèili na ranè, svaki otkrivajuæi više ili manje posljedice veselog Èetvrtog jula. Dud
Hajslip se uopšte nije pojavio, niti nekolicina jahaèa koji su došli preko Plavih planina da preuzmu tjeranje velikog
krda za Hepforda. Kasno popodne Nebraska je još spavao na svom ležaju. Ernest nije ni oka sklopio i na licu su mu se
vidjeli i fizièki i duhovni zamor. Bio je nemiran, nervozan, oprezan i veliki dio vremena proveo je na trijemu.
Predveèe ga je tu sreo Sibert. - Hej, Ajova, praznik je prošao a ti još mamuraš - rekao je iznenaðeno odmjeravajuæi
Ernesta. - Da, gazda, ali ima još stvari koje nisu - odgovorio je Ernest, trudeæi se da se osmijehne. - Šta, na primjer? -
Problemi. - Ajova, kladio bih se u deset somova da si ti zatvorio Dudu oko - rekao je Sibert odjednom se razvedrivši. -
Nisam mu vidio oko. jesam ga dovoljno snažno odalamio da mu zatvorim oba oka, samo što mi se èinilo da sam ga
zakaèio po bradi. - Pogledao je oteèenu šaku. - Mislio sam da je to uèinio Nebraska. Pa, Ajova, prikaèi svoju
pucaljku... Dud je sinoæ bio gadno popio. Bjesnio je i psovao uokolo tražeæi tipa koji ga je tresnuo. Najsmješnije je
što ne zna. - Šta? Obratio mi se po imenu prije nego što sam ga udario - rekao je Ernest ne vjerujuæi. - Pa, izgleda da je zaboravio. I ako mu ti ne kažeš, nikome neæe ni pasti na um da si to ti bio. Nadam se da nikome nisi rekao. - Samo
Nebraski. - Pa, on æe æutati. Onda skloni revolver. - Hok, zar iskreno mislite da bih odsad nadalje trebao da spakujem
revolver i vježbam gaðanje kad mi se za to 65 ukaže prilika? - Hm, Ajova, nadao sam se da na rancu imam bar jednog
èasnog kauboja - izjavio je Sibert sa žaljenjem. - A tebe sam zavolio. - Ja sam èastan, gazda. I slušao sam vas i
prihvatao vaš savjet u svemu. Uz Nebrasku, vi ste mi ovdje jedini prijatelj. - Pa, ako je tako... u redu onda - predradnik je nevoljko priznao. - Osjeæam da je nevolja blizu. - U pravu ste, gazda. Ne mogu vam se potpuno povjeriti, reæi svu
svoju nevolju - rekao je Ajova ozbiljno. - Sinoæ sam malo provirio na ples. Vidio sam da plešeš sa zamamnom Anom.
Ajova, oèito je da si sviju pretekao i... - Šta i, gazda? -Ajova, jesi li pio? - Ni kapi. Nije mi bio potreban nikakav
stimulans da bih se odvažio. - Prokletstvo! Sviða mi se tvoja hladnokrvnost... Ajova, imaš li nekog bliskog... nekog
kome je stalo do tebe? - Nemam. Sam sam na svijetu - lagao je Ernest ni ne trepnuvši. - Momèe, žao mi je što je
ovako krenulo. Jer, ta cura æe te navesti i da piješ i da pucaš. I, bogami, neæeš se onda ovdje zadržati. - Neæe me ona ni na šta navesti - Ernest je gotovo povikao i osjetio kako mu krv oblijeva obraze. U tom poricanju odgovorio je na
drugu optužbu. - Hoæe. Ako postoji ijedna cura koja uzima muške skalpove, onda je to Ana Hepford. Pa, Ajova, ona
je bila bacila oko i na mene. Ali, ja sam stari lisac. - Auuh! Hok, zar ne govorite s nepoštovanjem o kæerki našeg
poslodavca? - Mislim da si u pravu, Ajova. I sigurno je da ni pred kim drugim ne bih ovako govorio. Stvarno te puno
volim i sve se nekako nadam da te mogu izvesti na pravi put. 66 ..:; Reæi æu ti još nešto. Ne slažem se sa Hepfordom.
Uskoro odlazim i, kada krenem, volio bih da ti i Nebraska poðete sa mnom. - Hvala, Hok. To je fino od vas. A i
priznajem da sam iznenaðen. Šta nije u redu izmeðu vas i ranèera? - Ne sviða mi se što radi sa stokom - odgovorio je
Sibert namrštivši se. - Auuh. Pa, ne znam mnogo o stoci. Vratimo se djevojci... niste li malo prestrogi prema njoj? - Pa, proklet da sam ako znam - odgovorio je Sibert. Možda u njoj ima i nešto drugo. Naèin kako se oblaèi... ili bolje reæi
razgoliæuje... pa, kako flertuje s momcima... bogami, to je skandalozno. A ljuljkao sam tu curu u krilu kada sam tek
došao na ranè. Èini se da je bilo davno, a nije. Cak i tada je znala da obrlati svakog onim svojim zelenim ti okicama.
Samo se nadam, Ajova, da ne misliš ozbiljno. II Ako misliš, onda idi kod nje i zaprosi je. Zvuèi ludo, ali "1 poslušaj me. Jednom mi je rekla da joj svi momci izjavljuju ljubav, ali je nijedan nije zaprosio. - Hm. Nisu se usudili. Bili su svjesni da nije ozbiljna. - Svakako, i zato ih nije mogla prihvatiti ozbiljno. Uèini kako sam ti rekao. I ja bih to isto uèinio. Biæe to za nju nešto novo. A, bogami, nikad se ne zna sa ženama... Možda æu vas i poslušati, Hok. - Idi
odmah. Upravo sam došao od kuæe. Ona je na trijemu, lješkari. Stari je sa Andersonom, onim kupcem s druge strane
planine. Nešto, bogami, kuhaju. Hepford me odmah otjerao. Poslušaj me, Ajova, i odmah kreni. Ernest je skoèio kao
oparen. Nije imao pojma šta ga je ubijedilo da prihvati savjet Hoka Siberta. - Hok, kreæem - rekao je i požurio. -
Cekaæu te - povikao je Sibert za njim. Ernest je išao prema ranèerskoj kuæi kao u transu. Uopšte nije razmišljao.
Samo je želio da je vidi. Najviše rou se dopadalo što æe se razlikovati od drugih kauboja koji su obožavali Anu, ali je znao da je situacija bezna 67 dežna. Bilo je kasno popodne i postajalo je svježije. Zlatni sunèevi zraci probijali su se kroz borove. Jedan orao je nadlijetao iznad crvenih stijena. Ajova je bio potpuno nesvjestan okoline. Stigao je do kuæe.
Prednji dio i lijeva strana trijema bili su pusti. Ernest se tiho uspeo uz stepenice. Vrata su bila otvorena pa je mogao èuti oštri Hepfordov glas. - To je moja cijena, Andersone. I možeš tjerati stoku. Ernest je zaobišao lijevo krilo trijema odakle je vidio Arru kako leži u mreži pod dubokom sjenom borova koji su rasli odmah uz kuæu. Približio se i vidio
da spava. U istom trenu kada ju je pogledao, poželio je da je ljubi dok se ne probudi. Bila je obuèena u bijelo, što je još više isticalo njenu zlatastu boju kože i blještavilo crvene kose. Odjednom je primijetio da zuri u širom otvorene
sanjive zelene oèi. Žmirkale su. Sanjivost je ustupila mjesto laganom èuðenju. - Zdravo, Ajova. Otkud ti ovdje? -
Samo... sekundu - odgovorio je Ernest teško progutavši. Skinuvši sombrero, sjeo je u pletenu stolicu pored mreže.
Najviše se èudio što ona nije ni uvrijeðena, niti zapanjena njegovim prisustvom. Možda se još nije sasvim razbudila. A
onda je Ernesta odjednom preplavilo osjeæanje hladnoæe i dostojanstva, a ni sam nije shvatao otkud to odjednom. -
Ana, došao sam da se izvinim zbog mog sinoænjeg ponašanja i da objasnim - èuo je sebe kako govori. - Oh, je li! Baš
zanimljivo - rekla je otežuæi. Ali, slabo rumenilo koje joj je oblijevalo obraze poricalo je ravnodušnost njenih rijeèi.
Ernest nikad nije vidio takvu Anu Hepford i po prvi put otkako ju je upoznao gledao ju je bez imalo sumnjièavosti. -
Nisam bio pijan - nastavio je. - Jednostavno sam dao oduška neodoljivoj ljubavi prema tebi. To nisi znala. Nisam ni
ja... tada. Ali, moraš shvatiti da nisam mislio da te 68 I uvrijedim. Nisam htio da iskoristim situaciju. Izvinjavam se zbog moje plahosti... I molim te da se udaš za mene. Zurila je u njega. Sada joj je boja lica postala ružièasta. Oèi su joj se još više raširile i postale ljepše od misli i emocija koje su ih zatamnile. - Erneste Hauarde! - promrmljala je. - To je šok, znam. Ali se zbog toga ne izvinjavam. Samo zbog mog ponašanja prošle noæi. - Ti... ti me voliš, Ajova? - Bojim
se da je tako - odgovorio je kroz èvrsto stisnute usne jer je tek sada shvatio beznadežnu istinu i prirodu svoje
zaslijepljenosti. -1 hoæeš da se oženiš sa mnom? - nastavila je gotovo sanjivim glasom. - Upravo tako. A onda se
naglo preobrazila u Anu Hepford koju je poznavao. - Luckasti kauboju! Da te tata èuje, bacio bi te preko ograde -
odgovorila je, veselo se nasmijavši. - Vjerujem. Kakav je tvoj-odgovor, Ana? - Jesi li poludio, Ajova? Da se udam za
tebe, bezveznog kauboja s platom od èetrdeset dolara!? - Nije rijeè o mojoj finansijskoj situaciji - odgovorio je s
dostojanstvom. - Pitao sam te jer to dugujem i tebi i sebi. Vjerovatno to ne možeš da razumiješ. - Ja razumijem da si ti najneobièniji kauboj koji je ikad jahao na rancu Crvena stijena. A to je kompliment, Ajova. - Hvala i na tome -
odgovorio je Ernest ustajuæi. - Do viðenja, Ana. Više ti neæu dosaðivati. - Ko je rekao da mi dosaðuješ? Sjedi, Ajova.
Hoæu da te nešto upitam. - Oèi su joj blistale i samo uloga koju je odabrao da igra spreèavala ga je da im se potpuno
preda. Nije sjeo nego je ostao na nogama i gledao je. - Reci mi jesi H se sinoæ potukao sa Dudom Hajslipom? -
Nisam. - Do vraga! - uzviknula je iskreno žaleæi. - Nadala sam 69 se da si to bio ti. Neko mu je divno zatvorio oko. -
Pa, zatvorio sam mu oko, ali nije bilo tuèe. Samo dva udarca. Jedan kada sam ga pogodio i drugi kada je tresnuo na
zemlju. - Ajova! Znala sam da si to ti uèinio. I znala sam zašto. - Jesi li? - upitao je Ernest kome je bilo jasno da ona ništa ne zna. - Bilo je to zbog mene. Bio si tamo u vrtu. Kladila bih se da si nas pratio. Znaš, Dud je bio polupijan.
Mora da si vidio kada je postao nasrtljiv. I kada sam otrèala, sigurno si skoèio da mu pokažeš. - Vrlo dobro, ako znaš
šta se desilo, zašto me pitaš? - Sada sam sigurna da si to uèinio ti... Osim toga, Ajova... možeš me poljubiti ako želiš. -
Pružila je ruku. Nije opazio nikakav znak osjeæanja osim lakog nadimanja njenih grudi, ali )e u tom trenutku bila
prelijepa. Vatra koja mu je jurila venama upozorila je Ernesta na opasnost tog trenutka. Nešto ga je upozoravalo da to
nije trenutak da se Ernest Selbi preda Ani Hepford. - Plemenita si, Ana - odgovorio je boreæi se da obuzda emocije. -
Samo, ne bih ugrožavao tvoje dobro ime po drugi put. Sinoæ je bilo dovoljno. Nisam došao da tražim još. Došao sam
da te zaprosim. Vidim da te tako nešto ne interesuje. - Ajova, u pravu si. I ja sam prokleto blesava. Hvala ti. - U redu je. Do viðenja. Sada idem - rekao je Ernest i, naklonivši se, krenuo natraške. - Ajova... ti... - nije završila. Ajova je vjerovao da vidi kako se ugrizla za jezik. Njene krupne oèi su plamtjele. Okrenuo se. - Ajova... - pozvala ga je
vragolasto - ponuda ipak važi. Ernest je osjeæao da bi poželio da trèi. Brzim korakom je sišao niz stepenice i krenuo
stazom. Usporio je kada se našao u šumarku. Uh! - prošaputao je. - Kakva cur?!... Sada mi je još gore. Ali sam
sretan... tako mi svega! Ako Ana Hepford nije bešæutna koketa, ovo æe je natjerati da raz 70 misija. - I dok je došao
do trijema spavaonice, gdje ga je èekao Sibert, izgledao je potpuno pribran. -1, šta bi, kauboju? Jesi li imao sreæe? -
pitao je blago, sa sjajem u oèima. - Ma kakvi! Mislim da sam imao sreæe što sam živ utekao - odgovorio je Ernest sa
žarom. - Hej, Ajova, ti nisi pitao Anu, je li? - nastavio je Sibert ne vjerujuæi. - Bogami jesam. Nasmijala se. Hok,
drago mi je što ste me u ovo uvukli. Èasna rijeè. Bilo je to iskustvo koje neæu nikad zaboraviti. - Auuh! Slušaj, Ajova, tjeraš me na razmišljanje. Ima nešto èudno s tobom u vezi. U to se na vratima sobe pojavio Nebraska. Njegovo rumeno
lice razvuklo se u topao osmijeh, krupne plave oèi su s ljubavlju gledale Ernesta. - Šta se to ovdje dogaða? - upitao je.
- Šta si pitao Anu Hepford i zašto nosiš tu pucaljku? - Sibert se kratko nasmijao dok je silazio s trijema. Ajova, mislim da æu te sutra poslati sa Andersonovim ljudima. - To bih volio - odgovorio je Selbi brzo. - Šefe, moj drugar ne može
nigdje bez mene. Jasno? - U redu, poslaæu obojicu. Andersonu nedostaju jahaèi. Polazak je u cik zore. - Odlièno, Hok.
To nije loša ideja - primijetio je Nebraska. - A i za nas dvojicu je bolje da se malo uklonimo. Koliko æemo ostati? -
Pa, tri dana tamo i dva za povratak - odvratio je predradnik. Nakon toga je Nebraska dohvatio Ernesta i gotovo ga unio
u njihovu malu sobu, a onda zatvorio vrata. - Ejr^gar, ležao sam ovdje i èuo svaku rijeè što si rekao Hoku - rekao je. -
I šta onda, Nebraska? - upitao je Ernest, lukavo se 71 smješkajuæi. - Oh... ti pokvarenjake jedan! Bogami, divim ti se.
Ernestu je sinulo da treba da uzvrati osjeæanja Nebraski. - Zaista mi je drago da smo napokon pravi prijatelji rekao je Ajova duboko u to ubijeðen. Dva dana kasnije, u sumrak, Ernest Selbi je èuèao uz logorsku vatru sa Nebraskom i
Andersonovim ljudima na pola puta preko Plavih planina. Iako je jahanje bilo naporno, Ajova je postajao sve
zaljubljeniji u divljinu Arizone i život koji je vodio. Veæ se navikao na sedlo i zavolio svog konja iako je bio i spor i star. Andersonovi ljudi su bili uljudni, ali suzdržani. Nisu se smijali Ernestu, niti se rugali njegovim naporima ili
izmišljali trikove, te je putovanje bilo sve ugodnije. Tokom ovih nekoliko posljednjih sati on i Nebraska zbližili su se kao braæa. - Pa, Erni, mogu reæi da si pravi drug - Nebraska je stalno ponavljao. Anderson je jahao sa svojim ljudima.
Bio je predradnik za veliku stoèarsku kompaniju s druge strane Planina i Ernest je u njemu gledao tvrdokornog i
æutljivog gazdu, uvijek opreznog i budnog. Nikad se nije obraæao momcima sa Crvene stijene osim da im izda
naredbu koja je uvijek znaèila najgori zadatak. Nebraska se uveliko žalio i davao oduška svom nezadovoljstvu
psovkama, ali je izgledalo da je njegov drugar izuzetno zadovoljan. U stvari, uvijek je izgledao bezbrižan i sretan osim kada bi mu misli bile zaokupljene Anom Hepford. Lukavstvo koje ga je dovelo na ranè Crvena stijena bilo je bolje
nego što je oèekivao. Gotovo je i sam povjerovao u ono što su drugi o njemu mislili - da je kauboj žutokljunac a ne
Ernest Selbi, vlasnik Crvene stijene. Ponekad i nije želio da doðe do neizbježnog otkriæa. Nastojao je da o tome što
manje misli. Saznao je dosta toga što kao vlasnik ranca sigurno ne bi otkrio. I bio je na tragu Hepfordovim
mahinacijama. 72 Stoka je mukala. Vazduh je bio topao i težak i grmljavina je prijetila iza Plavih planina. Vrhovi su
bili sakriveni crnim oblacima. Nisko na zapadu zlatni i purpurni sunèevi zraci su gorjeli. Noæ se spuštala i hladan
povjetarac se privlaèio sa zelenih padina. Kojoti su zavijali oko podnožja. - Šefe, koga šalješ na stražu - upitao je jedan od jahaèa. - Dogovorite se izmeðu sebe. Možete odrediti Hepfordove ljude da stražare u tri - odgovorio je Anderson. -
Izgleda da æe oluja - primijetio je jedan drugi jahaè. Stoka je nemirna. Moguæ je i stampedo. - Sigurno, ako doðe do
grmljavine i sijevanja - dobio je odgovor. - Sve mi se, ipak, èini da neæe biti. Èuvši nareðenja, Ernest i Nebraska su se odmakli od vatre do stabla omorike gdje su namjestili ležaj. Nebraska je sjeo na svoje æebe i poèeo da skida èizme. -
Drugar, ne dopadaju mi se ni ovaj Anderson ni njegova družina. Šta ti kažeš? - Uh, meni izgledaju u redu - odgovorio
je Ernest. Onaj Li je dobar tip. - Pa, slažem se da je Li drukèiji. Ali, ostali... Erni, ti si novi na Zapadu. Ti misliš da je sve onako kako vidiš. Pravi kauboj kao tvoj èika Nebraska vidi malo bolje. - Ja sam sigurno glup, Nebraska - priznao
je Selbi smijuæi se. - Ti treba da me poduèiš. -1 jesi neko èudno èeljade. Zbog toga te i volim. Da si iskusniji i
radoznali) i, vidio bi da ovaj posao smrdi. - Smrdi? Šta hoæeš da kažeš, drugar? - pitao je Ajova. Šta nije u redu? - Pa, i sam se malo upitaj. Zašto Hepford tjera ovoliko krdo, više od hiljadu pet stotina grla, koliko mi se èini, kada je u
Springertaunu mogao da proda za èetrdeset dolara po glavi ili èetrdeset i pet na željeznici? Tamo preko ne može dobiti
tu cijenu. Naravno, ja to ne znam, ali bih se mogao opkladiti. I otkud ovoliki zaobilazni put da bi pro 73 dao stoku? -
Kada ti tako kažeš, onda i izgleda èudno - odgovorio je Ernest zamišljeno. - Još ima èudnih stvari na rancu. - Ja sve
dobro vidim - Nebraska je bio ozbiljan. - Moj otac je bio ranèer. Cijelog života živim sa stokom. I kada bih imao
dovoljno novaca da kupim barem nekoliko stotina grla... siguran sam da bih brzo uspio. Ali, do ðavola, nemam
dovoljno novaca ni da kupim prsten za Dejz. - Imaæeš jednog dana, Nebraska. Ili æu ti ja posuditi. - Uh! Od tvojih
èetrdeset pišljivih dolara! Ali, zakleo bih se da bi mi dao ako bi se jednog dana obogatio. -1 bih, drugar. I šta misliš
zašto Hepford prodaje ovdje ako je u gradu mogao dobiti više? - Osjeæam nešto. A pokušao sam da iskušam i Hoka
neki dan. Èudno me je pogledao, ali ništa nije rekao. - Ranèeri tu i tamo pomažu jedni drugima, zar ne? pitao je Ernest.
- Svakako. Ovo je šesti put da Hepford tjera veliko stado otkako sam s njegovim jahaèima. I mogao bih se kladiti u sve
što imam da ne pomaže nikom drugom osim sebi. - U šta sumnjaš, prijatelju? - nastavio je Ernest. - Vjerujem da se
Hepford služi trikom koji je star koliko i kraða stoke. Samo je sigurniji. Prikriva prodaju, što je prokleto lako ako
vlasnik ranca nije u blizini. - Prikriva prodaju? Šta to znaèi? - Pa, to znaèi da prodaje mnogo stoke a izvještava da je prodao manje. Sigurno da Hepford mora da izvijesti nekog. Èuo sam da je taj negdje na istoku. - Oh - rekao je Ernest
sumnjièavo, kao da mu nije jasno. - Pa, šta tu nije u redu? - Teško je povjerovati, naroèito nakon izvjesnog vremena.
Na primjer, i ja sam dvaput bio meðu momcima koji su tjerali krdo i proklet da sam ako bih se mogao sjetiti koliko je
bilo grla. Pretpostavimo da moram svjedoèiti na sudu, ne bih se mogao zakleti da li je bilo dvije stotine ili 74 hiljadu grla tom prilikom. A veæina kauboja u tome bi bili još gori od mene. Shvataš li sada, Erni? - Jasnije mi je. Ako je tvoja pretpostavka taèna, Hepford æe prodati ovo krdo i poslati izvještaj da je prodao manje i razliku strpati u svoj džep. -
Taèno. - Znaèi, Hepford tako radi. - On petnaest godina vodi ranè, otkako je Bruks otišao. Pravi gazda nikad nije
dolazio. Vjerujem da neæe mnogo ostati od Crvene stijene kada konaèno doðe. Ernest je pognuo glavu da sakrije lice.
- Nebraska, hajde da onako, iz šale, prebrojimo ovo krdo - predložio je. - Nemam niSta protiv. Ipak, moram ti reæi da
je to opasno. Oni ubijaju momke zbog toga... Uostalom, ne bi bilo ni svrhe osim ako se ne dokopamo citara koje æe
Hepford poslati u izvj eštaj u. - Svejedno, možemo to uèiniti zbog sebe. - Sibert æe povesti nas dvojicu kada krene.
Biæe ti teško, Erni, da se oprostiš od zelenooke cure. - Hoæe, bogami, prijatelju moj. - Zar si se toliko zatreskao? - Ne mogu ti opisati. Nebraska je uzdahnuo i ostao zamišljen dok je polako zamotavao cigaretu i palio je. Konaèno je
progovorio: Ljubav je strašna boljka. Ponekad se osjeæam kao bolesna krava koja se prejela. Ali se uvijek oporavim.
To je jedino dobro u ljubavi. Uvijek preboliš i odmah si spreman za nova osvajanja. - Da li bi mogao voljeti neku
drugu djevojku osim Dejzi? - Sada ne znam. Ali sam prokleto svjestan toga da bih mogao. - Onda je ne bi ni smio
koriti zbog njenog ponašanja. - Pa, neæu joj prigovoriti sljedeæi put - odgovorio je Nebraska smrknuvši se - ali æu je
tako izdevetati da æe vid 75 jeti sve zvijezde. - Fino! To je originalna ideja. Šta misliš da isto pokušam sa Anom?
Nebraska je sinuo. - Oho, to bi bilo ono pravo! I možda bi uspjelo, Erni. Bojim se jedino da bi ti Ana mogla uzvratiti.
A bogami, snažna je... S njom moraš upotrijebiti drukèiju taktiku. Samo budi iskren prema njoj, Erni. - Ona nije
iskrena. Siguran sam u to. - Ne zavaravaj se. Ta cura je iskrena. Ne mislim u flertovanju. Ne tako zgodna cura. Ona je
u stanju da obmane stotinu momaka i ismije ih. To je ženama u krvi. Siguran sam da Ana nema pojma da Hepford
nešto muti. - Nebraska, drago mi je da tako misliš - rekao je Ernest toplo dok je savijao svoj kaput da ga stavi kao
jastuk. - Jer, kada se oženim sa Anom, ne bih te pozvao u našu kuæu ako si imalo u nju sumnjao. - Hej, ti, blesane,
spavaj - rekao je Nebraska prezrivo. - Sanjaj o ljubavi i Ani i velikom rancu i drugim glupostima. A kada te u tri ujutro bubnem da ustaneš, shvatiæeš da si samo siromašni kauboj. Ernest se nasmijao. Nije mogao prihvatiti prijateljev
savjet. U glavi mu je brujalo. Noæ se spustila. Oluja više nije prijetila. Blijede zvijezde svjetlucale su kroz tamno
granje iznad njegove glave. Ljetna toplina odlepršala je na krilima noænog vjetra. Stoka se smirila, a kojoti su još
žalosno zavijali u daljini. Vjetar je bio pun mirisa borovine. Tamne prilike kauboj a sa velikim sombrerima prolazile su tamo amo izmeðu njega i treperave vatre. Glasovi su im bili tihi, a poneki je glasno zijevao. Sve je bilo èudesno
stvarno i primamljivo za neiskusnog mladiæa iz Ajove. A ipak je nekako bio siguran da bi mogao biti sretan u ovom
kraju èak i kada bi mu Ana Hepford slomila srce, ako je to namjeravala. Odjednom je odluèio da još više odgodi
preuzimanje ranca. Tako bi mogao malo duže da živi u varljivim iluzijama. Zatim je tok njegovih misli sa Ane skrenuo
na njenog 76 oca i primjedbe Nebraske. Moraæe se dobro potruditi da zadrži mir ako želi da sprijeèi od propasti ranè
koji mu je stric ostavio. Šta li æe mu donijeti sljedeæe sedmice? Prije nego što padne snijeg sigurno æe doæi do
velikih promjena na Crvenoj stijeni. Ernest je razmišljao o tome da bi volio da zadrži Hoka Siberta i, naravno,
Nebrasku. Kako æe se razvijati Nebraskina ljubav? A tek njegova? I opet je bio na istom mjestu kada je poèeo da
razmišlja o ljepotici, njenom šarmu, sumnjivim vrlinama, neogranièenim moguænostima Ane Hepford. IX Grubo
drmusanje nasilno je prekinulo Ernestove snove. - Diži se, Ajova - otezao je Nebraska. - Probudi se da vidim kako ti
se sviða ustajanje u hladno i mraèno jutro. Selbi se trgnuo ni ne primjeæujuæi mrke oblake, niti osjeæajuæi ledeni
vazduh. Navukao je èizme, kaput i rukavice, ali nije mogao da naðe sombrero. - Jesi li ti ukrao m...m...moj Šešir? -
upitao je škrguæuæi zubima. - Šuti! Ako probudiš one tipove, ubiæe te - upozorio ga je Nebraska. - Sigurno si ga
stavio u šifonjer. Ernest se uzdržao od odgovora na ovu zajedljivost. Našao je sombrero nedaleko od mjesta gdje je
spavao. - Hej, popio bih kafu i nešto gricnuo - rekao je, zaboravljajuæi da je ovakvu strašnu zoru veæ dvaput iskusio. -
Ha! Ha! - nasmijao se Nebraska. - Ti si stvarno lud. I ja bih pitu od jabuka i... Hej, šta ti je? Diži se! Uskoro se Ernest našao sam, u divljem sivilu gdje su se u jutarnjoj izmaglici vidjele samo nepomiène sablasne prilike stoke. Stražario je u zavjetrini. Nebraska je zaista bio plemenit. Ipak, vjetar mu je prolazio kroz kosti. Sjahao je i vodio konja gore-dolje.
Stoka se skupila i nije davala glasa od sebe. I zvijezde su ugasle. Ernest je zaboravio da 77 ponese deblji kaput i neko vrijeme se baš bijedno osjeæao. Meðutim, entuzijazam ga nije napuštao iako mu nikad u životu nije bilo tako hladno.
Jedan sat je jedva prošao. A onda se na istoku poèelo pomaljati slabo bljedilo. Dan je svitao. Odnekud je doprla i
pjesma kauboja. Nije to bila vesela pjesma, nego jadikovka kauboja zbog neuzvraæene ljubavi. Prošao je još jedan sat i
Ernest je bio ushiæen ljepotom izlaska sunca u Arizoni. Pomaljalo se polako, preko beskrajnih gorja, kao da nerado
odjednom otkriva svu svoju ljepotu. Ružièasti i ljubièasti tonovi oslikavali su se na horizontu. Veliki zlatni luk
svjetlosti uslijedio je nakon pojave blješteæeg sunca. Sjene su se iskrale. Oštri vazduh bio je pun svježe slatkoæe,
pjesme ptica i mukanja stoke. Nebrasku i Ernesta su posljednje pozvali na doruèak, pa su se morali zadovoljiti
mrvicama. I dok su pojeli ono malo što im je ostavljeno, stoka je veæ bila u pokretu. Požurili su i uskoro dostigli
posljednje jahaèe. Nalazili su se u velièanstvenoj dolini, posivjeloj od izblijedjele trave i naèièkanoj zelenim
skupinama drveæa. Iza doline su se izdizale planine i bilo je lako shvatiti zašto se zovu plave. Ernest je uskoro ugledao ranè koji se nalazio nekoliko milja dalje i ocijenio da æe im trebati nekoliko sati da doðu do njega. Preko široke doline krivudavi put, bijel na sunèevoj svjetlosti, vodio je prema jugu u klanac kroz planine. Znao je da iza tog gorja leži još
jedna, drukèija stoèarska oblast. Uskoro su sunce, vrelina i prašina, ne raèunajuæi naporno jahanje, natjerali Ajovu da zaboravi na sve osim na umor koji je tog trenutka osjeæao. Pitao se zašto su on i Nebraska stalno podalje od
raštrkanog krda. Ipak, bio je siguran u jedno; neæe imati priliku da se uvjeri u njihov broj kada stoka proðe kroz široke kapije u ogromni ograðeni pašnjak. Staviše, znao je da ni Nebraska neæe biti u boljoj situaciji. Putovanje je okonèano
kasno popodne. Ernest je do 78 jahao do Nebraske i zajedno su došli do kuæa ranca koje su se uveliko razlikovale od
onih na Crvenoj stijeni. Zgrade su bile stare, sive i oronule, kaubojske spavaonice bile su neuredne brvnare, dvorišta i korali suhi, bez zelenila. Na vidiku nije bilo tekuæe vode. Nebraska je primijetio da je to veliki ranè, ali ne i mjesto za dvojicu Romea. - Pa, ovdje, izgleda, nismo nimalo dobrodošli - nastavio je. - Prokleti bili, morati barem da nas
nahrane. - Hoæemo li ovdje prenoæiti? - pitao je Ernest. - Momèe, ponovo æemo spavati pod zvijezdama, to ne smiješ
zaboraviti. A meni to više odgovara. Vrtiæemo se ovuda dok nam se konji ne odmore, a onda se povuæi èim se
smrkne. Ernest je oponašao Nebrasku i nije pokazivao da primjeæuje izdvojenost Andersonove družine. Izuzetak je bio
kauboj Li, koji je izgledao prijatno i prijateljski. Uvijek je bilo ljubavi izmeðu Crvene stijene i Plave doline primijetio je Li suho, znaèajno se osmjehnuvši. - Ne bih znao o tome ništa reæi. Novi sam ovdje - rekao je Selbi osmijehnuvši se.
- Primijetio sam - otegao je Li. - Prvi put sam sa kaubojima koji tjeraju ovoliko krdo nastavio je Selbi oduševljen. -
Mora da ima preko dvije hiljade grla. - Kauboju, nisi baš dobar u brojanju - nacerio se Li. - Ne bih volio da jašem za
tebe ako bi ikad postao ranèer - upao je Nebraska, koji je sjedio s njima naslonjen na ogradu korala ispred koliba. - Pa, šta ti misliš koliko ima? - upitao je Li. - Ne bih znao reæi. Ni jednom nisam bio u prilici da vidim cijelo stado. - Taèno petnaest stotina osamdeset i šest grla - izjavio je Li. - Èuo sam kada je to Boldi rekao Andersonu. Dot je raèunao da ih je oko petnaest stotina šezdeset i dva grla. Ali, Boldijev raèun æe uzeti novac, u to se možete kladiti. Ernest je pognuo glavu, što mu je ušlo u naviku kada 79 se nije pouzdavao u svoje oèi. - Oh, bilo bi sjajno imati toliko stoke. - Li, ko je onaj tip u kožnoj jakni što razgovara sa Andersonom i Vilkinsom? - interesovao se Nebraska, pokazujuæi na grupu
muškaraca u prašnjavim èizmama ispred ranèerske kuæe. - Èuo sam da je to kupac iz Maripoze. Nisam saznao njegovo
ime. Ovdje je bio i ranije. Vjerujem da æe se Vilkins brzo osloboditi veæeg dijela krda koje smo dotjerali. Ernest se
više nije uplitao u razgovor. Njegove misli ponovo su se uskovitlale, a srdžba na Hepforda poveæala. Ipak je bio
dovoljno priseban da sluša sve ono što se oko njega prièalo, posebno kada su bili pozvani na veèeru koja je jahaèima
bila poslužena u velikoj kuhinji ranèerske kuæe. Kuhar je bio Meksikanac, a hrana odlièna. Ernest je bio pregladnio.
Nebraska takode. Poslije veèere, Li se od njih oprostio rekavši da ima djevojku i oni su ostali sami. Selbi je predložio da malo procunjaju oko ranèerske kuæe. Nije bilo trijema. Vrata prema dnevnoj sobi su bila otvorena. Pošto se veæ
uveliko smrklo, Ernest nije mogao nikog da prepozna u sobi, ali je mogao da èuje glasove. - Nebraska, privuæi æu se
tamo i malo osluhnuti - rekao je. - Zašto? - Ne znam. Možda sam radoznao. - Uh, još ima svjetla. Èekaj dok se smrkne.
Samo, dobro osmotri uokolo, kako bi prepoznao okoliš. I ja sam nekako radoznao... Otišli su do korala, lijeno
natovarili mazgu i osedlali svoje konje. U meðuvremenu se i smrklo. Brvnare su postale nejasne. Odveli su konje do
kraja staze. - Pametnije ti je da skineš èizme - posavjetovao je Nebraska. - Dobro pazi. Trèi k'o sam vrag ako te vide ili èuju. Ovo nije zdravo mjesto za kauboja s Crvene stijene koji prisluškuje. 80 - Budi siguran da me neæe uhvatiti -
odgovorio je Ernest. Skinuo je èizme i šešir i poèeo da se prikrada stazom, dobro otvorivši oèi i naæuiivši uši,
provukao se kroz ogradu prije nego što je dospio do korala i onda odluèno krenuo do prednjeg dijela kuæe. Ovdje se
osjeæao prilièno siguran. Blještava svjetlost izvirala je kroz otvorena sobna vrata, a isto tako i kroz prozor koji Ernest ranije nije bio primijetio. Kako nije bilo zvijezda, noæ je bila mrkla. Bilo je i tiho i morao se osigurati da napolju nema nikoga. Polako se privukao do duboke sjene kuæe. A onda se spustio i èetveronoške dovukao do otvorenog prozora.
Nije mogao odoljeti. Nastojao je da suzdrži disanje dok je osluški- . vao. - Mogao sam mu se nasmijati u lice kada me
je upozorio na kradljivce stoke - govorio je Anderson. - Nema razloga za smijanje - èuo se osoran odgovor. Ima dosta
kradljivaca. - Svakako. Ti znaš na šta mislim - nastavio je Anderson. - Hepford je nastojao da mi usadi u glavu gubitak koji u stvari ne postoji, i to zbog uèestalih kraða. - A šta je sa onim tipom Sibertom? - Pitanje je uputio neko treæi, tip širokih prsa i promuklog glasa. Vjerovatno kupac iz Maripoze. - Zaboravi na njega - odgovorio je Anderson oštro. Nije
mi se svidjelo kako me gleda. A nije bio uètiv, èak ni pred Hepfordom. r - Taj Sibert je dobar stoèar. Èuo sam za
njega. i - Andersone, nemaš razloga za brigu - rekao je Vil- kins. - Ako ima neke muæke, mi sigurno nismo u to
uplete- j ni. Mi kupujemo stoku od Hepforda. Da. Pa šta ako za nju ( dajemo manje nego što bi on mogao dobiti u
Maripozi ili ¦ Holbruku? i - Ne znam o tome, Džone - odvratio je Anderson. Mogli bismo doæi do suda. Nikad nisam
bio zadovoljan sa ' Hepfordom do ovog posljednjeg razgovora s njim. Spre 81 tan je. I predložio je još jedno,
posljednje veliko krdo u oktobru. -Jeste vraga! - Nisam smio biti iznenaðen - nastavio je predradnik. - Kada sam bio u
Springeru, èuo sam govorkanja o Crvenoj stijeni. Hepford je zapustio ranè. Nikad ga i nije posjedovao. A mislim da on
ne posjeduje ni stoku. Bio je tamo godinama prije nego što sam došao u Arizonu. Sada mi se sve èini da je došlo ili æe
uskoro doæi do promjene vlasništva. Mogu se kladiti da æe Hepford klisnuti. - Aha. Takvi poslovi su i ranije obavljani
u Arizoni. To neæe nikome dobrog donijeti. Savjest mi je èista što se tièe kupovine ove stoke. Sve mislim da neæu
prihvatiti onu u oktobru. - Zašto, èovjeèe? Šta te briga? Ako ti neæeš, onda æe ušiæariti neki drugi stoèar. - Možda
griješim. Hepford svuda stvara neprijatelje umjesto prijatelje. Možda ima svoje razloge što ne prodaje u Holbruku ili
na istoku... Hej... koji je to vrag? Oštar glas trgnuo je Andersona kao što je okamenio i Ernesta koji je bio toliko
zainteresovan za razgovor da nije èuo približavanje koraka. - Njuškaš, kojotu! - grmio je oštar glas. Snažna ruka
podigla je Ernesta na noge. Onda se nešto tvrdo zabilo u njegova leða. - Diži šape, kauboju... Sada, marš naprijed! Sa
tako odluènim nareðenjem prisluškivaè se trgnuo iz svog transa i ne gubeæi vrijeme podigao ruke. Bio je uhvaæen na
djelu. Strah je zamijenio èuðenje kada je gurnut preko praga pred trojicu ljudi koji su bili zapanjeni koliko i on. Pošto je bio prisiljen da se suoèi s njima, uspio je da povrati moæ rasuðivanja. - Šta ovo treba da znaèi, Boldi? - zarežao je predradnik. - Proklet bio ako znam, šefe - odgovorio je medvjed iza Ernesta. Otezao je u govoru. - Pušio sam dolje na
stazi kada sam opazio ovog tipa kako se šunja poput sjene. Sto 82 ga sam ga slijedio. Izgubio sam ga u mraku, ali sam
hodao uokolo sve dok nisam naišao na njega. Ležao je ispod prozora i prisluškivao. - Dakle! - povikao je ranèer
Vilkins dok mu se lice smraèivalo. Treæi èlan te družine, krupni kupac iz Maripoza, naglo je problijedio. - Slušaj -
odjednom je procijedio Anderson - to je jedan od kauboja sa Crvene stijene. Pomogao nam je tokom putovanja. Zovu
ga Ajova. - Ukloni revolver, Boldi - upao je ranèer i crne prodorne oèi upravio na Ernesta. Selbi je odahnuo kada je
popustio snažan pritisak na njegova leda. - Mladiæu, kako se zoveš? - Ernest Hauard - odgovorio je gledajuæi svog
sagovornika pravo u oèi. - Odakle si? - Iz Ajove. - Jašeš za Hepforda? - Da, gospodine. - Sigurno nisi pijan. A ne lièiš
ni na lopova... I zašto si, onda, špijunirao ispod mog prozora? - Nisam ništa loše mislio, gospodine. Samo sam bio
radoznao - odvratio je Ernest sa" naivnim osmijehom na licu. - Radoznao, zbog èega? - Zbog vas zapadnjaka. - Ovdje je Ernest odluèio da nade izgovor. - Sa mnom ne postupaju dobro na Crvenoj stijeni. I tražim novi posao. - Pa, nama
ovdje ne trebaju takvi radoznalci - odvratio je ranèer hladno. Kupac iz Maripoze je pokazivao prstima u kojima je
podrhtavala cigara. - Gospodine, jeste li primijetili da je ovaj posjetilac samo u èarapama? - Ne, nisam. - Prokletstvo!
83 Uslijedila je tišina. Ernestu nisu promakJi rjeèiti pogledi trojice prisutnih, lako situacija nije bila ugodna, Ernest nije bio uplašen. Dobro ih je prouèio. Nijedan od njih ne bi mogao naslutiti da je on lièno zainteresovan za prodaju stoke sa Crvene stijene. - Gazda, trebalo bi ga zatvoriti i neka onda objašnjava šerifu - rekao je Anderson. - Vjerovatno je tako najbolje. Na to je Ernest spustio ruke i žuèno prorestvovao da to ne uèine. Bio je odluèio da izjuri ako iko uèini ikakav pokret da ga zadrži. - Pa, dragi moj radoznali žutokljunèe, svakako æu te zatvoriti i onda ti pokazati šta ti sljeduje -
otegao je jahaè koji je uhvatio Emesta. - Hej, vi tamo! Neka niko ne mrda! - èuo se bijesan, ali poslovan glas kroz
prozor. Ernest ga je odmah prepoznao. Bio je to Nebraska. Drugi su se ukoèili, a oèi su im nemirno lutale. - Baci
revolver na pod, Boldi... Brzo, ti smrdljivi kradljivce stoke, ili æu poslati metak! Glas je bio ubjedljiv. Boldi je brzo ispustio revolver. - A sada, Ajova, izlazi! Ernest nije gubio vrijeme prolazeæi preko praga. Sa stepenica je ugledao
blještavo lice Nebraske, koje se sijalo na svjetlosti što je dopirala kroz prozor. - Boldi - nastavio je oštrim tonom - nije neka hrabrost uperiti pucaljku u žutokljunca. Ovaj momak ovdje nije lopov. On je samo radoznali momèiæ iz Ajove.
Sigurno je bio radoznao zbog važe negostoljubivosti. Zaista ste bili neprijatni prema dvojici radnika koji su vam
pomogli tokom puta. - Neprijatni! - prasnuo je Boldi. - Ne možeš mi to prišiti a da mi ne platiš zbog toga! - Eto ti
Andersona... I, gospodine Vilkinse, vjerujem da æe ova mala Boldijeva igra malo pogoršati odnose izmeðu naših i
vaših ljudi. 84 - Pobrinuæu se da Hepford obojicu otpusti - odvratio je Vilkins bijesno. - Samo naprijed. Selbi je
pojurio u tamu zaustavivši se nekih desetak metara dalje da saèeka Nebrasku. Èuo je opor smijeh, a onda teški bat
èizama. - Njuškala! - vikao je Anderson s vrata. - Da se više nikad niste ovdje pojavili! - Idi do ðavola, pokvarenjaèe jedan! - grdio je Nebra- ska. Ernest je ugledao crvene odbljeske. Revolver je grmio. Pa još jednom. Beng! Beng! Meci
su udarali u zemlju nedaleko od mjesta gdje je stajao. Srce mu je zastalo, a onda je naglo zatutnjalo od olakšanja kada je izronila vitka prilika Nebraske. Jezik kauboja bio je nepovezan, ali oèito prost. - Ovuda, Nebraska - pozvao ga je
Ernest. Dok mu se Nebraska približavao, iz ranèerske kuæe odjeknulo je još nekoliko pucnjeva. Dva metka su,
izvjesno, došla iz saèmarice. A kiša metaka dala je krila Ernestovim bosim nogama. Došao je do staze prije Nebraske i
pojurio do otvorene kapije gdje se zaustavio i navukao èizme. Èuo je njištanje konja. Onda je doteturao Nebraska teško
dahæuæi. - Uh... pun sam... saème - dahtao je sipljivo. - Hajde, drugar. Nisi pogoðen! - tješio ga je Ernest dok se
naginjao da pogleda prijatelja. - Ona saèmarica... zabiberila me je... uh... Ajova!... Pratio sam te... jer sam... plašio se da æeš... uèiniti nešto... ludo... Zamalo... nisi... dospio iza rešetaka. - Neka te to ne brine, prijatelju - brzo je odvratio Ernest. - Zahvalan sam ti što si došao. Ali, ako si pogoðen... - Nije to ništa. I ranije sam dobijao. Doduše, nikad u
stražnjicu. Ha! Ha! A i ti si baš morao da prisluškuješ... ErniL. Skaèi na konja! Ernest je morao da prièvrsti sedlo, te je u poèetku 85 zaostao za Nebraskom, koji je brzo odjahao vukuæi i tovarnu mazgu. Ipak, brzo ga je dostigao. Nekoliko
milja su dobro napredovali, sve dok nisu došli do uspona. - Konji su umorni - rekao je Nebraska. - Moraæemo do
potoka, onda æemo se ulogoriti... Prokletstvo, Erni, u cijelom kraju æe se proèuti da smo otjerani s Plave doline. - Pa, šta? - Èudan si ti stvor. Ponekad se pitam jesi li sav èitav. - Otpustiæe nas... to je sigurno - složio se Ernest sa
žaljenjem. - Baš se pitam. Možda bi nas Vilkins potjerao, ali æe ga Anderson zadržati... Šta si èuo, ha? Nakon što je
malo razmislio, Ernest je zakljuèio da bi Nebraskino mišljenje bilo vrijedno, pa je pažljivo ponovio razgovor stoèara,
gotovo doslovno. - Pa, èini mi se da stari Nebraska nije pogriješio - uzviknuo je kauboj zadovoljno. - Ajova, naš gazda je pokvarenjak. - Izgleda tako. Kako æemo to dokazati? - Zaboga, kauboju, zašto bi želio da to dokažeš? Nije naše da
se miješamo. Osim ako to neæeš da iskoristiš da ti crvenokosa cura padne pred noge. Ha! Ha! - Nebraska! Zar misliš
da sam toliko kvaran? - Sve je dozvoljeno u ljubavi. Prijatelju, kada dobro razmislim, ne bi to bila loša ideja. Mogao
bi spasiti Anu od sramote. - Kako to? - Pa, samo mi je palo na um. Da vidim... Prvo, rasvijetli Hepfordovo poslovanje.
Onda isprièaj djevojci. Tada ga oboje preplašite da mora otiæi s Crvene stijene pije nego što neko ne doðe sa istoka i
potpuno ga uništi. Ako voliš Anu, onda tako i uèini. Ha, šta kažeš? - Nebraska, ti si pravi Makijaveli - rekao je Ernest zadivljeno. - Ko ti je sad taj? - upitao je kauboj sumnjièavo. - Prijatelju, ne bi mi smetalo da Anu dobijem i na taj 86
naèin - rekao je Ernest odluèno. - Znaš, momak, nije važno kako æeš pridobiti ženu, važno je da je dobiješ. Dok su
jahali kroz noæ, Ernest je razmišljao. Kako god gledao i zakljuèivao, shvatio je da æe se uskoro sve saznati. U
njegovim proraèunima nije bilo mjesta za naèin kako stvarno pridobiti srce Ane Hepford. Na prvom mjestu, sve mu je
izgledalo besmisleno, a s druge strane, nije bio sigu ran da je sada želi. Imao je loše slutnje. Mogao je preæi preko
nesumnjive zloæe djevojèinog oca, mogao joj je oprostiti na taštini, na koketeriji, ako je otišla predaleko s drugim
momcima kako se govorkalo, onda ona nije bila djevojka o kojoj bi trebalo ozbiljno razmišljati. - Bolje bi bilo da se
držim dalje od nje - glasno je re kao. - Šta to? - upitao je Nebraska. - Do vraga, govorim sam sa sobom. - Pa, èini mi
se da si govorio istinu... Evo potoka, Ajo va. Nanjušio sam vodu prije nego što sam je èuo. Skre nuæemo meðu
kedrove, rasedlati konje i prièekati da svane. I Ernest se budio nekoliko puta tokom noæi, svaki put sa nejasnim
osjeæajem zadovoljstva zbog dogaðaja od prethodne noæi. Stajao je pred revolverom kauboja; gaðali su ga, znao je
kako zvuèi fijuk metka. A postojala je i moguænost da njihovim tragom sutra krene i potjera. Nije èudo što je Ernest
ustao prije zore i brzo osedlao konje. Dok je pripaljivao vatru, probudio se i Nebraska. Sjeo je. Namrštivši se, pažljivo je dotakao stražnjicu i uzviknuo: - Do ðavola, nekoliko zrna se zaustavilo. Moraæeš mi ih izvaditi kada doðemo kuæi. -
Požuri, ljenèugo - veselo je pjevušio njegov prijatelj. - Svanulo je, a možda æe za nama krenuti i potjera. - Zaboga, ti samo nešto sanjariš - otegao je Nebraska. 87 - Baš je pravo èudo da se Ana nije do ušiju zacopala u tebe. A kladim se
da hoæe. - Nebraska, zaboga, daj mi priliku da zaboravim tu curu - Selbi je planuo. - Hajde, drugar, smiri se... Gdje
smo, do vraga? Ah, znam. Nebraska je spavao obuèen i samo je trebao da na glavu stavi sombrero. Smotao je svoj
ležaj, vezao ga i stavio na mazgu. I ne opravši lice ili ruke poèeo je da guli krompir. Ernest je to odmah primijetio. -
Operi ruke - posavjetovao ga je. - E, pa da sam proklet! - Nebraska se zabuljio u njega. - Postao si mi nekako
probirljiv. - Izbacio je krompir iz lavoriæa i otišao do potoka zvižduèuæi. Doruèkovali su pržene krompire, kafu i tvrd hljeb koji su namoèili u svojim limenim šoljama. Zatim je Nebraska stavio stvari na mazgu, dok je Ernest oprao
posuðe. Nekoliko minuta kasnije veæ su jahali meðu kedrovima u susret suncu. Kada su prešli uzvisinu, krenuli su
brže. Nebraski nije ni padalo na pamet da se osvrne, ali je Ernest to uèinio više nego jednom. U dugom klancu nije se
pojavio ni oblaèiæ prašine. Prije nego što je sunce ugrijalo, ušli su u šumu, iduæi lijevo od puta kojim je išla stoka. -
Ajova, možemo jahati i noæas ako želimo - rekao je Nebraska prekinuvši dugu tišinu. - Èemu žurba? - usprotivio se
Ernest. - Imamo dva dana. A onda æe me Sibert poslati u Holbruk po žito. - I to mi je neki posao - nacerio se
Nebraska. - Cijeli dan i noæ u gradu... Cure... Hej, znaš šta... Možeš odnijeti pismo Dejz. Hoæeš li, drugar? - Svakako.
I natjeraæu je da me zbog toga poljubi - rekao je Selbi zadirkujuæi ga. - Erni, molim te, ne igraj se s mojom curom.
Ona je još dijete. A ti si zgodan ðavolak, to dobro znaš. Kada bi htio, u tome bi mogao preteæi i Duda. - Pa, dobro
onda. Nastojaæu da se oduprem iskušenju. 88 Žao mi je zaista što nisam ranije upoznao Dejzi. -1 meni. Onda ne bih
imao toliko problema. - Problema? Slušaj, Nebraska, tvoji problemi se i ne mogu porediti s mojim. - Zar nisi èuo Dejz
kada je priznala kakav uticaj ima onaj ljepuškasti smrdljivko na nju? - Èuo sam i, da ti pravo kažem, to me brine.
Razgovaraæu s Dejzi. Moramo se potruditi da je izvuèemo iz Hajslipovih kandži. On je zaista lupež. - Èudno, ali
izgleda da se veæini žena sviðaju baš lupeži. Selbi je upravo htio da to porekne kada se sjetio da je prvi i jedini put upotrijebio silu prema Ani što je donijelo iznenaðujuæe i nezaboravne rezultate. Možda je Nebraska bio u pravu. On se
zbog te svoje grubosti i postidio. Ali su nekako Nebraskine neotesane rijeèi imale snagu da ga pokrenu naprijed. I
kada je to sebi priznao, shvatio je da æe ponoviti svoje silovito ponašanje prema Ani Hepford ako doðe u sliènu
situaciju. Jahali su dalje, uz sjenoviti put, ispod visokih grebena i niz kanjone gdje je voda milozvuèno zapljuskivala obale i gdje je sve bilo svježe i mirisno. Zatim su jahali preko suhog prolaza gdje su požutjeli borovi bili raštrkani i srne promicale poput crvenih aveti preko èistine. Od klanca put je vodio uz cn'ene litice, odakle se pružao pogled
preko crvenih stijena ispod njih, sve do prostranog zelenog ranca, snenog na suncu. Ernest je zaustavio konja i
zagledao se u prizor koji se pred njim pružao. Da, on je volio ranè Crvena stijena. To osjeæanje ga je postepeno
osvajalo. Želio je da tu radi cijelog života. Ali, šta æe sa. Anom? Da li je tu mogao biti sretan bez nje? Odgovor mu je bio tvrdokoran, bolan, i govorio je da ima nade i izvjesnosti da negdje postoji i neka druga zgodna djevojka, možda s
crvenom kosom i zelenim oèima, djevojka koja može biti iskrena koliko je Ana nepostojana. U srcu je znao da za
njega postoji samo jedna 89 crvenokosa cura. Na zalasku sunca ulogorili su se kod izvora Zlatna voda, koji je za
Ernesta predstavljao najdivljije ali i najljepše mjesto koje je vidio. - Kako je ovo mjesto dobilo ime? - pitao je. - Pa, neki kažu da je jedan Meksikanac tu našao zlato. A drugi da je izvor dobio ime po boji vode - odgovorio je Nebraska.
- Nije daleko od ranca? - Oko milju, ako bi skoèio s litice. A tri putem. - Zaboga, onda pripada Hepfordu, u stvari
rancu Crvena stijena? - Naravno. - Pa, zašto, zaboga, Hepford nije sproveo vodu do kuæe, spavaonica i konj usnice? -
Veliki je to trošak, a Hepford nije zainteresovan za poboljšanje zemlje. Èinjenica je, Ajova, da upravnici rade u svom
vlastitom interesu. - Nebraska, ako bih ja... ako bih ja posjedovao taj ranè, odmah bih sproveo tu divnu vodu do kuæe.
- Hmmm.... Izvini, drugar, što se s tobom ne slažem. Prvo bi morao da klekneš pred svoju crvenokosu ljepojku. A to
bih baš volio da vidim. Ha! Ha! Na to je Ernest bacio prvi predmet što mu je bio pri ruci, a bila je to kantica za
mlijeko. Pogodio je Nebrasku, koji je žestoko opsovao. A onda su obojica prasnuli u srnijeh Ruèali su, nahranili konje
i onda opet krenuli ivicom litice odakle su mogli posmatrati dolinu. Suton je ispod njih bacao tajanstvene sjene.
Obronak je bio tamnoplave boje. A preko, na drugoj strani, uzdizale su se crvene stijene obasjane rumenilom sunca na
zalasku, nevjerovatno lijepe. Tišina je bila duboka. Ernest nije mogao otkriti nijedan zvuk osim udaranja vlastitog srca.
Slatka samotnost te visine ovijala ga je poput najnježnijeg ogrtaèa. Odluèio je da èesto dolazi na to mjesto - da mu on sam da 90 ime. - Pravo mjesto za ljubavne sastanke - primijetio je Nebraska. - Prijatelju, u pravu si. Jedino nikad ne
možeš spojiti i vrijeme, i mjesto, i voljeno biæe. - Nije to greška djevojke. Kauboj je oèito izražavao dosta drskih i
izazovnih pomisli. Ali, u tom trenutku Ernest je želio samo da posmatra, osjeæa i sanjari, pa je uæutkao Nebrasku
tužnim proroèanstvom da ni Dejzi ni Ana nisu za njih. Iz sanjarenja ga je trgnuo Nebraskin glas. - Hej, misliš li ti
sanjariti cijelu noæ? - Nevoljko se vratio svom prijatelju i uskoro se uvukao pod æebad, više se ne odupiruæi snu.
Sljedeæeg jutra Nebraska ga je pretekao jer je ustao ranije i, kada se izvukao ispod æebadi, ugledao je osedlane konje, kafa se pušila na ognjištu a slanina cvrèala. - 'bro jutro, mali - otegnuo je Nebraska. - Razbudi se i poèuj ptice. Savi svoj ležaj i doði da štogod pojedeš. A onda æemo požuriti da otkrijemo koji se mangup posljednji I udvarao Ani. t -
Samo se ti zavitlavaj - dobio je odgovor. Bili su veæ na pola krivudavog puta kada se sunce uz- :, diglo iznad istoènih brežuljaka. 1 došli su upravo u vrijeme kada je kuhar Džet pozivao družinu na doruèak. - Prijatelju, ti rasedlaj konje
dok ja naðem Hajslipa rekao je Nebraska kada su se zaustavili ispred spavaonice. - Uh - progundao je Selbi. Poèeo je
osjeæati da se njegov drugar u posljednje vrijeme promijenio. Više nije bio bezbrižan jahaè. Možda su problemi
izvukli iz njega skrivenu snagu njegove liènosti. Shvatio je da bi Nebraska mogao biti i ljut neprijatelj. Ne žureæi,
rasedlao je konje i pustio ih u koral. Kada se vratio, Nebraska ga je èekao. - Izgleda da nema razloga za brigu - rekao je. - Ali je družina nešto napeta. Hok nije raspoložen. Èini se da ih je Hepford dobro naribao. 91 Ušli su da doruèkuju i sjeli na drugu klupu za drve nim stolom. Ernest je sasvim veselo zaželio dobro jutro. Sep Dejvis i Stiv Monel su
odgovorili, kao i Sibert. Hajslip i njegovi pajdaši Lanki Polard i Bouns Megil nisu ni okom trepnuli. Hajslip nije ni
mogao trepnuti pošto mu je jedno oko bilo skoro zatvoreno. Pravilne crte tog zgodnog lica bile su tužno pomjerene.
Ajova je bio zadovoljan, pa se sa gnuo nad svoj tanjir. - Hej, Nebraska, izgleda da je ova družina presretna što smo se vratili - primijetio je malo glasnije da bi nad jaèao zveckanje posuða. - Naravno da smo sretni - odvratio je Šep. -
Danima nismo vidjeli nasmiješeno lice. Hok Sibert je upravio svoj prodorni pogled prema Er nestu. - Ti uzmi velika
kola i odmah poslije doruèka kreni u Holbruk. Poslaæu narudžbu Bebitu. - Odlièno, gazda. Baš se radujem. Biæe fino
opet vidje ti grad. I radnje... i sve one zgodne cure. - Ha! Ha! - nasmijao se Hajslip nasilu, ne dižuæi po gled. Bio je to hladan, usiljen smijeh, pun prezira. Krv se odmah uzburkala u Ernestovim žilama. Nasmijali su mu se i neki drugi
kauboji, ali bez uvrede. - Nebraska, šta ti misliš o ovome? - upitao je prijatelja. - Prilièno gadno. Ti si kriv. Ne raduj se previše. - Nešto ste se uzjogunili, je li? - upitao je Sibert oštro. - Sta se desilo tamo na Plavoj dolini. - Pucali su u nas i otjerali nas s ranca - odgovorio je Selbi lakonski, poprimajuæi ulogu koju su on i Nebraska smislili. - Eh, mali, ti si zaistav blesav - optužio ga je predrad nik. - O èemu on to prièa, Nebraska? - Istinu, gazda. A ako ne vjeruješ,
pokazaæu ti ožiljke na mojim nogama. - Ožiljke od saème! - Pa da. A prije toga smo èuli lajanje pravog kolta. Ti I "
poznaš taj zvuk, Hok. Hok se nagnuo prema njima. Sada su i svi drugi kauboji bili zainteresovani. - Zašto? Ko je
pucao u vas? - Ni zbog èega, gazda - odgovorio je Nebraska hladno. - Anderson i njegovi ljudi bili su gadni prema
nama tokom cijelog puta. I kada smo veæ tamo stigli pa... nisu nam èak dali ni da èestito jedemo. Nešto slièno u
gostoljubivom kraju bilo je za stoèare nezamislivo. Èule su se prigušene psovke. - Pa, šta ste oèekivali? - upao je
Hajslip znaèajno. - Dud, ja ovdje pitam. Stoga uæuti - rekao je Sibert oštro. - Nastavi, Nebraska. - Pa, Ajova i ja smo ipak upali u kuhinju i sjeli. Morali su da nas nahrane. Poslije smo hodali po rancu, pušili i prièali o našim curama... a to se mom drugaru i te kako sviða - i došli smo do otvorenih vrata ranèerske kuæe. Ajova je zastao da oslušne, a i ja
sam isto uèinio... I uhvatili su nas, pa je bilo ili uteæi ili potezati revolvere. Mi smo potrèali... Jesu li pucali u nas?
Bogami, jesu. Sibert je šakom lupnuo o sto da su sve èaše poskoèile. Oèi su mu gorjele kao žeravice. Ali to njegovo
osjeæanje nije skrivalo znatiželju i iznenaðenje. - Nebraska, šta ste to èuli? - pitao je. - Pa, gazda - otegao je kauboj -
izvini, to je naš posao. Tièe se gospodina Heprorda i, ako mu pridoðe da nas otpusti, onda æemo mu možda reæi.
brnest je primijetio kako je Sibert neznatno poblijedio. Krv mu je uzavrela. Znaèi da ni predradnik nije bio slijep kada je u pitanju bio Heprord. Možda je i on u svemu imao udio. Na to se Ernest ražalostio. Sviðao mu se Sibert i nije želio da ga izgubi. - Ah, tako - odvratio je Hok polako i bilo je izvjesno da je uspio da se suzdrži. - Pa, ako se to ne tièe mene, nemam više šta da kažem. Pola sata kasnije naglo je otvorio vrata Ernestove so 93 be, ušao i brzo zatvorio vrata.
- Gdje je Nebraska? - Kod konja. - Ajova, da stavimo karte na sto - poèeo je Sibert bez ikakvog uvoda. - Kakve karte,
gazda? - pitao je Ernest naivno. - One karte o kojima je Nebraska blebetao. - Hok, dobar ste mi prijatelj i sviðate mi se
- rekao je Ernest trudeæi se da ocijeni predradnika i da malo razmisli kako da riješi ovu situaciju. Sibert se svalio na klupu. Bio je uznemiren. Ernest je skrivao iznenaðenje. - Svakako da sam ti prijatelj, i više od toga. Ostavio sam te
ovdje iako je družina bila protiv tebe. I sigurno æu povesti tebe i Nebrasku, kao što sam vam veæ jednom rekao. - Gdje
æemo? - Još ne znam, ali, vjeruj mi, biæe to podalje od ovog mjesta. - Auli! Zašto nas vodite, Hok? - Pa, vi ste dobri
momci. Sviðate mi se. A ovdje ima zle krvi. Bogami æe biti i prolivena ako ostanete ovdje. - Hoæete reæi da su
Hajslip i njegovi pajdaši protiv nas? - Još juèe se Dud zakleo da vas moram otpustiti ili æe on, Bouns i Lanki otiæi. -
Šta ste vi rekli, Hok? - Rekao sam mu da ide do ðavola. Ne bi bilo koristi da ga otpustim, Ajova, Heptord bi ga odmah
vratio. - Znaèi tako? Toliko ga voli? - Nije to ljubav. Dud drži ranèera u šaci. - Mislite preko Ane? - Nisam na to
mislio. U tom trenutku Ernest je odluèio da otkrije karte. Uporno gledajuæi u Hoka naglo je upitao: - Da li napušta^ te ranè zato što je Heptord lopov? 94 Bio je to pun pogodak. Sibert je bio stari lisac odrastao u ovom kraju. Bio je
siguran da Ernest nešto zna. - Otkud ti ta ideja, kauboju? - upitao je hladno, a onda je sa smiješkom poèeo da
zamotava cigaretu. - Nebraska mi je rekao. - Ma nemoj!... Znaèi, vas dvojica ste pametnjakoviæi? Rekao sam gazdi da
je grdno pogriješio što je otjerao ovo posljednje krdo. Prekorio me i rekao da je moje da vodim ljude a ne da njega
savjetujem. - Hepford je svakako gadno pogriješio s ovim posljednjim poslom. Još je veæu grešku napravio Sto je
poslao mene i Nebrasku. - AuuhL. Pa, šta ste tamo èuli? - Pitajte Nebrasku kada odem. Ako on želi da kaže, nemam
ništa protiv. - Ajova, drago mi je što slušaš Nebrasku. On nije blesav. I on pozna stoèare. Na tankom si ledu ako misliš
da æeš zaplašiti Hepforda ili ga izraditi. Mudar je i brzo misli, i pucaæe u tebe prije nego što i zineš. A u ovom poslu tvoje rijeèi neæe imati mnogo težine protiv njegovih. r i - Hvala, Hok. Cijenim vaš savjet. Siguran sam da neæu JI
pogriješiti... Koliko je tanak led po kojem vi gazite? "' Ernest je munjevito postavio to pitanje. Hok nije ni trepnuo.
Zadivljeno je gledao svog mladog jahaèa. - Sada znam zašto si mi se dopao. Jednostavno sam osjetio da nisi obièan
kauboj. Mislim da bi najbolje bilo da ti, Nebraska i ja odmaglimo odavde dok smo još èitavi. - Èemu žurba, Hok?
Postaje interesantno. - Pa, prokleto interesantno... Ajova, led ispod mene još nije otvrdnuo. - Hok, nemojte mi reæi da ste sa Hepfordom u ovom poslu sa stokom - rekao je Ernest stavivši ruku na Hokovo rame. Taj gest i njegov pogled
dokazali su nešto Sibertu. - Nisam, bogami, ne brini - rekao je tonom koji je otkrivao da su rijeèi dugo, predugo bile
zadržavane u njemu. - Ovdje sam nekoliko godina. I Hepford je poèeo da 95 sumnja u mene. Naravno, ako novi
vlasnik Crvene stijene iznenada doðe, Hepford æe mene okriviti. I? Ajova, trebaæe mi prokleto dugo vremena da
dokažem suprotno. Ne vjerujem da bih rizikovao da izaðem pred sud. - Šta biste uradili, Hok? - Pa, jednom sam veæ
potegao revolver da ne bih završio u zatvoru. Uèinio bih to opet. - Hok, šta vas je ovdje zadržalo ako ste veæ bili
sigurni da Hepford nije ranèer koji se može poštovati? Sibert se nasmijao, a rumenilo mu je preplavilo inaèe tamno
lice. - Ajova, bio sam stara budala. Kao i svi ostali, i ja sam bio zanesen Anom. - Zaboga! Zar i vi? - Svakako. Bila je djevojèica kada sam došao, ali kada je napunila šesnaestu... Nemoj me tako prezrivo gledati. Prošlo je to mene, Ajova.
I, eto, tako sam ostao. - Mnogo volite Crvenu stijenu? - nastavio je Ernest prilazeæi prozoru. - Veoma, Ajova.
Svejedno, moraæemo da odemo. Ernest se okrenuo, potpuno staložen i siguran u sebe. - Nadam se da neæemo morati
odmah otiæi. Volio bih da još koji put vidim Anu. - Zaboga, šta li æe na to reæi crvenokosa? - Hok, da li mislite... da li je ona kvarna? - pitao je Ernest gotovo ne dišuæi. - Ana je u redu. Samo je luda za momcima. Ako ikad nade pravog,
biæe žena kakva se na Zapadu samo može poželjeti. - Uh kako bih volio da ja budem taj - uzdahnuo je Ernest. - Ali,
priberimo se malo... Nebraska i ja smo dosta razgovarali. Mi smo jednostavno dvojica kauboja koji su naišli i shvatili
neke nepravilnosti. Stoga mi recite da li je ikako igdje moguæe iznijeti to Što Hepford muæka? - Pa, sumnjam da
bismo išta mogli dokazati - odgovorio je predradnik neodluèno. - Kada se doðe do suda, sve 96 ode u vjetar. Šta može
sud zakljuèiti ako se jedan svjedok i I zakune da je bilo prodato ili ukradeno dvije stotine grla, a j drugi se zakune da nije. Ali, siguran sam da bi za Hepfor- Vi da bilo veoma gadno kada bismo mogli uporediti njegov izvještaj upuæen
na istok sa brojkama koje su sada nama poznate. Propisao bi krv. Uto je ušao Nebraska blistavih oèiju. - Izlazite
odavde, smutljivci. Moram da pišem mojoj curi. Erni, odreðen si da budeš Anin pismonoša. Poruèila je Džefu da
doðeš i uzmeš njena pisma. I neke narudžbe. - Ana! - Da, to sam i rekao. Ne bulji kao da sam te zviznuo u gubicu.
Sibert se nasmijao i izašao. I dok se Nebraska spremao da piše pismo, Ernest je brzo poèeo da se umiva i brije.
Obukao je novu košulju i stavio svijetlu traku, i pošto se zaèešljao, izjurio na trijem. Sibert je tamo razgovarao s nekim kaubojima meðu kojima su bili Dejvis i Hajslip. - Hej, Šep, šta to gospoðica Hepford želi da uèinim? upitao je
ravnodušno, kao da je i inaèe bio kurir te mlade dame. - Da pošalješ pisma i nešto pokupuješ u gradu. A sve to ti je u
stvari mig da joj doneseš kutiju slatkiša - odgovorio je Sep kome nije nedostajalo smisla za humor. Ernest je èuo kako
je Hajslip izustio psovku. Nikad za kraæe vrijeme nije prešao put do ranèerske kuæe. Èim je izašao iz borika, opazio je Anu kako sjedi na stepenicama. Srce mu je poskoèilo. Nije podigla pogled sve dok nije stao ispred nje. Osmijehnuo se
poželjevši joj dobro jutro, kao da od nje uopšte ništa ne oèekuje. - Dobro jutro, Ajova - odgovorila je, pomalo
zamišljeno. - Po izgledu ne bi se reklo da si previše radio. - Oh, odlièno sam. Putovanje je bilo divno. Ovo je èudesna zemlja. Da li si ikad vidjela izvor Zlatne vode? - Jesam, ali nisam odavno odlazila tamo. Tamo je zaista divno. Voljela bih da opet ponekad tamo odjašem. 97 Otiæi æemo kada tata negdje ode. - Znam da ne spadam medu njegove
miljenike - odgovorio je Ernest suho. -1 nisi. Meni si drag - rekla je zagonetno se smješkajuæi. Zatim je klimnula da
joj priðe. - Voljela bih da pošalješ ova moja pisma. 1, naravno, donesi pisma iz pošte ako ih bude. Druga pošta i nije
važna. Tata je osjetljiv na svoju poštu. On æe otiæi sljedeæe nedjelje. A ovdje je i lista stvari koje bih željela da mi kupiš. Tu je i novac. Ernest je uzeo svežanj pisama i podeblju kovertu prijatno se naježivši kada su Anini hladni prsti dotakli njegove. -1 još nešto? - upitao je gledajuæi je. - Pa, šta ti misliš? Ti ideš u grad - rekla je otežuæi, ne
spuštajuæi pogled s njegovog lica. Zaista nije bilo pomoæi, Ernest je tiho zajeèao. - Vidjeæu... ako nešto bude -
odgovorio je tiho. Zašto nije bio smjeliji? Kad god bi se našao pred Anom, bio je upravo onakav kakvim ga je
smatrala. - Da se nisi usudio da svratiš i oèijukaš s mojom roðakom Dejzi - upozorila ga je. - Moraæu joj odnijeti
pismo od Nebraske. - Je li još lud za njom? - Vjerujem da jeste. Nije èudo. Mila je i slatka. - Da, primijetila sam da si to zapazio dok si neku noæ s njom plesao - rekla je razdražljivo i porumenjela. - Pa, zbog toga se ne sramim - odvratio je odvažno. - Trebalo bi... nakon onog kako si sa mnom postupao. Sto više o tome razmišljam, sve sam više ljuta. -
Izvinio sam se i pokušao da objasnim. - Jesi i... malo sam ti oprostila, ali... Ajova, vjerujem da se poigravaš s mojim nježnim osjeæajima. U oèima joj je bilo nestašluka i smijeha, tako da je njena primjedba izgubila ozbiljnost. Poželio je da joj se nasmije u lice. - Tvoje nježne osjeæaje! Bogami, ova ti je dobra! - Šta hoæete da kažete, gospodine? - upitala je iznenada, sumnjièava i ohola. - Moraš da znaš da postoji velika razlika izmeðu mukanja mnogih kauboja i mojih
osjeæaja. - Nadam se. Pa, ja ionako nisam mukao - odvratio je vragolasto. - Kažeš da nisi. Pogledaj samo ovo! -
Zavrnula je rukav jakne i otkrila prelijepu ruku, oblu i èvrstu, èija je bjelina bila umrljana crnim i tamnim modricama. -
Ovo si ti uèinio! - Ne!... Nisam mogao biti toliko grub - bunio se. - Pobrkala si me s nekim drugim... - Erneste
Hauarde! Reci da tako ne misliš... da u to ne možeš vjerovati! - Njene strasne rijeèi nisu ubijedile Ernesta jer je nekako uvjeravao sam sebe da je sve ono što je rekla neiskreno. Ovog puta ubijedile su ga njene oèi. Bile su krupne, bijesne,
srdite. - Izvini... ne vjerujem u to - odgovorio je Ernest žurno. - Ti si jedini kauboj koji se usudio da me uvrijedi - rekla je drhtavim usnama. - To sam dobila zato... zato što te nisam otjerala... Ti vjeruješ da svaki kauboj može tek tako da mi se približi. - Vjerovao sam - odvratio je oprezno, susrevši njen pogled. - A ipak si me zaprosio - nastavila je puna
èuðenja i prezira. - Naravno, trebalo je da pomislim da ne bi poželio djevojku koja je slobodna s drugim muškarcima.
-1 ne bih. Ali, tebi bih mogao oprostiti i zaboraviti. - Pa, gospodine, pogriješili ste što se tièe mene, koliko i ja što se tièe vas - odvratila je. - Pa, šta ste, gospoðice Hepford, mislili o meni? - upitao je ozbiljno. - Znam da sada govorite o našem susretu u Holbruku. - Mislila sam da si obièan žutokljunac koji se pretvara da je kauboj. -1 bila si savršeno u
pravu. 99 - Pa, barem si iskren - odgovorila je i opet otkrila svoje interesovanje za njega. 1 opet je ovaj èudni mladiæ iz Ajove dobio rundu. Nije bilo teško primijetiti da Ana nije bila navikla na iole obrazovane kauboje. - A šta si ti onog dana mislio o meni? - Da si èudesna djevojka, iskrena i slobodna koliko i lijepa. - Hm! Pa, ništa slièno nisi pokazao...
A kakvo je tvoje mišljenje bilo nakon dolaska na Crvenu stijenu... nakon svih onih govorkanja? - Da si nezasita
koketa! Naduta kao paun! Željna da natjeraš svakog muškarca da puže pred tobom! Cura koja nimalo ne štedi svoje
èari za onog pravog ljubavnika koji bi mogao doæi i probuditi ono najbolje u njoj!... Mlada žena koja jednostavno ne
misli! Dok je Ernest držao ovaj drzak govor, opazio je kako je rumenilo oblijeva od vrata do sljepooènica, a vatra
zahvata zelene oèi. - Nikad ti ovo neæu oprostiti. Mrzim te - povikala je bijesno i skoèivši, kao da ju je guja ujela,
utrèala u kuæu. Ernest je bio toliko zbunjen da je krenuo zaobilaznim putem oko kuæe, udvostruèivši tako razdaljinu
do korala gdje su bila kola. To je bilo i dobro jer je mogao izbjeæi susret sa kaubojima. Ne bi mu bilo milo da ih
sretne. Srce mu je bubnjalo. Lice mu je blistalo od znoja, a krv mu je kljuèala. Kako je samo Ana bila bijesna... i kako lijepa u tom bijesu! Nikad mu neæe oprostiti... mrzi ga! Da je pogled mogao ubiti, on bi sada ležao pod borovima. Pa,
sada joj je rekao istinu i tako završio svoju malu romansu. Nastojao je da ubijedi sebe kako mu je zbog toga drago.
Bilo je to jadno ubjeðivanje. Ernest je došao do velikih kola i popeo se na visoko sjedište. Nebraska je dotrèao do
njega. - Evo ti moje pismo, prijatelju - rekao je pružajuæi zapeèaæenu kovertu. - Daj to Dejzi odmah, a na povratku joj kupi kutiju slatkiša. Hoæeš li? - Svakako. Reæi æu i koju dobru rijeè za tebe, Nebra 100 ska. - Dobro... Hej, ti si mi
nešto slab s curama. Auh... upravo sam vidio Anu!... Razvedri se, drugar. Ima i drugih riba, ako ovu ne prizemljimo. I
to crvenokosih. Sretno i brzo se vrati. Pet milja puta do Bruksovih prošlo je prebrzo za Ernesta èije su misli bile
uzburkane i išle èudnim nekim tokom. Prije nego što je stigao do kraja staze, opazio je Dejzi koja je potrèala preko
dvorišta èim ga je primijetila. Ernest se zaustavio i sakrio pismo iza leða. Kako je bila mila! Oèi kao u srne, tamne,
meke, velvetne, sada nisu bile melanholiène nego pune želje i predivne. - Zdravo, Ajova - pozdravila ga je veselo. -
Ideš u grad? - Da, Dejzi, i imam nešto za tebe. Pogodi. - Teško pogaðam. - Jedno važno pismo od Nebraske. Šta æeš
mi dati za njega? - Šta želiš? - Pa, ne bih mogao uzeti nešto manje od poljupca. Da li pismo toliko vrijedi? - Vjerujem, s obzirom na glasnika - odgovorila je porumenjevši. Pa, i Dejzi je voljela da koketira. - Hvala - odgovorio je Ernest,
veselo se nasmijavši dok joj je pružao pismo. - Pokupiæu moju nagradu nakon što vidim Nebrasku. - Onda je nikad
neæeš dobiti - odvratila je ljupko. Do viðenja, Ajova. Krenuo je stazom i sa svog sjedišta osmotrio Dejzi, koja je
sjedila na ogradi. Mahala je pismom. Ernest joj je uzvratio. - Slatka mala. I voli Nebrasku... onog sretnika. Pa, mogla mi je dopustiti da je poljubim! Do vraga sa ženama! Dosta mi ih je! XI Selbi je vozio do sumraka i onda zaustavio u
jednom 101 gaju gdje je bilo dovoljno trave i vode. Stoèari i vozaèi zaprega obièno su se, na putu u grad, zaustavljali na usputnim ranèevima. Kapije su uvijek bile otvorene. Ernest je više volio da bude sam; nije želio da sluša
ogovaranja, niti mu je bilo do prièe. Da je imao i dvostruko više vremena, ne bi mu bilo dovoljno za razmišljanje. Bio
je siguran da nijedan mladiæ nije bio u sliènoj situaciji kao on. Ispregao je konje i dao im žito. Njegov sljedeæi
zadatak bio je da potpali vatru i otvori paket koji mu je Sibert spremio. Pojeo je obilnu veèeru i ubrzo nakon toga
namjestio ležaj u kolima, ali još nije bio spreman da zaspi. Tama se spustila nad pustinju i bilo je veoma tiho. Vazduh se još nije bio ohladio. Ernest je sjeo pored vatre. Volio je ovu samoæu i osjeæao se važnim zbog odgovornosti što
vozi sam zapregu. - Svaki farmer iz Ajove treba da bude u stanju da sam goni zapregu - rekao mu je Sibert. Miris dima
od kedrovog pruæa bio je prijatan, ali su mu oèi suzile. Dok je tu sjedio, osluškujuæi kapanje vode preko kamenja i
povremeno tapkanje kopita, kroz kedrove je doprlo uzdisanje. Vatra se rasplamsala i varnice su poèele da lete uokolo.
Izgledalo je da se podiže topli sanjivi vazduh i ustupa mjesto hladnom vjetru s brežuljaka. Ernest se popeo u kola,
skinuo èizme i zavukao pod æebad. Nebeski pokrivaè iznad njega bio je svjetlucava mreža zvijezda. Nastojao je da što
duže ostane budan, ipak, napokon je usnuo. Kada se probudio, nebo je bilo sivoplavo i prazno. Èinilo mu se da je
spavao samo koji minut. Sjeo je. Na istoku se pomaljalo rumenilo. Hladna svježina i miris pustinjskog vazduha bili su
nešto najvedrije što je iskusio. Problemi koji su ga prošle noæi muèili kao da su išèezli. Život je bio bogat, sladak, pun obeæanja. Izgledalo je kao da se Zapad oko njega odmotava i pokazuje svoj sjaj i slavu. Sredinom treæeg dana Ernest
se dovezao u grad i, ra spitavši se uokolo, brzo našao radnju gdje je trebalo oba102 viti kupovinu za Siberta. Kola su
uskoro bila natovarena. Zatim se Ernest odvezao do korala izvan grada, ispregao i nahranio konje, nakon èega se
ponovo vratio u grad. Njegov sljedeæi zadatak bio je da posjeti advokata Smita, koji ga je primio s velikim
interesovanjem. Razgovarali su oko jedan sat, nakon èega se Smit složio da piše Ernestovom advokatu u Ajovi i naloži
mu da Hepfordu uputi hitan zahtjev za izvještaj o prodaji stoke i o svim potrebnim detaljima važnim za novog vlasnika
koji æe uskoro preuzeti ranè. Zatim je krenuo da obavi kupovinu za Anu. U koverti je bilo èetrdeset dolara i dugaèka
lista artikala od kojih se Ernestu dizala kosa na glavi. Možda æe naiæi na prodavaèicu koja æe mu pomoæi. Ispod
posljednje rijeèi Ana je ostavila malo prostora, zatim je stavila podužu crtu i uz nju znak pitanja. - Sta li joj ovo znaèi?
- pitao se. Ubrzo je Ernest povezao te izazovne znake sa Aninim odgovorom kada ju je upitao može li još nešto za nju
uèiniti. "Pa? Ideš u grad." Kakav odgovor. Providan kao staklo! Nasmijao se. Ona je napisala listu i to rekla prije nego što ju je uvrijedio. Ipak æe udovoljiti njenim željama iako ga je sada mrzila. Ernest nikad nije obavio tako neugodan
zadatak kao ovaj što mu je nametnula Ana. Imao je pun naramak zavežljaja prije nego što je došao do radnje sa
tekstilom gdje mu je prišla zgodna djevojka kose boje lana koja je odmah shvatila da je ono što i jeste - neiskusan.
Najgori je bio prvi sat. Ova cura ga nije baš ismijavala i, kada su se pojavile njene prijateljice, bila je dovoljno
pristojna da poštedi mušteriju, ali se sama izuzetno zabavljala. Konaèno je Ernest postao oèajan. - Da li se veèeras
može negdje otiæi na igranku? - upitao je. - Ja... ne znam - odgovorila je iznenaðena. 103 - Žao mi je. Volio bih da vas pozovem. Mislim da sam vidio sve djevojke u gradu, ali vi ste najljepši. Snažno je porumenjela i od tog trenutka
Ernest je vladao situacijom. Kada je platio raèun i pokupio stvari, djevojka je vragolasto rekla: - Igranka je u subotu uveèe. - Zaista mi je žao, neæu biti ovdje - odgovorio je i izašao, zadovoljan što je preokrenuo karte. Odnio je pakete do kola i pažljivo ih smjestio ispod sjedišta. Zatim se vratio da dovrši svoju kupovinu. Potrošio je sav Anin novac, èak je bio u iskušenju da svojim novcem plati ono što je naruèiJa. Nebraski nije ni palo na pamet da mu da novac da kupi
slatkiše za Dejzi. U treæoj radnji Ernest je našao dvije ogromne kutije Èokolade umotane u šareni papir i vezane
crvenim trakama. Kupio je obje i ponovo otišao do kola. Popodne još nije bilo odmaklo. Prilièno brzo je obavio sve
poslove. Stoga je odluèio da prošeta gradom, da veèera i da krene èim sunce zaðe. Najednom uglu Ernest je sreo
dvojicu kauboja njegovih godina koji su ga prijateljski pozdravili. - Vozim zapregu za Hepforda sa ranca Crvena
stijena. Vraæam se veèeras - rekao je Ernest upoznavajuæi se s njima. - Èuo sam da je tamo gadna družina. Najgori je
neki jahaè po imenu Hajslip - rekao je jedan od kauboja. - On je iz Teksasa. I ja sam otud. Ernest se zainteresovao i
sjeo s njima, slobodno razgovarajuæi i postavljajuæi naizgled naivna pitanja. Nastojao je da otkrije štogod iz
Hajslipove prošlosti. - Pa, strance, saznao bi dosta o Hajslipu kada bi otišao do Milforda ili Brazosa - odgovorio je
Teksašanin prilièno osorno. Ernest je uoèio da je radoznalost opasna. Prošetao je malo s kaubojima, napustio ih je kada su ušli u salun. Zatim je sam krenuo uokolo i razgovarao sa svakim ko bi ga pogledao ili mu se obratio. Tako je
oslušnuo i razgovor iz 104 I meðu dvojice stoèara, jedan je bio u dvokolici a drugi na al konju. Zastali su da izmijene pozdrave baš u blizini mjesta SI gdje je Ernest sluèajno zastao i naslonio se na stub. r, I - Dobio sam èetrdeset i osam po grlu - govorio je onaj na konju. - Najbolja cijena ove godine - odgovorio je drugi. - Dobro bi se zaradilo kada ne bi bilo kradljivaca. - Zar ih ima? Pa, kod nas nema mnogo kraða. Možda zato što kod nas i nema mnogo stoke. Èujem da
je u Plavu dolinu dotjerano poveliko krdo. Ukradeno, naravno. Ranèeri su se pozdravili, a Ernest je ostao zamišljen.
Bio je ranèer i gubio je stoku. Trebalo je uzeti u obzir kradljivce. Bio je to rizik za svakog ranèera. Uvijek ga je
zbunjivao termin kradljivac. Bili su to lopovi, a ipak je shvatio da su neki kradljivci i stoèari koji vode ranèeve; drugi su bili i kauboji koji su krali od poslodavaca; a bilo je grupica razbojnika koji su upadali tu i tamo. Pitao se da li i Hepforda može nazvati kradljivcem, ali je zakljuèio da ne može. On je bio proraèunat lopov. Zakleo se da æe ga
razotkriti prije nego što i pomisli da u oktobru ponovo potjera stoku. Tada se sjetio Ane. Ako njenog oca izvede na
sud, hoæe li je to uništiti? Ova pomisao ga je uznemirila, pa je odluèio da se vrati što prije. Došavši u koral, uhvatio je svoje konje, napojio ih, upregao i krenuo iz grada dok je sumrak padao. Put je vodio nizbrdo tako da je išao èetiri do
pet milja na sat. Dobro je odmakao prije nego što je odluèio da se ulogori. Sljedeæeg dana vozio je èetrnaest sati,
nekoliko puta se kratko odmarajuæi. Sljedeæeg dana, rano popodne, s vrha dugog brda s kojeg se vidjela predivna
dolina Crvena stijena opazio je dvokolicu u koju su bili upregnuti njemu poznati crni konji. Kroz glavu su mu prošle
razne misli. Hepford sigurno nije na rancu i mogao bi vidjeti Anu samu. Odmah je odbacio tu pomisao. Nije htio da
vidi Anu samu. Zaustavio je zapregu na širem dijelu puta da bi pro 105 pustio Hepforda. Ranèerov vozaè je bio mladi
Meksikanac, koji je poslušao ranèera i zauzdao konja. - Zdravo, Hauarde. Brzo si se vratio. Sibert te nije oèekivao
prije sutra uveèe - rekao je Heprord sa zadovoljstvom osmotrivši konje. Ernest je bio sretan što životinje nisu
pokazivale da su brzo tjerane. - Nisam se zadržavao u gradu, gospodine. - Ima li pošte za mene? - Nema, gospodine.
Reèeno mi je da tražim samo poštu za gospoðicu Anu - odgovorio je Ernest. - To je u redu. A sada požuri - rekao je
Hepford i okrenuo se ostavljajuæi Ernesta pred iskušenjem s kojim se trebalo suoèiti kada se vrati na Crvenu stijenu.
Toliko je razmišljao o Ani da je prošao pored puta za kuæu Bruksovih prije nego što se sjetio da ima paketiæ za Dejzi.
Zaustavio je zapregu i, uzevši kutiju sa slatkišima, iskoèio iz kola i krenuo prema kuæi. Misli su mu opet bile prijatne.
Pokušaæe isti trik - sakriæe kutiju iza leda i tražiti istu nagradu. Sada više nije bio siguran da neæe izvuæi poljubac.
Neko je ostavio otvorenu kapiju. Ernestov oštar pogled brzo je uoèio svježe konjske tragove u pijesku. Tuda je
nedavno prošao jahaè i nije se vratio. Možda je to bio Nebraska. A onda je pored potoka, u gaju, ugledao bijelog
mustanga. Mogao bi ga prepoznati i na milju udaljenosti. Bio je to konj Duda Hajslipa! Ernestu se ovo nije nimalo
dopalo. Ubrzao je korak, nestalo je njegovog malopredašnjeg zadovoljstva. Nije trebalo kriviti Dejzi, ali ju je trebao
urazumiti. Nije sebi smjela dopuštati da bude sama sa onim zgodnim lupežom. Vrata sobe bila su otvorena. Ernest je
pokucao i pozvao. Nije dobio odgovor, pa je prešao preko praga. Na prvi pogled, pomislio je da je soba prazna. A
onda je èuo snažno disanje. Ušao je. Soba je bila neuredna. Zaudarala je na viski. Na stolu su bile dvije prazne boce, a pored njih treæa, dopola puna. Ajova se osvrnuo po sobi. Na podu je 106 ugledao Bruksa obamrlog od piæa. Ernest je
želio da ga šutne, brzo se pribrao i poèeo snažno da ga drmusa. Bruks je samo gunðao i mrmljao. - Prokleta pijanduro!
Gdje je Dejzi? - upitao je zabrinuto. Nije ni mogao dobiti odgovor. Izašao je iz sobe namršten i pozvao Dejzi. U kuæi
su bile samo tri prostorije. Provirio je u kuhinju koja je bila prazna. Treæa soba je imala zastor preko dovratka. Ernest je ponovo pozvao, a onda provirio. Bila je to uredna sobica koja je sigurno pripadala Dejzi. Govorila je o njoj. Ali, i ona je bila prazna. Izašao je vani. Možda je otišla do Crvene stijene. Nije! Ernest je odbio da se zavarava. Vazduh je
bio pun napetosti i nagovještaja. Uhvatio je sebe kako oponaša obièaj kauboja koji su uvijek gledali u zemlju da otkriju tragove. Ispred kuæe je vidio samo svoje i široke otiske Bruksovih èizama. Tada je otišao iza kuæe. Na tlu u blizini
kuhinjskih vrata opazio je jasne tragove koji ostaju od peta kaubojskih èizama. Sagnuo se da bolje pogleda. Hajslip!
Bio je to otisak komadiæa metala u obliku srca koji je Hajslip prikovao za svoje èizme. Svuda u okolini znali su ga po
tom znaku. Ernest se namrštio i poèeo da slijedi tragove èizama. Ljutio se na Dejzi što je sebi dopustila da krene uz
potok ili u šumu sa Hajslipom. Ta zvijer je bio u stanju da je silom odvuèe od kuæe. Ernest je osjetio kako u njemu
bijes polako raste zbog Hajslipa. Uvjeravao je sebe da se to tièe i njega pošto je bio Nebraskin prijatelj, a Nebraskina sreæa, ako ne i èast, bili su ugroženi. Ernest je više puta sa Bruksom obilazio imanje. Dobro ga je upamtio zbog
ljepote. Kedrovi i smreka duž obale pružali su ugodnu sjenu. Ali, Dejzi nije bila u blizini kuæe. Nastavio je dalje,
okolo i iznad izvora gdje je voda huèala ispod sive mahovinom pokrivene stijene i sve do brežuljka sa borovima.
Izašavši naglo iz guštika na proplanak posut cvijeæem, ugledao je par koji je tražio. 107 Ernest je stao ispred njih.
Dejzi je sjedila na mahovinom pokrivenoj stijeni. Lako je kriknula kada ga je ugledala. Bljedoæa njenog zgodnog lica
bila je obilježena prljavim tragovima. Kosa joj je bila neuredna, a jedno rame otkriveno. Ali, njene oèi su još jasnije o svemu govorile. Bio je dovoljan jedan pogled na Hajslipa. Njegovo ljepuškasto lice bilo je zajapureno i oznojeno..
Brada opuštena. S prezirom izustivši psovku zbog neuspjeha, okrenuo je leda Ernestu. - Dejzi, ovo su slatkiši koje sam
ti donio jer me je Nebraska zamolio - progovorio je Ernest pružajuæi joj kutiju. Nije se pokrenula da je uzme, iako je
promrmljala zahvalnost. Ajova je ispustio paketiæ. Bio je ljut i pomalo zgaðen na djevojku koja je bila drukèija sa
Nebraskom, a potpuno njemu nepoznata sa ovim zgodnim i pokvarenim kaubojem. Od pogleda na Dejzino lice, bilo
mu je zlo od sumnje, tuge, razoèarenja. Osjeæao je da treba da se okrene i ostavi je s tim lupežom. Zbog prijatelja
uèinio je još jedan pokušaj da je dozove razumu. - Dejzi, pogazila si rijeè datu Nebraski - rekao je bla Klimnula je. -
Ti... treba da se sramiš! - nastavio je. Bile su to smiješne rijeèi, jer djevojka nije mogla pokazati dublji stid. - Erneste...
ja... ja... nisam mogla - zamucala je, kršeæi ruke. - Kada je došao... nisam htjela da ga vidim. Otišla sam u kuhinju. On i tata su poèeli da piju... ja... trebalo je da pobjegnem... ali nisam mislila na to... kada... Ušao je u kuhinju... zgrabio me... pokupio me... Oh, Erneste... šta sam mogla da uèinim? Ernest je osjeæao kako mu se zateže svaki nerv. Snažno
je spustio ruku na Hajslipovo rame i okrenuo ga. - Da imam revolver, ubio bih te kao psa, što i jesi - rekao je hladno. -
Bah! Ti ne bi ubio ni kojota. Žutokljunac! Odlazi 108 odavde! Hajslipovo prvobitno iznenaðenje pretvaralo se u bijes.
- Hoæu vraga. Tebi treba nešto utuviti u glavu, Dude Hajslipe. A onda... - Šta se tebe sve ovo tièe? - prekinuo ga je
Dud sav crven u licu. - Nebraska je moj najbolji prijatelj. -1 onda? Šta ako Dejzi više voli mene nego njega? Izgledalo je da se Ernest povlaèi. - Pa, prijatelj ili ne, ako je tako, onda nemam razloga da se miješam. Ali, ne vjerujem ti. - Pa, pitaj nju, pametnjakoviæu. Ernest se okrenuo Dejzi. Nije morao da pita. Lice joj je plamtjelo, oèi su pokazivale strah i tugu. - Jednom je... imao je... moæ nada mnom - drhtala je. Ja... nikad nisam... voljela... njega.... 1 sada... ja... ja ga mrzim! Oh, Erneste, drago mi je da si došao na vrijeme... - Èuješ li ovo, Hajslipe? - procijedio je Ernest. - Ah,
gluposti. Ona ne zna šta govori. Pa, kada sam je pokupio... i ljubio... uzvratila mi je poljupce... Šta kažeš na to, Dejzi Bruks? - jesi li ga poljubila, Dejzi? - upitao je Ernest mirno. Pognula je glavu. - Ja... ja... priznajem da jesam... Jaja...
rekla sam ti... ima neku moæ... Ernest se više nije brinuo o njoj. Mislio je da je sada shvatio situaciju. I dao je sebi oduška. Oduvijek je priželjkivao da se sukobi sa Hajslipom. - Dud, ljepotan! Grmalj što slama ženska srca! Ti si mi
neka mustra. Zaboga, ti si smrdljiva kukavica! - Hauarde, neæu više da slušam - odvratio je Hajslip, dok mu je lice
postalo još rumenije. - Dosta sam ti veæ dopustio. - Èuæeš ti još više od mene, Dude Hajslipe - odvratio je Ernest. -
Prije nego što ti dam ono što zaslužuješ, želim da ti kažem, kao muškarac muškarcu, da je tvoje ponaša 109 nje prema
ovoj djevojci suviše kukavièko da bih te pustio nekažnjenog. Kada se o ovom proèuje, sa psima æe te protjerati u
Teksas. - Ona voli batine i grubosti. Isto kao i druge cure. -1 ti si mi neki muškarac! Ma, ti si samo gomila kostiju i mesa koja pruža prijatan efekat. Dopadaš se ženama i' misliš da ti to dozvoljava da uzimaš sve što ti doðe pod ruku. -
Pa, znam ono što znam - Hajslip je bio tvrdoglav i èinilo se da je iznenaðen sam sa sobom što ništa nije uèinio da se
odbrani od ovih napada. - Okomio si se na djevojku kakva je Dejzi koja nema snage više od kakvog maèeta. Šta bi
dobio kada bi isto pokušao sa Anom Hepford? Hajslipovo zgodno lice je buknulo. - Šta bi dobio? - nastavio je Selbi
bezdušno, koristeæi svoju prednost. - Znam šta si dobio. Ana mi je rekla! Morao sam da se nasmijem, Dude Hajslipe.
A kladim se da znam šta æeš dobiti ako još jednom na nju spustiš ruku. Štaviše, i sam to znaš. Èinilo se kao da
rasprava sa Ernestom poèinje da trijezni Hajslipa. Jer, zaista je bio pripit. A posljednja Ajovina reèenica ga je
uæutkala. Pogled na njegovo lice poticao je u njegovom tužiocu želju da ga udari. Da nije bilo njegove ogromne želje
da kaže istinu ovom uobraženom kauboju, odavno bi skoèio na njega. - Lažeš! - povikao je Hajslip bijesno. - Kako bih
znao da mi Ana nije isprièala? - Dokaži to... ti... ti... - planuo je Hajslip koji nije mogao sakriti sram i bijes. Bilo je jasno da je Selbi pogodio njegovu najbolniju taèku - taštinu. Ernest je sada bio odluèan da ga dokrajèi. -1 šta? -
odvratio je Hajslip kada je Selbi završio. - Misliš da mi je stalo do tvojih rijeèi?... Dokaži to o Ani Hepford... ili æu to izvuæi iz tebe. - Aha! Šta kažeš na ovo? - Ernest se nageo prema kau 110 boju èije su usne pomodrile. - Ja sam ti
zatvorio oko kada si jednom ranije navalio na Dejzi... one noæi na igranci. To sam bio ja. I ja sam isprièao Ani... A
ona se toliko zabavljala... pa, žao mi je što nisi mogao èuti kako se smije... Hajslip je poskoèio kao da ga je neko
iglom ubo. - Na to je, dakle, mislila kada mi je jutros rekla! - procijedio je zapanjen, a onda je planuo. - Proklet bio, Hauarde! I ti si me udario?... 1 tebe je ona... Zagušio se, a tanina ruka koju je ispružio podrhtavala je od bijesa i
uzbuðenja. - Baš ja - procijedio je Ernest. - A da nisam ja... ubio bi te Nebraska! I ako neæu ja... ubiæe te Nebraska! -
Govoriš o ubijanju, ha? - škrgutao je Dud. Ernest nije imao revolver pa je brzo poput munje skoèio i zgrabio Hajslipa
za ruku. - Dejzi, dograbi njegovo oružje! - povikao je Ernest promuklo. Dejzi se okrenula lica blijedog, drhtavih ruku.
Zagrebala je Hajslipovu desnu ruku koja je zgrabila dršku revolvera. - Prokleta maèko! Platiæeš mi za ovo! - bjesnio je Hajslip nastojeæi da se oslobodi. - Ugrizi ga, Dejz... ugrizi ga! - vikao je Ernest svom snagom, zavræuæi ruku
Hajslipu. Kauboj nije mogao da oslobodi desnu ruku, ali je poèeo da lijevom nogom udara Ernesta. Dejzi je pala na
koljena. Tada je Hajslip kriknuo. Aaaah... Dejzi je pala, ali je u ruci držala revolver. - Trèi s tim, Dejz. Trèi! - naredio je Ernest. Dejzi nije bila od onih koji trèe. Bacila je oružje daleko od sebe. Ernest je vidio kako se okreæe u vazduhu, blješteæi na suncu i nestaje preko stijene. Pustivši Hajslipa, odskoèio je u stranu. Kauboj, èije je lice bilo iskrivljeno, ispružio je okrvavljenu ruku. - Dejz Bruks, sljedeæi put æeš mi za ovo platiti - procijedio je. 111 - Dude, neæe biti
sljedeæeg puta - povikao je Ernest i zamahnuo svom snagom. Godinama je vježbao sa vreæom s pijeskom i udarao
mnoge, na ringu i inaèe. Mogao je udariti i pogoditi kada bi poželio i gdje bi poželio. A ovaj udarac se spustio na
Hajslipovo još modro oko. Kauboj se prevrnuo preko stijene. Zarikao je kao bik. Vukuæi se na koljenima polako se
uspravljao plamteæi. Iznad oka mu je veæ rasla pogolema èvoruga. - Ho... ho! Da samo vidiš svoje lijepe oèi, Dude!...
A sada æemo i drugo - vikao je Ernest divlje se smijuæi. Izgledalo je da je ovaj susret u njemu oslobodio samog
ðavola. Hajslip je odbio ovaj udarac i onda je nastao pravi pakao. Selbi bi inaèe mogao odbiti i zaustaviti udarce
kauboja. Ali je njegov bijes bio tako ogroman da je izgledalo da ih ne želi izbjeæi. Rado ih je primao. Samo je želio
da svog protivnika što brže porazi. Ovo je iskljuèivalo znanje, prednost koju je imao nad Dudom. Hajslip je prvi pao
na zemlju. Dvaput je pao naglavaèke i podigao se okrvavljenog lica, ali nije posustajao. Treæi put je pod snažnim
udarcem tresnuo o stablo bora što ga je spasilo od pada. Ernest je mogao vidjeti da je ovaj udarac bio odluèan.
Njegovo samopouzdanje bilo je nešto oslabljeno pošto je Hajslip pokazao snagu. Sada je bio siguran da može savladati
kauboja. Hajslip je prestao da se bori na uobièajeni muški naèin - da prima i zadaje udarce. Pognuo se i pojurio,
nastojeæi da sruši Ernesta koji ga je udarao po licu i ljevicom i desnicom. Hajslip se zaletio meðu Ajovine noge, oèaj-.
nièki nastojeæi da ga obori. Ernest se ritnuo i izbjegao medvjeði juriš. Opet je navalio. Ernest, èiji su udarci poèeli da gube snagu, poèeo je da se povlaèi; tako su se borili preko cijelog proplanka, pod borovima, do ruba brijega koji se
spuštao prema izvoru. Odjednom je Hajslip dohvatio jednu golemu granu. Zavitlao ju je svom snagom. Pogodio je
Selbija u glavu i 112 grana se raspala. Sreæom, drvo je bilo trulo. Da je bilo Èvrsto, taj udarac bi oznaèio kraj
njegovog protivnika. Ipak je neèemu poslužio - Ernest je živnuo. Umjesto da uzmièe pred Hajslipovim napadima,
doèekao ga je kišom udaraca pred kojima je kauboj morao da ustukne. Zateturao se za trenutak i onda teško pao. - U
redu... bori se... na svoj naèin - dahtao je Ernest i nastavio da udara Hajslipa koji je ležao na zemlji. Dejzin glas je postao kreštav. - Udari ga... smoždi ga... ubij ga! Taj divlji povik blage Dejzi Bruks natjerao je Ernesta u posljednji pomahnitali napad. Bitka je sada prerasla u valjanje, rvanje i konaèno završila sa kolapsom Hajslipa na rubu obronka
gdje je Ajova, kleèeæi, pesnicom udarao i udarao u okrvavljeno lice pred sobom sve dok Hajslipovo tijelo nije
omlitavilo i skliznulo niz strminu. Sjurio je kroz grmlje i tresnuo na stijene. I Ernest je posustao i ostao ležeæi na
zemlji iscrpljen i poluzaslijepljen krvlju i znojem. Dejzi je kleknula pored njega plaèuæi od straha, nastojeæi da ga
podigne, vukuæi ga za ramena. Ernest se konaèno pridigao i sjeo. - Prebijen sam... Dejz - rekao je gotovo jecavim
šapatom. - Ne, nisi!... Oh, Erneste, pokazao si mu. Vjerujem da je mrtav, tresnuo je... Baš se nadam da je mrtav. -1...
ja. Gdje je? Hajde... da vidimo. Ajova je posræuæi ustao i krenuo niz padinu preko koje se otkotrljao Hajslip, ali ga je Dejzi odvela do staze i onda do izvora. Hajslip je ležao sa èizmama u vodi i glavom na kamenu. Njegova kovrdžava
plava kosa umrljana krvlju bila je prilijepljena uz glavu. Teško je disao. - Nije mrtav, Dejzi. I mislim da mi je zbog
toga drago - rekao je Ernest sa olakšanjem i naginjuæi se nad Hajslipom podizao mu ruke i noge da vidi jesu li mu
kosti èitave. Bilo je oèito da je kauboj samo ugruvan. - Prokletstvo, mora da i sam isto izgledam! - uzviknuo 113 je
Selbi. Jakna mu je bila izderana, a košulja krvava pa je Ernest oboje bacio u grmlje. Ruke su mu bile izgrebane i
krvave. - Dejz, ne vidim lice - rekao je skrušeno - ali mogu zamisliti na što lièi. - Oh, Erneste... - suze su joj jurile niz obraze. - Ali oèi su ti u redu... Ta posjekotina na usnama... da oèistim... Uh, koliko samo ima posjekotina i èvoruga!
Skvasila je maramicu u potoku i oprala mu lice. Ernest je jasno vidio da maramica ostaje krvava. Dao je Dejzi svoju
maramu i dopustio joj da mu polako opere i obriše lice. - Biæe u redu, Dejz. Hvala. Sada hajdemo odavde - rekao je i
uhvatio je za ruku. Jedva da su napravili jedan korak kada je Ernest opazio Hajslipov revolver na obali. Gotovo je
ležao u vodi. Selbi ga je podigao i stavio u džep. - Pucao bi u tebe - prošaputala je Dejzi. - Vjerujem da bi... Neka leži tu gdje je. Otjeraæu njegovog konja kuæi. I ako bude u stanju, neka se vrati... pješke. Zakljuèaj se u kuæu... i nikad
više ovom tipu ne dopusti da ti se približi. Bilo bi dobro da uzmeš Hajslipov revolver. Znaš li pucati? - Znam, Erneste
- rekla je, nastojeæi da održi s njim korak - ali mi neæe trebati. - Ne govori ocu o ovome. - Neæu, Erneste. Prešli su
pola puta do kuæe kada se Ernest sjetio kutije sa slatkišima. Zamolivši Dejzi da prièeka, požurio je da je donese. Kada je došao do mjesta gdje je ispustio kutiju, mogao je da vidi kako je mali proplanak izrovan od skorašnje bitke. Odozdo, od potoka, èulo se jecanje. Podigao je Nebraskin poklon i vratio se Dejzi. Uzela je paketiæ i zahvalila se. Nakon što joj se zagledao u oèi, Ajova je rekao: - Dejzi, ma šta da se desilo izmeðu tebe i Hajslipa... ostaæe naša tajna. 114 - Ne,
Erneste. Reæi æu Nebraski - odgovorila je bez oklijevanja. - Ne... nemoj. Ubiæe Hajslipa - molio je. - Moram mu reæi.
Ne bi bilo pošteno... Sigurno mi više nikad neæe oprostiti. Ali to više nije važno... Moraš pokušati da ga sprijeèiš da ubije Hajslipa. - Pokušaæu, Dejz. Kada pobjesni, Nebraska je tvrdoglav kao bik. Neæemo rizikovati. Neæe ga
povrijediti ono što ne zna. Neka ovo ostane naša tajna. - Dragi Erneste, u pitanju je i moja èast. Selbi je osjetio knedlu u grlu. Osjeæao je snažnu želju da je zagrli i zaštiti. Ovoj djevojci je potrebna zaštita, ne i sažaljenje. - Šta god da odluèiš, raèunaj na mene - rekao je. - Sada moram da krenem. Vjerujem da više neæeš morati da strahuješ od Hajslipa.
Bar ne tako brzo. Ali, zakljuèaj se dok tvoj otac ne doðe sebi... Uzeæu onu bocu viskija. To je dokaz koji æe nam
možda biti potreban. Selbi je požurio u sobu da uzme bocu i ne osvrnuvši se na Bruksa. - Reci Nebraski da doðe
veèeras - rekla je Dejzi gotovo preklinjuæi. - Ako... ako budem morala da èekam... plašim se... plašim se da bih mogla
izgubiti nerve. - Poslaæu ga, Dejz. Neæeš morati dugo da èekaš. Kasno je - odvratio je Ernest žurno. - Drži se. Ajova
je gotovo potrèao stazom, usporivši tek kada je izvadio revolver iz džepa. S tim i s bocom viskija koraèao je brzo
prema kolima. Kada je sjeo, osvrnuo se, Dejzi je ušla u kuæu. Vrata su bila zatvorena. XII Nikad onih pet milja od
Bruksove farme do Hepfordove kuæe nisu mu izgledale duže. Konji su bili umorni i nije ih požurivao jer je želio da
doðe kasnije. Programirao je dolazak u sumrak kada kauboji budu za veèerom. Ako se to moglo nazvati sreæom, nikog
nije bilo na vi 115 diku kada je pošao do korala. Iskoèivši iz kola brzo je na travu spustio svoje stvari i Anine
zavežljaje i požurio u spavaonicu, skrivajuæi u jakni revolver, bocu i èokoladu za Anu kada su Nebraska i Sibert izašli iz trpezarije i opazili ga. - Hej, prijatelju - veselo ga je pozvao Nebraska. - Bogami si požurio. - Brzo si se vratio, Ajova. Zadovoljan sam - dodao je Sibert. Ernest ih je èekao motreæi da li još neko ide za njima. Nebraska je došao do
njega ispružene ruke, a onda je naglo ustuknuo. - Za boga miloga! - uskliknuo je - Ulazi unutra. I vi, Hok. - Šta se, do vraga, desilo? - pitao je predradnik. Krenuli su za njim u sobu gdje je još bilo dovoljno svjetlosti, barem pored prozora, tako da su mogli dobro da ga vide. - Drugar! - povikao je Nebraska oštro. - Ajova, tukao si se - rekao je Sibert istim
tonom. Ajova se nasmijao. Ovo nije ispalo tako loše. Nije oèekivao nikakvo uzbuðenje pri susretu s njima. U njihovim
oèima i glasu bilo je topline i prijateljstva. - Zaboga, èovjeèe, sav si izubijan - nastavio je Nebraska. Prije nego što je odgovorio, Selbi se pogledao u ogledalo. Jedan pogled mu je bio dovoljan. Onda je na sto stavio sve osim revolvera. -
Hajslipov revolver! Poznam koštanu dršku - progovorio je Sibert. - Svakako, Dudovo oružje... Erni, mogu se zakleti da
su tvoji dani ovdje okonèani. Ernest je oružje pružio Sibertu. - Hajslip je pokušao da puca u mene - poèeo je, boreæi se da doðe do daha. - Ja... ja sam ga uduzeo od njega... i onda smo se potukli. 116 - Ma šta kažeš? - predradnik je
zablistao. - Zbog èega? - pitao je Nebraska razdragano, tapšuæi Ajovu po leðima. - Uh. Ne diraj me. Svaka me kost
boli... E, pa, èuj... otišao sam do Bruksovih da bih Dejzi odnio tvoje slatkiše. Našao sam kuæna vrata otvorena. Bruks
je ležao pijan na podu. Dvije prazne boce i ova - napola puna - bile su na stolu. Dejzi nije bila u blizini. Zaboravio sam da vam kažem da sam ugledao Hajslipovog konja vezanog u gaju... Mora da je sada ovdje. Potjerao sam ga kuæi... Pa,
iznenadio sam Dejzi i Hajslipa. Ona je izgledala prilièno uznemirena. Upitao sam je zašto je sama s njim. Isprièala mi
je... pa, Nebraska, ono što æe tebi isprièati kada veèeras odeš kod nje. Psovao sam ga, izazivao. Konaèno sam priznao
da sam mu ja zatvorio oko na igranci. Potpuno je poludio... Onda sam... onda sam spomenuo Anu Hepford... i kako ju
je taj moj udarac razveselio. - Bogami igrao si se sa smræu - provalilo je iz Nebraske, koji je snažnom pesnicom udario o sto. - Ako ti nisi dokrajèio tu guju, onda æu mu ja zavrnuti šiju! - Nastavi, Ajova - poticao ga je Sibert. - Rukom je dohvatio revolver - nastavio je Selbi. Zgrabio sam ga i zavrnuo mu ruku. Onda sam doviknuo Dejzi da mu uzme
oružje. Hajslip se luðaèki otimao. Dejzi ga je ugrizla za ruku pa je morao da ispusti revolver. Oh, hrabra je ona cura!
Dograbila je revolver, a ja sam gospodina Hajslipa pogodio u ono povrijeðeno oko... Nakon toga... Pa, bio sam suviše
ljut i suviše siguran u sebe. Gadno i me je izlemao prije nego što sam ga srušio niz obronak na ' stijene pored izvora.
Pomislio sam da sam ga ubio. Spustili smo se i zatekli ga živog. Još tamo leži. - A Dejz? - upitao je Nebraska
promuklo. - Ona se pribrala. Otišli smo u kuæu. Rekao sam joj da se zakljuèa. Zamolila me je da te odmah pošaljem
kod nje. Ona želi da ti svojim rijeèima isprièa šta se desilo. - Idem odmah - rekao je Nebraska ledenim glasom. 117 r -
Stani - pozvao ga je Ernest kada je Nebraska došao do vrata. - Prije svega moraš da misliš na Dejzi. -1 mislim,
prijatelju - odgovorio je promuklo. - Bez revolvera, Nebraska - dodao je Sibert - osim ako te Hajslip ne prikliješti.
Bilo bi gadno za tebe ako bi ga ubio. Ne bi bilo nikoga da dokaže da je borba bila ravnopravna. A Dud je Hepfordov
miljenik. To bi okaljalo djevojèino dobro ime, a da i ne govorimo kako bi joj slomilo srce. Muæni glavom, kauboju. -
Hoæu, Hok. I obeæavam tebi, Ajova - rekao je i izašao u noæ. - Prokletstvo, kako je samo problijedio! - uzviknuo je
Ernest zapanjen. - Hok, hoæe li on održati rijeè? - Mislim da hoæe, osim ako se nešto drukèije ne desi. Zavisi od
Hajslipa. A po onome što si isprièao, nije u stanju da se sukobi ni s kim, a kamoli sa Nebraskom. - To je sigurno, bar
za veèeras. Ipak, zabrinut sam, Hok. - Pa, i ja sam. Sve je to gadno. - Molim vas, neka neko drugi istovari žito i
pobrine se za konje - rekao je Ernest prisjetivši se svog puta. - Moram Ani odnijeti poštu i pakete. - Bolje ti je pusti mene. Ne može joj promaæi da si se tukao. - Da pustim vas? Ne pada mi na pamet - nasmijao se Ernest i povukavši
æebe sa Nebraskinog kreveta požurio napolje. Bilo je dovoljno rrfraèno da bi ga mogao primijetiti neki od kauboja, a
nije mario ako Ana otkrije kako je iznakažen. Raširivši æebe stavio je na njega brojne zavežljaje, nasmijavši se kada je došao do kutije sa èokoladom. Bio je siguran da æe ih pojesti èak i ako ga još mrzi. Povezao je krajeve æebeta,
podigao teret preko ramena i krenuo, odahnuvši što nikog usput nije sreo. Kako su bili odsutni i Anin otac i Hajslip,
nije bilo šanse da æe ikog zateæi i u kuæi. Teret je bio težak, a on umoran. Ipak, nije se usput 118 odmarao sve dok
nije stigao do stepenica trijema. Velika kuæa je bila tamna, samo je iz sobe na desnoj strani hodnika dopiralo blago
svjetlo. Široka vrata su bila otvorena. - Eheej - pozvao je Ernest i saèekao. Odmah je èuo lagane korake. -Koje to? Bio je to Anin glas koji je tako snažno uticao na Ernesta daje oklijevao, pomislivši koliki je magarac. - Niko, samo tvoj
tovarni konj i poštanski kurir - odgovorio je Ernest. - Šta! - iz tame je izronila bijela Anina prilika. Izašla je na trijem.
- Poštanski kurir?... Nije valjda Ajova? - Da, sve ono što je ostalo od njega - odgovorio je skrušeno i podigavši
improvizovanu vreæu odnio je na trijem i spustio. - Vratio si se dva dana ranije! Oh, toliko mi je drago da bih... da bih mogla da te zagrlim! Ernest je jedva vjerovao vlastitim ušima. Samo prije nekoliko dana rekla mu je da ga mrzi. A
sada... pa, nije oèekivao ovakav prijem. - Nemoj. Mogao bih se prelomiti na dvoje. - Glas ti je slab... umorio si se na putu? Pretpostavljam da si se kratko odmarao usput kako bi mogao što prije da doðeš da bi meni ugodio? - Da,
prilièno sam žurio... sve do danas popodne, kada sam posustao. - Hvala ti, Erneste - rekla je. Srce mu je poskoèilo
nakon ovih njenih rijeèi. Sigurno je zaboravila da ga mrzi! - Hoæeš li da ti ovo unesem u kuæu? - Da, budi ljubazan.
Otpratila ga je u hodnik gdje su neki zavežljaji poispadali iz æebeta. Na to je Ernest ispustio i ostalo, izvukao æebe i odnio ga na trijem. Zatim je podigao s poda kutiju sa slatkišima i sakrio je iza leda. - Šta to kriješ, Erneste? - brzo je upitala primijetivši njegov pokret. Prišla mu je bliže. U polutami hodnika nje 119 ne zelene oèi izgledale su crne.
Ernest je odjednom bio ubijeðen da nema razloga da strepi zbog tih krupnih oèiju. - Oh, nešto. Šta... šta æeš mi dati za ovo? - upitao je odvažno. Ono što je uspjelo kod Dejzi, možda æe imati isti efekat i na Anu Hepforð. - Da ti dam za
to? Pa, nije li to moje? - Pa nije. Nije još. Nije dok ti ne dam... ako ti uopšte dam. - Erneste Hauarde!... Ma èuj ti
njega... Šta je to? Molim te. - Kutija slatkiša... Svježe... iz Kanzas Sitija - odgovorio je izazivajuæi je. - Za mene? -
pljesnula je rukama. - Ni za kog drugog... osim... - Šta bi volio da ti dam za to? - prekinula ga je uzbuðeno. Smijao se, ali sada je stajao æutke dok mu se njeno lice sve više približavalo. Milo se osmjehnuvši spustila je hladne usne na
njegov obraz, suviše blizu usana. Odmakla se stavivši ruku na usnice. - Erneste, šta ti je to s licem? - upitala je bez daha. Nije mogao izmisliti brz odgovor. Ostao je nijem, ne zbog njenog otkriæa nego zbog tona njenog glasa.
Koraknula je do mjesta gdje je dopirala svjetlost iz sobe i pogledala ruku koju je sklonila sa usnica. - Ah! Krv.'...
Osjetila sam èudan ukus. Nešto slankasto, Erneste, kako si posjekao lice? - Pa, mogao sam pasti s kola, ali nisam -
pokušao je da se šali. - Kauboju, da li si pio? - Nisam - odgovorio je, brzo uhvativši notu nesvjesnog žaljenja u njenom pitanju. Pomnije ga je pogledala. - Izgledaš nekako drukèije... Doði ovamo. Nije mogao izbjeæi njen dodir i, kada ga
je ne baš bla 120 go uhvatila za povrijeðene ruke, primjetno se trgnuo i brzo ih izvukao. To ju je nagnalo na odluèniju akciju. Zgrabivši ga za mišicu, povukla ga je u osvijetljenu sobu. Èim ga je jasno vidjela, kriknula je. - Oh, zaboga!...
Ajova, lice ti je u modricama i nateèeno... I krvariš. - Auuh - bio je zadovoljan što nije ustuknula zbog njegovog
izgleda. Ovo je bilo prvi put da je vidi u jednostavnoj i skromnoj bijeloj haljini. Na igranci njena haljina je bila
izazovna i odbijala ga je. - Opet si se potukao - ustanovila je dok su joj oèi bljeskale. -1 jesam - otegao je. - Dud
Hajslip? -Da. - Oh, Ajova!... Samo da se vidiš! Sutra te niko neæe ni prepoznati... Da ti vidim ruke... Ne trzaj se...
Okreni ih da bolje vidim... I ruke su mu jadno izgledale. Koža zguljena, nateèene i crvene kao sirovo meso. - Oh,
Erneste, zašto si dozvolio da te isprebija? - uzviknula je. Suze su blistale u njenim tamnim oèima. Nije ni shvatila da nježno drži njegove ruke. - Bojim se da jesam - odgovorio je pošteno. - Proklet bio! Viši je od tebe. Jaèi. Ovaj trenutak je za Ernesta bio oèajnièki drag. Jedva je mogao povjerovati i oèima i ušima. Koraci u stražnjem dijelu kuæe vratili su ga u stvarnost. - Ana, molim te, hajdemo napolje. Ne smeta mi što me ovakvog vidiš, ali bih radije... - Ovdje nema
nikog ko bi te mogao vidjeti - prekinula ga je. - To je Marija. Pusti da ti oèistim posjekotine. Èini mi se da si suviše ponosan. Biæe ti lakše. Izvela ga je vani, držeæi ga èvrsto za ruku i povela oko širokog trijema do krajnjeg ugla gdje
se u nejasnoj sjeni njihala velika mreža. Gurnula ga je na sjedište medu jastuke i onda tiho sjela pored njega. 121 -
Sada mi sve isprièaj - pro.šaputala je. - Radije ne bih, Ana - rekao je zagledavši se u noæ. - Moraš. Sigurno si se tukao zbog mene? - Pa, tvoje ime je ubrzalo tok. Psovali smo jedan drugog. A onda sam se sjetio kako si se zabavljala kada
sam ti rekao da sam mu ja zatvorio oko. I to sam mu rekao. - Erneste, blesavi djeèaèe! Pravo je èudo da te nije ubio. -
Pokušao je. Lako je uoèiti da je lud za tobom. Posegao je za revolverom... Ana je iznenada uplašeno kriknula i onda
ovila ruke oko njegovog vrata. Sjedio je savršeno miran. Iznenaðenje i strah treperili su u njenom glasu; i da nije bio toliko emocionalno uznemiren, otkrio bi nešto milo i dirljivo u njenom ponašanju. - Oh, Erneste! Nisam ni sanjala da
je to tako... tako ozbiljno - rekla je stresavši se. - Hajslip nije jednom ubio. Kad samo na to pomislim... srce mi
zastaje... - Pa vrijedilo je iskrvariti ako si... ako ti... ako ti je zaista žao. - Žao! Svakako, a i bijesna sam. Mrzim tog Duda Hajslipa. Ako ga tata neæe otjerati, ja æu... ja æu ga sama otjerati s ranca. Ernest je sada bio siguran da sanja.
On je u svojoj mašti slušao ove mile i drage rijeèi. Pa dodir njene ruke oko njegovog vrata i blagi dah na njegovom
groznièavom obrazu - mora da su snovi saèinjeni od toga. Ali, ipak je izgledalo da se ta ruka još više privija uz njega.
Glava joj je sada gotovo bila na njegovom ramenu i nastojala je da mu vidi lice u tami. - Šta se desilo... kada je
pokušao da izvuèe revolver? upitala je drhtavim šapatom. Ernest je odjednom shvatio da je upao u škripac. Nije mogao
odati Dejzinu ulogu u ovoj avanturi. Ana bi to možda i saznala, ali bolje da ne èuje od njega. S druge strane, više nije želio da laže Ani. Izgledalo je da se ona 122 mijenja, postaje drukèija, onakva kakvu je on želi. Pokušao je da o njoj
razmišlja onako kako je ranije razmišljao - da je gruba i površna i neiskrena. Iznenada je morao sebi priznati da ga
stvarno voli - da, da je zabrinuta zbog njega, da je postala mila, blaga i nesebièna. A ipak ga je muèilo pitanje šta æe biti sutra ili sljedeæe sedmice - kakva æe biti kada nestane èarolije noæi? - Ja... ja... obuhvatio sam ga oko pasa -
odvratio je. Nije mogao uzeti oružje. Skoèio sam da ga klepnem preko onog oka koje je još uvijek bilo rovito. Moj
udarac ga je oborio. Tada se digao i krenuo... Nisam ni na šta više mislio. Pa, uskoro smo obojica bili obliveni krvlju.
Tukli smo se preko cijele... - Ernest je naglo zastao. Ana je æutala. Ernest je osjetio kako podrhtava. Osjeæao je da bi u tom trenutku dopustila da je uzme u naruèje kada bi to pokušao. Žudio je da je privije uz grudi. Ali, hrabrost ga je
napuštala. I tako je prošao i taj slatki trenutak! - Vjerovatno misliš da je strašno Što jedna djevojka kao što sam ja ne smatra tvoju tuèu sa Hajslipom odvratnom - rekla je. - I sigurno ne bi trebalo da se toliko radujem. Ali, Ajova, on...
on... moram ti to reæi i ne smiješ reæi nikome... èak ni Nebraski... on me je uvrijedio... i to na tako nizak naèin. Nikad nije ni sanjao da su njegova udvaranja ... jeftina i uvredljiva. On misli da svaku djevojku može obrlatiti. Od one noæi...
bilo je to baš ovdje... nikad nisam bila s njim sama. Plašila sam se njega kao kuge. - Trebalo je da kažeš ocu - odvratio je Ernest mrko. - Nisam. Tata je lud za njim. Da sam ga mogla ubijediti u istinu... on bi ubio Duda. Zato sam æutala.
Samo ti to znaš, Ajova... - Molim te, ne zovi me više tako - prekinuo ju je Ernest razdražljivo. Nervi su mu bili napeti i osjeæao je da se ljuti na sebe stoje propustio priliku... možda zauvijek. - Pa, mogu ti dopustiti - nastavio je, trudeæi se da bude veseo - samo ako budeš govorila "dragi Ajova". 123 Malo se trgnula, kao da se iznenada našla iznad ponora. - Oh, zaista. U tom sluèaju, moraæu da te zovem Ernest - odvratila je takvim tonom da je zažalio što ju je
upozorio da je spremna da otkrije prava osjeæanja. Zakleo se da više neæe praviti sliène gluposti. I zakljuèio je da bi sada bilo najmudrije da razbije èaroliju, da ode. - Ana, strašno sam umoran. Mislim da je bolje da sada odem. Ti imaš
svoju poštu - mora da ima tuce pisama - i tolike pakete. Poželjeæu ti laku noæ. Uzvrpoljila se i uèinila pokret kao da
æe ustati, ali je iznenada opet ovila ruku oko njegovog ramena. - Erneste, baš sam sebièna što te zadržavam. Ali, ja...
ne mogu podnijeti da me sa4a napustiš. Nikad nisam bila tako sretna kao noæas. Molim te, vjeruj mi!... Ali, pustiæu te
ako æeš mi obeæati da æeš me sutra odvesti do izvora Zlatne vode. - Ja... moraæu da radim - promucao je. - Ne možeš
raditi kada su ti ruke tako izranjavane pobunila se. - Reæi æu Sibertu. I ja æu ti ih oèistiti i povezati. Hoæeš li doæi? -
Naravno, bio bih presretan. Ana, da li stvarno misliš da bi trebalo da doðem? - Zašto ne? Èesto odlazim na jahanje s
kaubojima, iako rijetko samo s jednim, to moram priznati. Ali, tata je na putu. - Ono što su drugi kauboji radili ili rade ne tièe me se. - Misliš da æe nas neko vidjeti i da æe onda biti govorkanja? - Upravo tako. - Erneste, hvala ti što o
tome misliš. Niko nije bio takav. I baš zbog toga nije me briga ko æe nas vidjeti. I reæi æu tati kada se vrati. A ako te otpusti, naæi æemo se u brdima. Eto, tako ti je to, Erneste Hauarde! - Ana, tako se ponosim - rekao je promuklo. - Ali, malo me i plašiš. Osjeæao bih se kao kukavica kada bih osjetio da ne bih nigdje mogao da odem s tobom ili da ne
mogu 124 ništa uèiniti za tebe... nakon ovog što si rekla. - Ja sam kukavica - promrmljala je i ustala sa ležaljke. Tada je ustao i Ernest, znajuæi da je èarolija prekinuta. Zajedno su otišli do stepenica. Sišao je stepenicu-dvije i onda se okrenuo. Stajala je iznad njega, lica blijedog na mjeseèini, nedokuèivih tamnih oèiju. - Ja... ja te volim - ozbiljnost kojom je to rekla uzdrmala ga je više nego išta u životu. - U istom smo èamcu - rekao je žurno i ostavio je. - Ne
zaboravi, sutra ujutro! - viknula je za njim. XIII Kao èovjek kojeg gone furije, Ernest je trèao kroz šumarak do
spavaonice. Otkrio je da njegova usamljenost i i tamni ogrtaè nisu dovoljna zaštita protiv konfliktnih pli- i ma njegovih osjeæaja. i Tek kada se poèeo skidati, odjednom je postao svjestan koliko ga sve boli. Zatim je ležao u tami, nastojeæi da " u red dovede haos u svojim mislima. Ali nije bilo reda. Iz- • gledalo je da nema ništa osim ljubavi kojoj se nije !
usuðivao ili nije mogao prepustiti. Satima se prevrtao na ' ležaju, kao u košmaru. Napokon je zaspao od iscrpljeno- ¦
sti, i fizièke i duhovne. { Probudio ga je Sibertov razdragan pozdrav kroz pro- u zor. - Hej, sine, jesi li živ? Odavno te zovem. I - Jeste li to vi, Hok? - zajeèao je Ernest. ' - Glavom i bradom. Hoæeš li ustati i doruèkovati? Svi < drugi su otišli. - Naravno da æu ustati... to jest, vjerujem da hoæu... .¦ Joj!... AuhL. Djavolski me sve boli. ' - Ha! Ha! Nemoj se gledati u ogledalo, Ajova. Nikad . nisam vidio užasniju njušku. i I pored upozorenja, Ernest je odšepao do ogledala od
} kojeg je tako naglo ustuknuo kao da je naišao na utvaru. f - Zaboga! - zacvilio je. - Ajova, danas æu te osloboditi
jahanja - rekao je pred 125 radnik tješeæi ga. - Ali, moram da jašem. - Dajem ti slobodno, glupane. Vratio si se iz
grada dva dana ranije, tako da imaš dovoljno vremena. - Hok, jasno mi je. 1 velika hvala. Ali, danas jašem do Zlatne
vode. - Oho! Kladim se da ideš sa kæerkom našeg gazde. Bogami, hrabar si, iako te nije prijatno gledati usred dana. -
Hok, osjeæam da je Ana sita ljepotana. - Pa, bilo je i vrijeme... Ajova, vjerujem da ne bi slušao savjete. - Ne bih, ako je protiv ove šetnje. - Ne bih ni ja da sam na tvom mjestu. Samo ne bih volio da od sebe napraviš magarca. Mi sa
zapada to možemo i da podnesemo. Ti si drukèiji, Ajova. To æe te samo uništiti. - Ali šta to? - pitao je Emest, muèeæi
se da navuèe nove traperice. - Znaš ti dobro o èemu ja govorim. Nastojim da te lijepo upozorim. Vrlo brzo æeš se
zaljubiti u Anu. I onda æe poèeti nevolje. - Zaljubiti?... Ha! Ha! Ha! Ha!... Neæu, Hok, starino. Ne, nikada! Neæu se
zaljubiti! - Pa, moram ti reæi da sam sretan zbog toga - odgovorio je Sibert zbunjen, ali ne i potpuno siguran. - Neæu.
Neæu ni kada bih na Crvenoj stijeni ostao godinama. Ja sam se veæ zaljubio. Zabrinuti predradnik je samo podigao
ruke. - Toga sam se i plašio. Ni ti nisi ništa pametniji od drugih... Ajova, mi smo propali. Juèe ujutro sam se žestoko posvaðao sa Hepfordom. Zakleo se da æe me otpustiti, a ja sam rekao da se tome i nadam. Odjahao je u grad bijesan
kao ris. Hajslip se nije vratio. Njegov konj jeste. Nije došao ni Nebraska. Bouns Megil i Lanki Polard se žestoko oko
neèeg prepiru. Izgleda kao da mi je družina otišla doðavola. - Bilo bi to prokleto dobro - odgovorio je Ernest veselo. -
Razlog æu vam reæi jednog dana. 126 i Sibert je samo odmahnuo glavom i izašao iz spavaonice. Dok je Ernest oblaèio
èizme, oblio ga je leden znoj. Još jednom se usudio da se ogleda. Oèi su mu bile širom otvorene i nisu bile upaljene, a ni nos, iako izgreban, nije izgledao tako ružan. Ali, posjekotina i modrica bilo je na svim drugim mjestima; lijevo uho mu je bilo ogromna nateèena masa, jedna usna je bila opuštena a druga rasjeèena, prednji zubi veoma osjetljivi. - Pa,
sve što mogu da kažem jeste; ako Ana Hepford može da me pogleda u lice usred bijela dana, onda me voli -
promrmljao je. - Prokletstvo, ne mogu se ni umiti. Ni obrijati, ni poèešljati. A kladim se da ne mogu zakopèati ni
košulju. Ruka ga je ipak najviše boljela. Ukoèeni prsti bili su mu kao smrznuti udovi. Bio je u pravu kada je govorio o kopèanju košulje - ostavio ju je nezakopèanu. Uspio je da zakopèa dva donja dugmeta na jakni. Muèio se oko mašne i
onda je ostavio i uzeo maramu. Zatim je otišao da doruèkuje. Ovog jutra Džef je bio nevjerovatno uljudan prema
njemu, vrlo brižan i vrlo radoznao. Nije mu bilo lako ni da jede i konaèno je odustao i otišao do štale i zamolio Pedra da mu osedla konja. Vodeæi konja, otišao je do ranèerske kuæe. Ana ga je èekala na trijemu. Njen poni je stajao pored
ograde. - Erneste, èekam te èitav sat - poèela je razdražljivo kada je došao do stepenica. - Dobro jutro, Ana. Izvini što sam zakasnio. Ali, zaista nisam bio u stanju - odgovorio je Ernest bolno se osmjehnuvši. - Doði ovamo. Da vidim -
rekla mu je. Ernest se polako peo uz stepenice. Ana je izgledala veoma vitko u plavom jahaæem kompletu, èizmama i
mamuzama. Bluza joj je bila siva, a nosila je i crvenu maramu. Nekako je u ovakvoj odjeæi izgledala manje opasna. -
Izgledaš užasno - povikal'a je. 127 - Osjeæam se još gore - odgovorio je. - Èini mi se da æu morati da te lijeèim.
Trebalo je da to uèinim još sinoæ. Ulazi. Ernest ju je pratio do trpezarije gdje mu je rekla da sjedne za sto. Napustila je sobu, ali se brzo vratila s rukama punim boèica, kutijica i peškira. Meksikanka prijatnog lica unijela je lavor tople
vode. Ana je zbacila sombrero i zavrnuvši rukave do lijepo oblikovanih laktova, uozbiljila se. - Baš neki muškarci
nemaju sreæe - rekla je suho. - Auuh. Pitam se gdje je Hajslip. - Ne bih voljela da kažem gdje je... Hajde, da prvo
pogledamo tvoje ruke. Ernest je ispružio iznakažene prste na sto. I bez dalje prièe Ana se bacila na posao. Isprala je
prašinu i pijesak iz sasušenih ranica na njegovim èlancima. Boljelo ga je i na sam dodir i Ana bi odmah postajala
nježnija kada bi osjetila da se trgnuo. - Izgleda da boli. - Nije tako strašno kao neke unutrašnje rane - rekao je. - Je li te Dud udarao u rebra...? - slatko je pitala. Ali je savršeno razumjela o èemu je Ernest govorio. - Nije. Govorio sam o emocionalnoj rani. O neèem što ti ne bi shvatila, Ana Heprord. - Možda zato što sam neotesana, cura sa zapada, bez
nježnih osjeæaja... - Izvini. Nisam ništa slièno mislio - rekao je ukoèeno. - Pa, šta si onda mislio? - Ti nemaš srca,
bezdušna si. Uzdahnula je. - To je sve što ti znaš. Pažljivo je stavila melem na povrijeðena mjesta i nježno ovila
zavoje. Zatim je nastavila da mu umiva lice i stavlja mirisno ulje na brojne posjekotine i modrice. - Doktore,
pogledajte i ovu èvorugu na mojoj glavi predložio je Ernest. - Auh! Velika je kao gušèije jaje. I tu je posjekotina, 128
Erneste. Krv se sasušila... Ovo te sigurno neæe mnogo boljeti... Bol, kao što je rekla, nije bio nepodnošljiv, ali prolazio je kroz pravi pakao dok je osjeæao njene ruke na svojoj glavi. - Ipak, imaš zgodnu glavu, Ajova... Izvini, zaboravila
sam ono što je trebalo da upamtim. Da, vrlo zgodnu glavu i lijepu valovitu kosu. - A ipak praznu, zar ne misliš tako? -
Uopšte ništa nisi pogodio, Erneste - rekla je zamišljeno. - Pa, mogao bih ti pomoæi u pogaðanju? - Ne. Prijatnije je
pogaðati... Dakle. Mogla bih dosta toga pogoditi dok ti ublažavam rane, Erneste. Stavio je ruku na srce. - A šta je sa
ovom povredom? upitao je. Spustila je pogled. - Nisam doktor za srce, Erneste. - Kauboji te nazivaju curom koja slama
srca. - Laskavo!... Vjerujem da ti nisi u takvoj opasnosti. - Hvala ti na ljubaznosti, Ana. Sada se osjeæam bolje. I ruke me manje bole. - Erneste, bolje bi bilo da danas ne jašemo - predložila je. - Odgodimo to za prekosutra. - U redu -
odgovorio je pomalo zbunjen. - Dotad æe mi biti bolje. Jesi li sigurna da odlažeš izlet samo zato što ne bi mogla
podnijeti da me gledaš? - Baš si dijete!- nasmijala se. - Hoæeš li jahati sama? - Ne, Aj... Stalno zaboravljam da te ne smijem zvati Ajova... idi odmori se, Erneste. Ako Sibert želi da radiš, a on je, bogami, strog, reci mu da si slobodan
dok tata ne doðe. Izjahaæemo u ponedjeljak ujutro. Adios. Otpratila ga je do hodnika i zastala. Ernest je otišao pitajuæi se šta ju je to odjednom spopalo. Iznenadilo ga je što je odgodila jahanje. Mislio je da stvarno želi da ide. Nije bilo lako razumjeti žene, posebno ne Anu Hepford. 129 Kada se vratio u svoju sobu i skinuo èizme i košulju, izvalio se na
krevet i otkrio da je nevjerovatno umoran i da èak ima i manju groznicu. Možda je Ana uoèila njegovo stanje. Bio se
spremio za duži odmor i razmišljanje, uskoro je utonuo u san. Kada je ponovo otvorio oèi, ugledao je Nebrasku, koji je
na prstima hodao po sobi nastojeæi da bude što tiši. Dan je veæ bio dobro odmakao, što je Ernest mogao zakljuèiti po
suncu koje je provirivalo kroz prozor. - Zdravo, Nebraska. Drago mi je da si se vratio. - Au, drugar, mora da sam te
probudio - odvratio je kauboj i sjeo pored Ernesta. - Kako si? - Dobro sam se naspavao. Mnogo mi je bolje. - Ko ti je
tako fino povezao ruke? - Ana. - Oho. I šta je rekla za tvoj izgled? - Pa... bila je tako prokleto umiljata da sam opet pošašavio. - Slušaj, prijatelju, nikad više i neæeš doæi sebi. Ali, bogami, drago mi je. Uvijek sam vjerovao da
poznajem Anu bolje od svih onih mulaca u spavaonici. Oni misle da je... pa, znaš. Kažem ti, Erni, Ana Hepford æe te
iznenaditi kada se budeš najmanje nadao. Može od nje ispasti prava žena. - Hm, baš si me utješio - odvratio je Ernest.
- Gotovo da joj i vjerujem. - Biæeš lud ako ne budeš vjerovao. Ni jedan muškarac neæe daleko odmaæi sa curom ako
misli da je ona onakva kako drugi o njoj misle. - Nebraska... da li si vidio Dejzi... je li u redu? - upitao je Ernest
oklijevajuæi. - Jeste, ali je uzdrmana. Nisam joj dozvolio da mi išta kaže. Rekao sam joj da mi nimalo nije važno šta se desilo. - Nebraska, nigdje nema takvog momka! - uskliknuo je Ernest zadivljeno. -1 Šta je Dejzi na to rekla? - Zaklela
se da æe mi jednom isprièati. Onda mi je pala 130 u naruèje i zaplakala. Zaboga... kako je samo ta djevojèica plakala!
Uplašila me je, ali mislim da joj je to pomoglo. Samo sam je držao, a kada se smirila, odveo sam je u njenu sobu i
spustio na krevet. Zatim sam izašao i pokušao da nešto uèinim sa Bruksom. Još uvijek je bio obeznanjen. Spavao sam
na njegovom krevetu dok je on hrkao na podu. Probudio se trijezan i razdražljiv. Rekao sam mu da pode u potragu za
Hajslipom. Pa, otišao je i prilièno dugo ga nisam vidio. U stvari, Dejz ga je prva ugledala. Probudila se i otišla u
kuhinju. Otišao sam kod nje kada ga je pozvala i pokazala kroz prozor. Bruks je pomagao Hajslipu da uzjaše na
njegovog konja. Bilo je prilièno daleko ali, Erni, dobro sam vidio šta si uèinio tom lupežu. Mogao sam kliknuti kao
Indijanac. Dejz se samo stresla kada ga je vidjela. To me i brine... Pa, posmatrali smo kako Hajslip odlazi pognut na
sedlu, a odjahao je u grad umjesto na Crvenu stijenu. Sigurno nije bio u stanju da odjaše u Holbruk. Možda je otišao
do Fišerove brvnare. Tamo æe se sakriti. Nakon toga Bruks se iskrao, crven u licu i posramljen, a ja sam ostao sa
Dejz... - Nebraska, da te odavno nisam zavolio, uèinio bih to sada zbog tvoje odanosti prema toj djevojci - rekao je
Ernest toplo. - Pa, bogami, imamo nevolje s našim curama, ali sve æe biti dobro... Hoæemo li na veèeru? - Hoæemo.
Jutros se nisam rano probudio pa nikog nisam vidio. Sibert mi je isprièao da se posvaðao sa Hepfordom, koji mu je
zaprijetio da æe ga otpustiti kada se vrati •z Holbruka. Kažem ti, Sibert je uznemiren. Rekao je da su Megil i Polard
razdražljivi i da je, u stvari, cijela družina otišla do ðavola. Otišli su na veèeru. Džef, koji je stajao iza kuhinjskih vrata, dao je Ernestu mig upozorenja. Svi kauboji su zurili u njega osim Bounsa Megila, koji je pognuo mrko lice iznad jela.
Prije nego što je pošteno sjeo za sto, Megil je skoèio. 131 - Momci, ja æu ovo s njim sada rašèistiti - izjavio je kivno. -
Pa, ti naduveni pjetliæu, ako želiš da se tuèeš sa sliènim Dudu, ne možemo te zaustaviti - rekao je Polard prezrivo. -
Slušajte, momci, mi hoæemo da jedemo - rekao je Nebraska suho, lako gurnuvši Ernesta. - Nakon toga biæemo
spremni na sve što želite. Megil je zaprijetio šakom preko stola. - Hauarde, isprebijaæu te tako da neæeš znati za sebe.
- Zaista? Nešto novo za mene. Mogu li da pitam zašto? - upitao je Ernest iskreno iznenadan. - Zato što si iznenadio
mog prijatelja Hajslipa dok je bio pijan i na smrt ga isprebijao - odgovorio je Bouns ratoborno. - Koje to rekao? - Svi znaju, a Džeri Blejk je dojahao da nam to kaže. Vidio je Hajslipa i èuo kako si to uèinio. - Bouns, ti si lažljivac. Isto tako i Džeri Blejk. A neæu ni da govorim šta je Hajslip - odvratio je Ernest. - U redu. Idemo napolje. - Vrlo rado,
Bouns. Ali æeš morati saèekati dok veèeram. Ušao je kuhar noseæi hranu èiji je sam miris pobudio glad u Ernestu. -
Neæu jesti dok te ne izlemam - povikao je Megil nagnuvši se preko stola. Ernest, brz kao munja, ispružio je dugaèku
ruku. Otvorenim dlanom je tako tresnuo Bounsa preko jednog obraza da je kauboj zateturao natraške preko klupe i pao
na pod. U to je Sibert ušao. - Hej, šta je ovo? Nebraska je pokazao na Megila koji se koprcao na podu. Kada se
podigao i otkrio zarumenjen obraz, bilo je potrebno postaviti nekoliko pitanja. 132 I - Ko te je udario, Bouns? - Onaj...
onaj žutokljunac Ajova - povi kao je Megil. Obrisaæu pod s njim. - Oh, to æe biti zanimljivo - odvratio je predradnik
podrugljivo. Zatim je pogledao Ernesta. - Hauarde, jesi li ga udario? - Ošamario sam ga, gazda. - Zašto? - Optužio me
je da sam prebio Hajslipa kada je bio pijan. I inaèe je poèeo vrijeðati. Uètivo sam mu rekao da æemo se tuæi nakon
veèere. Onda je nasrnuo na mene preko stola pa sam ga ošamario. - Auh... Pa, jesi li pretukao Hajslipa kada je bio
pijan? - Nisam - odgovorio je Ernest srdito. - Da li si ga inaèe pretukao? - To je veæ nešto drugo. Osim toga, to se
nikog drugog ne tièe. Ovdje je Megii pokazao da se to tièe njega i poèeo je gadno da psuje. Ernest je ustao. - U redu,
ako tako hoæeš. Idemo napolje. Megil je krenuo za njim. Družina je pošla za obojicom. Ono što je uslijedilo na
travnjaku ispred kuhinje, završilo se brzo kao što je i poèelo. Ajova se vratio u trpezariju opipavajuæi svoje umotane
ruke i sjeo. - E, pa, momci, da sada jedemo u miru. Iz kuhinje je dopro zvuk, kao da se neko smijao. Nebraska se
sageo nad tanjir. Trojica ostalih kauboja tupo su zurili od Ernesta do vrata. Bouns Megil se nije pojavio. Sibert je oštro gledao Ernesta, a u oèima mu se vidio zbunjen izraz. I on se jednom osvrnuo da vidi ima li traga od Megila. - Pa, da
me ðavo nosi... Možda æemo imati mira... Džefe, daj mi da nešto pojedem. Veèera je nastavljena bez daljnih prekida i
izmijenja 133 no je i nekoliko rijeèi. Ernest je upravo jeo pitu od jabuka kada su trojica Megilovih drugara završili jelo i ustali. - Ako saèekate dok pojedem pitu, biæe mi drago da udovoljim želji jednog ili možda sviju - rekao je Ernest
ljubazno. - Naravno, u sluèaju da još mislite da sam imao prednost nad vašim zgodnim drugarom Dudom. - Idi do
ðavola, Hauarde - odgovorio je Polard. Šep Dejvis mu je uputio opasan pogled. - Hauarde, vjerujem da si ti neki
vašarski rvaè ili nešto slièno. Ako ne odeš odavde, biæe i pucnjave. - Dejvis, zaveži - naredio je Sibert. - Da više
nisam èuo nešto slièno, inaèe æu te otjerati. - Ti æeš nekog otjerati? - nacerio se Stiv Monel. - Trebalo ti je odavno
dati nogu u stražnjicu. - Je li tako? - procijedio je Sibert skoèivši. - Pa, otpuštam vas prije nego što izgubim autoritet.
Ovog èasa! I da više nisam ni jednu èuo! Trojica kauboja su izašli. Èuli su kako Polard psuje. - Prokleti bili. Da tako popustite... Kada su dovoljno odmakli i više ih nisu èuli, Sibert se vratio na svoje mjesto i popio kafu. Ernest je
zagrizao posljednji komadiæ pite. Onda su se sva trojica zgledali. - Hok, biæe gužve - primijetio je Nebraska. - Izgleda
- odgovorio je predradnik zamišljeno. - Ali, i ranije sam èuo sliène prièe. - Erni, šta si tamo uèinio sa Bounsom? -
Nisam mnogo. Jedan ili dva udarca. Izduvao je odmah - nasmijao se Ernest. - Polard ja zao. Ali, ne moraš se ni zbog
njega mnogo uzbuðivati - nastavio je Sibert. - Šep Dejvis je gadan tip. Nije mi se dopao njegov pogled. - Ni meni -
odvratio je Ernest kratko. - Pa, upozoren sam i to je mnogo. XIV Hok Sibert je još dugo nakon veèere ostao sa
Erne134 stom i Nebraskom. Bilo je oèito da je obeshrabren i neraspoložen, iako je nastojao prikriti osjeæanja.
Konaèno je ustao. - Pa, neæe biti mnogo posla dok se Hepford ne vrati. A onda, nelfe ga uopšte biti za nas. Kada je
predradnik otišao, Ernest je upitao Nebrasku šta on misli o sadašnjoj situaciji. - Hm! - izustio je dobrièina. - Ovo sam viðao i ranije. Hajslip je oklevetao Siberta kod Hepforda. A Hajslipovi pajdaši su to èuli i nisu mogli da to zadrže u
sebi. Vrlo brzo æemo ti, Hok i ja morati potražiti novi posao. Žao mi je. Jer, postali smo dobri prijatelji. -1 ja ne bih volio da se raziðemo - odvratio je Ernest. - Ali, ne vjerujem da æemo morati. - Šta hoæeš da kažeš, prijatelju? -
Zajedno æemo dobiti posao. - Volio bih da znam gdje. Svakako, ja mogu otiæi kod Bruksa. Potreban sam mu. Ali, on
ne može uzeti i tebe i Siberta. A ni Bruksu nije sve ružièasto. Zabrinut je. Hepford odavno prijeti da æe ga otjerati s ranca. A èini mi se da je sada spreman za svaku svinjariju. - Gluposti. Hepford ne može otjerati Bruksa - rekao je
Ernest ljutito. - Zašto ne bi mogao? Šta ti znaš o stoèarima u ovom kraju? Ako Bruksa ne može zaplašiti, ovaj ne može
ništa dobiti ni na sudu. Dejz mi kaže da nema nikakve papire za onih stotinu ari zemlje. A ima pravo na vodu. -
Nebraska, ne znam mnogo o stoèarima i Zapadu priznao je Ernest namrštivši se. - Ja... jednostavno osjeæam da æe sve
ispasti dobro. - Erni, ti si pošten momak - rekao je Nebraska ozbiljno. - Nekako mi ulijeva.š nadu. Nikad odlazak
nikome nije pomogao. A možda i nije tako loše kako Hok i ja mislimo. Barem se nadam. Ernest je imao utisak da mu
Nebraska nije otkrio glavni izvor svojih problema. Bio je zamišljen i tužan. Er je uskoro krenuo za njim na spavanje,
ali je dugo 135 ležao budan. Ponovo je razmišljao o tome kako bi vrlo lako mogao ubrzati èas preokreta ovdje na
rancu, što bi bilo sudbonosno za njegove protivnike, a dobrodošlo za njegove prijatelje. Situacija meðutim još nije bila sazrela, još nije dovoljno znao o Hepfordovim poslovima. Ako ne obezbijedi dokaz o nepoštenom poslovanju, sigurno
æe izgubiti znatnu sumu novca. Ernest je odluèio da još izvjesno vrijeme pusti da stvari miruju. Tek ako bi Hepford
pokušao da se oslobodi veæeg dijela stoke, onda bi požurio da otkrije identitet. Bio je siguran da bi to sada mogao
sprijeèiti. Osim toga, nije želio nikakvu promjenu u sadašnjem odnosu prema Ani Heptord. Vjerovao je u nju i pored
njenog ponašanja i rijeèi koje bi mogle pojaèati nepovjerenje. Želio je da ta vjera opstane i pojaèa se. Prije ili kasnije, biæe stavljena na ispit. Osjeæao je da bi ponovo mogla postati hladna i zla, koliko je sada mila i ljubazna, kada otkrije ko je. Želio je da odgodi taj odluèan dan. Ona sebe nije znala. Bio joj je potreban šok. Ernest je to priželjkivao, ali je oklijevao da ubrzava tok stvari. Osjeæao je da æe se situacija sama razvijati. Znao je da je ljubav slijepa i, priznao je, naroèito u njegovom sluèaju. Sljedeæi dan oznaèio je èekanje na Crvenoj stijeni. Kauboji su radili ono što su htjeli.
Selbi je posebno zapazio da se Stiv Monel nije odvajao od ranca. Meðutim, on i njegovi prijatelji izbjegavali su kontakt sa Ernestom i Hokom. Nebraska je rano odjahao prema rancu Bruksovih. Nakon što je duže vrijeme razbijao glavu oko
toga šta da radi, Ernest je našao valjan razlog da ode do ranèerske kuæe. Ideja mu se toliko dopala da se zakikotao.
Pokucao je na širom otvorena vrata i pozvao: - Ima li ikog kod kuæe? - Ko je to? - javila se Ana iz male sobe s desne
strane hodnika koja je Hepfordu služila kao kancelarija. Ernest je ušao, gologlav i, ako mu oèi nj,su blistale prije nego što je vidio Anu, sigurno je da su zablistale tog trenutka. Izgledala je svježa kao ruža. - Oh, to si ti, ljepotane! To sam i pretpostavljala - rekla je vedro. - Šta želiš? Posjetilac je iznio razlog svog dolaska. Bio je toliko providan da se
nasmijala, ali nije izgledala ljuta. - E, baš si zgodan kauboj - rekla je zadivljeno. - Kladim se da æeš mi jednog dana donijeti i prsten. - Nadam se da hoæu - odvratio je Ernest gorljivo i nasmijao se od olakšanja. - Šta sada radiš? - Neka dosadna pisma i raèune za tatu. - Znaèi da danas neæeš sa mnom na jahanje? - Ne mogu. Tata æe se uskoro vratiti a ja
sa ovim prilièno kasnim. Možda sutra, Erneste. - Stvarno? Ali, ti bi voljela da poðeš, zar ne Ana? Osmjehnula mu se.
Bio je to jedan od onih trenutaka kada se nesvjesno otkrivala. Ernest je pogledao po kancelariji, kroz prozore i vrata i onda se brzo sageo da je poljubi. - Erneste! Ti... ti... - bunila se, porumenjevši i odmaknuvši stolicu. - Morao sam.
Izgledaš tako... tako... slatko. Odmahnula je glavom sumnjièavo. - Nikad kauboju ne treba pružiti prst, jer on odmah
zgrabi ruku. ' - Ana, ako ne griješim, ti si mi dala više od prsta - Ernest je bio ozbiljan. - Možda jesam - rekla je
spustivši pogled. - Ali, meni nije žao... ako je žao tebi. - Meni? Ja sam na sedmom nebu. Pružila je ruku prema njemu.
Ajova je osjeæao da joj njegovo prisustvo nimalo ne smeta iako je rekla: - Odlazi, Erneste. Zaista nisi normalan. A
imam i dosta posla da završim. - Reci da me voliš, pa æu otiæi. - Ma nemoj! Ne možeš me na taj naèin potkupiti!
Trebalo bi da kažem "ne"! - Da li to znaèi da neæeš da mi kažeš ili da me ne vo 137 liš? - Oboje. Molim te, Erneste, odlazi. Naljutiæu se. - To mi neæe smetati. Dopusti da ti pomognem. Razumijem se u raèune. Zar ti vodiš oèevo
knjigovodstvo? - Ne baš sve - odvratila je. - On je posebno pedantan. Pogledaj ovu plavu svesku. Zaboravio je da je
zakljuèa kada je krenuo. Ne bih se usudila da zavirim u nju. - Zašto? - Zato što mi je zabranio, a ima povjerenja u
mene. Ernest je dohvatio plavu svesku povezanu gumenim trakama. Ruke su mu podrhtavale. Predosjeæao je da ova
sveska sadrži informacije koje su mu bile potrebne da demaskira Hepfordove poslove. Ana je otrgla svesku iz njegovih
ruku. - Ti si radoznao i bezobrazan kauboj. Odlazi! - povikala je gotovo ljutito. - Ne ljuti se, Ana. Samo sam se šalio.
Ipak, mislim da bi trebalo da malo više saznaš o oèevim poslovima. - Zašto? - upitala je oštro. - Pa, zato što je
netaèan... nemaran u svojim metodama. Mogao bih èak reæi da je neodgovoran. To može da vidi i svaki blesan. - Ti
nisi blesan - rekla je zamišljeno dok ga je prouèavala blistavim oèima. - Hvala! To je zaista kompliment kada dolazi
od tebe. Sada idem - odgovorio je i krenuo. - Erneste! - pozvala ga je. Okrenuo se, ali se nije vratio. - Nadam se da si se predomislila što se tièe jahanja u mom društvu - rekao je. - Nisam. Bilo je to samo... nema veze. Reæi æu ti sutra
odgovorila je i nagnula se nad sto dok joj je rumenilo oblijevalo obraze. - Fino. Znaèi da mi neæe biti potreban izgovor da doðem sutra. - To ti nikad nije potrebno, Erneste. Samo... ne mo 138 gu... ništa više... obeæati. - Ana, i to je
obeæanje. I znaèi mi mnogo. - Ti od sitnica vidiš previše - bunila se. - Zar je poljubac sitnica? - Ti si ga ukrao. -
Jesam danas. A neki dan? - Ja... ne sjeæam se... Molim te, odlazi. Ernest je otišao. Krv mu se uzburkala, u glavi mu se vrtjelo. Otišao je do šumarka i sjeo ispod velikog stabla nastojeæi da shvati zelenooku djevojku i - sebe. Ako joj nije bilo stalo do njega, ako je nije uznemiravalo njegovo prisustvo i rijeèi, onda je on najveæa uobražena budala ili se ona tako vješto pretvara. Jednostavno, nije mu izgledalo razumljivo da bi se ona tako mogla ponašati sa svim momcima. A
zar, ipak, nije imao dokaz za to? Osjetio je ljubomoru. Kada ga je popustila ta uznemirenost, sjetio se plave sveske u
koju Ana nije smjela da zaviri. Naravno, Hepfordu nije ni palo na pamet da bi njegova kæerka mogla otkriti njeno
postojanje. Ajova je odluèio da vidi šta ima u toj plavoj svesci, pa ako bude morao, poslužiæe se i nedozvoljenim
sredstvima da doðe do nje. Zar mu nije pripadala kao i sve ostalo na rancu! Želio je da mu pripada i Ana Hepford. Sve
misli uvijek su se vraæale njoj. Cijelo sljedeæe jutro Ernest je bio kao na iglama èekajuæi popodne. A rano popodne
vidio je kako štalski momak vodi osedlanog Aninog šarca prema ranèerskoj kuæi. Ernest je požurio da osedla svog
konja koji je bio spreman u koralu. Morao je proæi pored spavaonice gdje su Monel i Dejvis sjedili na trijemu, mrkih
pogleda, drskog držanja. - Jašeš u propast, žutokljunèe - primijetio je Monel. - Misli da je pametnjakoviæ - dodao je
Dejvis. Ajova ih je dobro osmotrio i zaustavio konja da im 139 dovikne: - Slušajte, vi usijane glave! Pogledajte malo
Megilovu njušku. I ne zaboravite da sam uvijek spreman da i vas tako ukrasim. Nisu mu odgovorili, ali Ernestu nije
promakao opasan sjaj u oèima Šepa Dejvisa. Krenuo je zamišljen i sve dok nije opazio Anu na stepenicama trijema,
nije uspio da zaboravi zlovoljne kauboje. Požurio je do kuæe i sjahao. - Stigao si, dakle. Mislila sam da si opet
zaboravio rekla je pretvarajuæi se da je ljuta. - Nema šanse da ikad zaboravim nešto što ima veze s tobom. - Erneste!
Blijed si... Šta se desilo? - brzo je upitala razrogaèivši zelene oèi. - Naljutili su me tvoji kauboji Monel i Dejvis. - Oni nisu moji kauboji. Mrzim obojicu. Šta su rekli? - Nema veze. Nije sada važno. Žao mi je što me je lice izdalo. Više
nisam uznemiren, Ana. - Erneste, molim te, reci mi - povikala je zapovjednièki. Prvo je mislio da joj ne govori ništa o svojim nedavnim svaðama, ali se predomislio i isprièao joj šta se desilo. Porumenjela je. - Ne krivim te. Šta oni misle o meni... - zastala je, a onda se brzo okrenula prema konju. - Zaboravimo sve to, Ana - požurivao ju je. - Želim da
uživamo u šetnji. Možda mi se više nikad neæe pružiti nova prilika da bude s tobom. - Zašto? - Prièa se da æu dobiti
otkaz. - Zaista. Znaju mnogo... Erneste, zabrinuta sam. Ovdje se dosta toga promijenilo. Ne razumijem ni tatu. I on se
promijenio. Dosta toga se krije od mene... Èujem i neke stvari koje ne razumijem. Hajdemo! Ernest joj je pomogao da
uzjaše iako se bunila. - Koliko sam ti puta rekla da sam ja djevojka sa Zapada? - upitala je napuæivši usnice. 140 -
Znam da se ti bolje razumiješ u konje od mene, ali ne mogu da se uzdržim da ti ne pomognem, bez obzira na to koliko
sam nespretan. Vragolasto ga je pogledala. - Pitam se... nije li to razlog što... mi se sviðaš. Jahali su jedno pored
drugog kroz šumarak. Ana je postavljala pitanja o njemu, njegovoj porodici i njegovom životu u Ajovi. Sreæom, Emest
nije morao da laže ili da izbjegava odgovore, jer ga nije pitala ništa što bi ga moglo zbuniti - na primjer zašto je došao u Arizonu. - Znaèi da tvoja porodica i prijatelji nisu tako siromašni kao kod veæine momaka koji pobjegnu od kuæe da
bi se obogatili? - Ne, nisu tako... Ali, ja nisam pobjegao. - Sigurna sam da nisi, Erneste Hauarde. Sigurno imaš divnu
porodicu. - Da. Vjerujem da æe ti se dopasti moja majka i sestra kad ih jednog dana upoznaš - odvratio je gledajuæi je
krajièkom oka. - Šta to govoriš! - uskliknula je. Mamuznula je konja i odgalopirala ispred njega. Izvjesno vrijeme nije mogao da je dostigne. Otkrio je da joj se raspoloženje opet promijenilo. Ponovo je bila èudna i kapriciozna. Nije joj se jahalo do izvora. Nije htjela ni da sjaše da se odmori. Izgledalo je da ne želi èak ni da razgovara. Ernestu se ipak
dopadalo ovakvo njeno raspoloženje. Osjeæao je da ju je dirnulo nešto što je rekao i da se stidjela divlje, plitke, tašte strane svoje prirode. Na povratku - a i to se desilo za njega prilièno brzo jahali su kroz tamni borik gdje je Emest uspio da je uhvati za ruku. Otimala se, ali je on nije puštao. Naglo je odustala i izvjesno vrijeme jahali su držeæi se za ruke, æutke - ona je bila zamišljena, a on se pitao da li može vjerovati i ovoj njenoj blagosti. U svakom sluèaju, ohrabrio se i u najveæoj sjeni borika zagrlio ju je i privukao sebi. Konji su zastali. Ana se njihala tako da joj je glava poèivala na njego 141 vam ramenu, lica podignutog prema njemu, oèiju zatvorenih a usnica poluotvorenih. Ernest ju je nježno
poljubio. Prošao je dugi trenutak tišine. Ernest je znao da ne bi trebalo da ga prekida, ali je morao da progovori. - Ana, volim te - rekao je osmjehujuæi joj se. - To sigurno veæ znaš. Ako ne, onda ti je sada jasno! Malo se trgnula i onda
brzo uspravila u sedlu. - Oh, prekinuo si èaroliju! - povikala je i mamuznula konja. Ovog puta Ajova je nije mogao
sustiæi. Bio je zadovoljan što je poražen u ovoj trci, pošto je u srcu osjeæao da je gotovo pobijedio u drugoj. Kada je došao do trijema, bio je zapanjen videæi Anu sa ocem i Dudom Hajslipom. Hepfordovo lice bilo je zabrinuto, a kada je
ugledao Ernesta, još više se smrknuo. Kicoš je bio, kao i uvijek, uredan, što se ne bi moglo reæi za njegovo lice. Selbi je brzo shvatio da je to pobudilo Anino sažaljenje. Zbog oèite Anine simpatije, ukoèeno se naklonio Hepfordu. -
Hauarde, nisam li ti rekao da ne smiješ jahati sa Anom? - pitao je ranèer. - Ne sjeæam se, gospodine. - Tata, nije važno da li si rekao ili ne. ja sam ga pozvala - progovorila je Ana. - Dovoljno sam stara da mogu birati svoje pratioce. -
Okrenula se prema Ernestu. - Jesi li ti odgovoran za Hajslipov izgled? - Naravno da nisam - odgovorio je Ernest jetko.
- Da jesam, onda bih se sam sebe stidio. - Ali on kaže da si ga pretukao! - Tukli smo se. On je odgovoran za to. Ajova
nije mogao da shvati Aninu oèitu ljutnju. Nešto joj je reèeno prije njegovog dolaska. Zatim je na trijemu opazio
Megila, Dejvisa i Mont'a. Osjeæao se kao da je uhvaæen u kradi i zbog toga ga je obuzeo hladan bijes. - Hajslip tvrdi
da si ga.zatekao kako spava, nakon što je pio, i da si ga isprebijao do besvijesti - nastavila je Ana optužujuæim tonom.
142 - Gospodin Hajslip je uvijek u besvjesnom stanju. Takav je i roðen - rekao je Ernest oštro. - Izbjegavaš odgovor. -
Ništa ja ne izbjegavam!... Ana Hepforð, da li to želiš reæi da treba da porièem takvu besramnu optužbu? Tebi? Ne bih
se tako nisko spustio. Vjeruj šta god hoæeš o meni odvratio je strasno - èak i gluposti koje ti prièa ovaj Teksašanin!
Hepford je sišao s trijema i stao pred Selbija. - Hauarde, da nisi malo previše digao nos! Možda si hvalisavac, a možda si samo divlji žutokljunac. Ako hoæeš da ostaneš èist, onda ti je bolje da govoriš. - Od èega treba da se oèistim,
gospodine? - Pa, prije svega od uve Hepfordove optužbe. - To je prljava laž - procijedio je Selbi ukoèeno sjahavši. -
Neka Hajslip doðe ovdje. Sada nije ni pijan, niti spava. Biæe mi zaista drago da ponovim onaj tretman koji sam mu
veæ dvaput priuštio. Hajslip se meškoljio, mamuze su mu zazveckale. U oèima mu je sijevala svjetlost mržnje. - ]a
nisam rvaè - bunio se. - A kada se sljedeæeg puta pobijemo, onda æe to biti sa oružjem. - Pih! Ti si blefer. Veæ si
jednom pucao kada nisam imao revolver kod sebe. Uèinio bi ti to i opet. Ti si kukavica, Hajsltpe - završio je Ernest.
Uto se i Hok Sibert pojavio iz borika. Nije mu mogla promaæi Selbijeva optužba. - Šta se to dešava? - upitao je
hladnim glasom koji je oporavio Ernesta. Nije mu trebalo govoriti da je Sibert njegov prijatelj. - Izgleda da sam na
sudu - odgovorio je, trudeæi se da povrati kontrolu nad sobom. Hepford se okrenuo i ponovio Hajslipovu optužbu,
natuknuvši da može razriješiti sukob i bez miješanja svog predradnika. - Pa, sve dok ja vodim ovu družinu... - poèeo je Sibert 143 mrko. - Ti više ništa ne vodiš - prekinuo ga je Hepford. Možda je to novost za tebe. - Pa, i jeste. - Hajslip je sad predradnik. Naimenovao sam ga juèe, u gradu. - I ne obavijestivši mene? - pitao je Sibert èije je tamno lice postalo crveno kao krv. - Nisi bio prisutan kada sam to odluèio. Osim toga, nije ni važno. - Hvala, Hepforde - otegao je Sibert približivši se rancem u kojeg je upravio prezriv pogled. - Drago mi je što sam slobodan, iako moj otkaz nije regularan.
A kada je o tome rijeè, Hepforde, ima dosta toga što tebi nije važno. I kažem ti to u lice. Uvijek si bio neka èudna
mustra stoèara i odnedavno sam te prozreo, isto kao i tvoje mraène poslove sa Andersonom. Stoga mi i jeste jasno
zašto si stavio Hajslipa na moje mjesto. Hepford je pomodrio. Ana je prekinula neugodnu tišinu. - Tata! Kako možeš
dozvoliti njemu... ili bilo kome drugom da tako s tobom govori? - povikala je. - Hepforde - nastavio je Sibert - ne
vidim imaš li uz sebe revolver. Ako imaš, ni ne pokušavaj da ga izvuèeš. Metkom bih ti otkinuo ruku. Moraš progutati
to što sam ti rekao. I još više. Družina se raspala. I to treba da zahvališ tom svom kicošu. On je rastjerao našu družinu.
Ako misliš opstati ovdje na Crvenoj stijeni uz Hajslipa koji treba da vodi ljude i stoku... pa, bogami si lud. Kladio bih se da ti to nije namjera. To je sve što sam imao da kažem. Zadrži ono malo crkavice što si mi dužan. Biæe ti potrebno
ako budeš morao da polažeš raèune. Ha! Ha! Sibert se prezrivo smijao. Zatim je poèeo da se povlaèi natraške sa
rukom na opasaèu i onda nestao. Nakon toga uslijedila je duga neprijatna tišina. Bilo je oèito da se Hepford i te kako
trudi da prevaziðe šok. Pri 144 rodna boja poèela je da mu se vraæa u lice. Kada je pogledao užasnutu kæerku, veæ je
gospodario situacijom. - Eto, vidiš - rekao je mahnuvši rukom. Ernestovom oštrom pogledu nije promaklo da mu ruka
podrhtava. Moja družina se zaista raspala. Zato treba kriviti Siberta, a ne Hajslipa. Odavno ovdje postoje neslaganja.
Sibertu se nije dopadao moj naèin upravljanja rancem. Želio je kontrolu. A sada, kada sam ga otpustio, pokazao je
pravo lice i poèeo sa ružnim optužbama. - Trebalo je da ga ubiješ - izjavila je Ana èije su oèi bljuvale zelenu vatru.
Hepford se neveselo nasmijao. - Sibert je vještiji s revolverom od mene. Odjednom je izgledalo da se Ana sjetila
Ernestovog prisustva. Okrenula^se i upravila u njega pogled pun hladnoæe i optužbi. - Vjerujem Hajslipu. - rekla je,
Ajova se naklonio. - To je prirodno... za djevojku kakva si ti. - A kakva sam to ja? - Tašta, prazna cura i Dud ti je po mjeri. To mi je bilo jasno od samog poèetka. - A šta si ti to oèekivao? - Oèi su joj bile ponosne, tamne, pune bijesa. -
Bio sam budala, naravno. Vjerovao sam da si poštena, iskrena, dobra. Trebalo je da poslušam govorkanja. To ju je,
izgleda, porazilo, i spustila je pogled. Sada je Hajslip progovorio i Selbi je mogao vidjeti da se koèoperi. - Gospodine Hepforde, ovaj tip Hauard je slatkorjeèiv. Obilazio je oko Ane, isto kao što je to èinio i sa Dejzi Bruks. Ernest je
skoèio naprijed kao da ga je neSto ubolo. Hepford mu je preprijeèio put. Stajao je tamo kao plijen bijesa i boli. Ono
što se desilo izgledalo mu je nestvarno koliko je bilo i nepravedno. Nakon jednog trenutka ipak je uspio da izvuèe
posljednje atome snage i dostojanstva. 145 Dovoljno je povratio kontrolu nad emocijama tako da nije morao otkrivati
identitet i istog trenutka postupiti prema ovim ljudima onako kako zaslužuju. Što se vize obuzdavao, to æe biti veæi
njegov gnjev kada doðe èas da udari! - Gospodine Hepforde - rekao je smireno - rado prihvatam otkaz, baš kao i
Sibert. Moram vam još samo reæi da ni pod kakvim uslovima ne bih više radio za èovjeka kakav ste vi. Njegove rijeèi
ili možda ton kojim su izreèene ili njegov izraz lica ostavili su oèit utisak i na Hepforda i na njegovu kæerku. Kao da je mladi Ajova odjednom postao neka druga osoba. Sažaljivo je pogledao Anu, a onda se ponosno okrenuo vodeæi
konja. Kada je izmakao iz njihovog vidokruga, Ernest je gotovo zaslijepljen posniuo na stazi - èvrsto je držao uzde, jer je bio gotovo obnevidio, grlo mu je bilo suho. Nakon neprijatne scene gotovo je obamro. Sibert ga je èekao u
spavaonici i, kada se Ajova skljokao, primijetio je: - Auh. Èini mi se da si i ti svoje dobio. A to sigurno oèekuje i
Nebrasku... Slušaj, momèe, blijed si... - Blijed sam, Hok. Zlo mi je. Toliko sam bijesan da bih mogao da ubijem... - Ne lupetaj. Neko bi mogao da te èuje. Smiri se. Pobrinuæu se za tvog konja. Ernest se izvalio na trijemu. Osjeæao se kao
da je sve Stoje važno išèezlo iz njegovog života. Sve njegove nade i planovi vrtjeli su se "oko Ane Hepford. I pored svih ranijih sumnji, zatvorio je oèi i otvorio joj svoje srce. Sada kada je uæutkao sve svoje sumnje i uklonio ograde,
ona gaje izdala. A samo prije sat vremena predavala mu se! Samo prije jedan sat! Njeno zaneseno lice, sklopljene oèi,
otvorene crvene usne, slatke, izazovne. I sad...! Sta ju je u trenu spopalo da se potpuno promijeni, da podrži nacerenog, lažljivog kukavicu Hajslipa pred ocem i grubim kaubojima? Sta ju je moglo spopasti ako ne njena prava narav? Kako
je sam sebi gorko prebacivao što je sebi dozvolio da i za tre 146 nutak vjeruje u raj! Sibert se vratio. - Hej, Hauarde, izgleda da te više grize to što nisi izgubio samo posao, je li tako? - Posao! Baš me briga za posao! - Auh! Zatreskao si se u Hepfordovu curu... a ona se s tobom pakleno poigrala? - Jeste. Bili su u pravu svi oni prokleti, nacereni kauboji -
priznao je Ernest. - Rekli su da jašem u propast... da sam roðeni žutokljunac! Znali su kakva je djevojka o kojoj su
govorili. - Pa, ne znam. Ali su otkrili tvoju boljku. A Ana je loš lijek. Ipak, ne vjerujem da je skroz pokvarena. Moraš i sebe da kriviš. Sada jednostavno sve to moraš nekako sam da podneseš. Ernest je sjeo. Raspoloženje mu se malo
popravilo zato što je ovaj stari zapadnjak malo i hvalio Anu. Dok je sebe prezirao što je još beznadežno voli, osjeæao
je stid umjesto nje zbog njene izdaje. - Ajova, mogli bismo se spakovati i posuditi konje i _. onda put pod noge -
poèeo je Sibert. - Noæas možemo II svratiti kod Bruksa. Vjerujem da je Nebraska sada tamo. Ne bi valjalo da èeka da
ga otpuste... A onda... pa, možemo o svemu porazgovarati sa Semom, ako bude trijezan. Ali sada u ovim krajevima
nema poslova... - Ha! Nema posla za tebe i Nebrasku! - provalilo je iz Ernesta. - A možda æe i naivko kakav sam ja
uskoro doæi do posla... èim poželim da ga prihvatim. - Pa, momèe, prirodno je što sada prièaš kao da nisi pri sebi -
odgovorio je Sibert filozofski. Blago je spustio ruku na Ernestovo rame. - Omilio si mi, Hauarde. I, bogami, moram na
tebe da pripazim. Mogao bi ubiti Hajslipa ili uèiniti još neku veæu glupost. A znaš da nas trojica ne bismo mogli
dobro proæi kod šerifa u Springertaunu. - Hok, vi ste moj prijatelj... je li tako? - Naravno da jesam. A isto tako i
Nebraska. -1 mogu vam vjerovati? ( 147 - Meni! To je glupo pitanje, sine. - Nešto æu vam povjeriti ako mi svojom
èašæu obeæate da neæete reæi Nebraski? - Svakako, Erni... sve što želiš. Ali, suviše si uzbuðen pa... - Jesam,
priznajem. Svejedno znam šta govorim. - Govori, onda, kauboju - otegao je zapadnjak toplo se osmjehnuvši. . j - Hok,
ja sam Ernest Hauard Selbi... vlasnik ranca Crvena stijena! XV Ajovino otkriæe izgovoreno je gotovo šapatom. Alko je
oèekivao da æe oboriti Siberta, prevario se. Predradnik je poèeo da se smije, a onda se naglo uozbiljio. - Sine, ti si
skrenuo - rekao je blago. - Prokletstvo! Glupi ste kao i svi drugi zapadnjaci uzviknuo je Ernest ustajuæi. - Udimo!
Ernest je zatvorio vrata iza Siberta i zakraèunao ih; zatim je kleknuo i ispod ležaja izvukao torbu. Otkljuèao ju je i
izvukao gomilu podebljih koverata i ugurao ih u Sibertove ruke. - Evo! U svakoj æete naæi dokaz - rekao je. Sibert je
otvorio jednu, preletio pogledom, pa zatim pogledao Ernesta, a onda brzo poèeo da pregleda i sadržaj drugih. - Neka
sam proklet!... Ja sam lud... Erneste Hauarde Selbi! - Ne govorite tako glasno. Da, ja sam Selbi. I sada znate zašto,
nakon svega, vi i Nebraska niste nesretni. - Pa, ako ti prijateljstvo nešto znaèi... kao žutokljuncu Erniju Hauardu ili kao ranèeru Selbiju! Bogami si me oborio, Erneste. Kako ti je palo na pamet da ovako izigraš Hepforda? - Hok, u poèetku
nisam mislio ozbiljno. Kada sam poèeo da sumnjam u njegovu krivicu, onda sam odluèio 148 da odigram ulogu
žutokljunca na Zapadu. «i Sibert je tiho zviznuo. Sada je sve poèelo da mu po- Jal staje jasnije. Poèeo je da hoda gore-dolje po sobi. Povre- r meno bi pljesnuo šakom o dlan druge ruke. Zatim bi se zakikotao. Nakon nekog vremena
ponovo je sjeo. - Pametan si ti! Uvijek mi je bilo nešto èudno u vezi s tobom. I sada vidim jasno kao dan. Želio si da
naðeš dokaz da Hepford krade tvoju stoku? - Da... Imam neke dokaze, ali mi to nije dovoljno. Obojica znamo da je
varalica, Hok, vi možete shvatiti zašto još ne mogu zatvoriti zamku sve dok nemam crno na bijelo dokaz koji æu
iznijeti pred sud. - Pa, biæe teško dokazati. Prikrivao je tragove. Nikad nisam radio za lukavijeg stoèara. Vjerujem da mogu objasniti kako vodi svoje poslove. Samo, ovdje na sudu rijeèi ne pomažu. Njegovim rijeèima æe uvijek više
vjerovati nego mojim. Tebi su potrebne èinjenice. - Kunem se da se više neæe dokopati nijednog mog dolara! Ili
goveda! A to me podsjeti da moram uzeti svoju platu. - Svakako. Idi do kuæe i zatraži. Nemoj opet gubiti glavu,
Ajova. Sada je ovo drugaèija igra. Hepford bi te ubio dok trepneš okom, posebno ako sazna ko si. A tek Hajslip...
dobro pripazi na njega! - Hoæu. Spremiæu revolver, nastojaæu da budem hladnokrvan i motriæu na njih poput maèke -
odvratio je Selbi zakopèavajuæi opasaè. - Zaboga! - odjednom je povikao Hok. - Šta je sada? Kažem vam da se mogu
brinuti o sebi. - Nije to, sinak. Samo sam se sjetio kako se sada možeš poravnati i sa Hepfordom i sa Anom. Gadno su
ti se zamjerili. Ani æe biti gore. Kunem ti se, ona ima dobro srce. A uvijek je mislila da je Crvena stijena njen ranè. -
Pa, nije - odvratio je Ernest namršth ši se. - Dobro, dobro... ako se stvarno s tobom poigrala, onda je i zaslužila da
bude uništena. 149 Ako je... Zaboga, Hok, šta vi želite? - odvratio je Ernest žarko. - Samo pola sata, ma ne, èetvrt sata prije nego što smo se vratili - ona je dopustila da je poljubim. Ona je to željela. I to nije prvi put... Minut kasnije -
kada je naletjela na oca i Hajslipa - promijenila se. Bila je hladna i gruba. Vjerovala je njegovim lažima. Ponašala se prema meni kao da sam gubav. Izdala me je pred ocem i pred njim. - Èuo sam, Erneste, jer sam bio u boriku. I vidio
sam sve. Zato sam se i pojavio. Svejedno, momèe, ja bih to polako. Ti si vlasnik ranca - i svega što je na rancu. Kad
god poželiš, možeš ih otjerati. Jedino prije nego što njega uništiš i nju poniziš, moraš saznati da li joj je stalo do tebe. -
Hok, i vi mi savjetujete da ne žurim! - povikao je Ernest. - Niko ne zna zašto žena èini ovo ili ono. Možda te je Ana
danas i izdala zato što te voli i ne želi da to oni saznaju. - Možda, ali nije tako - odvratio je Ernest gorko. - Saèekajte ovdje i razmislite o svemu. Brzo æu se vratiti. - Upamti moj savjet. I kada budeš tamo, zamoli ih da nam posude
konje. - Ha! Ha! Da posudim vlastite konje. Svakako, uèiniæu tako, Hok. Ernest je brzo koraèao prema ranèerskoj
kuæi, sigurniji i samopouzdaniji. Ipak, gorèina ga nije napuštala. Dok je išao izmeðu borova, odjednom je osjetio ubod
u srcu. Nikad više neæe moæi da proðe kroz borik. Trijem je bio pust. Vidio je da su vrata kancelarije otvorena i u isto vrijeme je Èuo glasove. Odvažno se uspeo i pokucao. - Ko je to? Ulazi - pozvao je Hepford. Ernest je ušao. Ranèer je
sjedio za stolom, a Hajslip je stajao pored njega. Kada su ugledali Ernesta sa opasaèem, obojica su se trgnuli. - Došao sam po svoju platu - smireno je rekao. 150 - Naravno, Hauarde - odgovorio je Hepford žurno. - Koliko ti pripada?
Ajova je izrekao sumu, osmjehujuæi se. Hepford je izbrojao novac i pružio mu. - Velika hvala. Sibert i ja bismo
posudili konje, bar do Bruksovog ranca. - Ti i Sibert možete i pješke - Hajslip se ružno nasmijao. - Ne posuðujem
svoje konje. - Tvoje konje! - Ernest se brzo ugrizao za jezik. - Hajslipe, kladim se u deset hiljada dolara da æeš u roku od sedam dana sam otiæi pješke sa ovog ranca ako te prije ne odnesu. Hepford se nasmijao, ali se i zagledao u ovog
kauboja koji je nekako bio drugaèiji. - Deset hiljada? Ha! Ha! A imaš samo dvadeset i šest koje si sada uzeo! - cerio se Hajslip. Selbi je osjeæao da je beskorisno trošiti rijeèi na ovu dvojicu, barem dok im ne kaže šta misli o svemu. Samo
je uputio èudan pogled Hepfordu, a onda je znaèajno pogledao Hajslipa. Pogled mu se zatim zaustavio na stolu na
kome su ležali papiri i novac. Srce mu je poskoèilo kada je ugledao plavu svesku. Tada se polako povukao iz
kancelarije. Kada se okrenuo, pogledao je niz hodnik pošto je èuo korake. Ana je stajala u sjeni. Za trenutak je bio kao paralizovan. Lice joj je bilo blijedo, a zažarene krupne oèi bile su ispunjene kajanjem. Brzo se okrenuo i strèao niz
stepenice, a onda kroz borik do spavaonice. Sibert je sjedio na ležaju gdje ga je i ostavio. - Zaboga... brzo si to
obavio... Ernest je pokazao novac koji je èvrsto držao u ruci. - Hajslip kaže da možemo i pješke - rekao je. - Pa, nisam iznenaðen. Šta si ti odgovorio? - Ponudio sam opkladu od deset hiljada dolara da æe ga za nedjelju dana ili odnijeti s
ranca ili æe sam otiæi pješke. - Fino. Ni ja ne bih to bolje uèinio. Pa, idem po svoje 151 stvari. - Ja imam dvije torbe, Hok... Baš me interesuje šta æe Bruks reæi. Kladim se da æe Nebraska praskati. Nešto prije zalaska sunca dvojica
otpuštenih kauboja sa Crvene stijene umorno su se vukli stazom koja je vodila do Bruksove kuæe. Dejzi ih je prva
primijetila i mahnula im kapicom. Veæ sljedeæeg trena na vratima se pojavila krupna Bruksova prilika. Polako je
krenuo prema njima. Zatim se pojavio i Nebraska i zaurlao. - Seme, možeš li nas prihvatiti? - upitao je Sibert kada im
je prišao Bruks. - Naravno, hoæu. Šta se desilo? Ili su vas otjerali ili ste sami otišli? - Šta je ono bilo, Erneste? - Sve mi se nešto èini da smo otjerani i da nam je novi predradnik Hajslip rekao da idemo pješke. Uh, baš su ove torbe
teške! Došli su do kuæe gdje ih je doèekala zajapurena i zabrinuta Dejzi. Izgledala je ljupko, primijetio je Ernest.
Nebraska je stajao naslonjen na dovratak, smijuljeæi se. - Samo se ti smij, pametnjakoviæu - zaprijetio je Ernest. -1 ti si ostao bez posla. Tako su otjerani kauboji bili prihvaæeni i nahranjeni. Naravno, pitanja nisu nedostajala. Ernest je pustio da Sibert govori, a nakon svega Bruks je bio uveliko zabrinut. - Biæe mi teško da izgubim ovu kuæu - rekao je
tužno. - Da izgubite kuæu? - planuo je Ernest. - Niko sa Crvene stijene ne može vas odavde otjerati, Seme. - Seme, ne
obraæaj pažnju na momka - otegao je Sibert. - Malo je šenuo, ali srce mu je još u redu. Prièali su dugo u noæ. Dejzi,
koja je u kuhinji prala sude sa Nebraskom, izašla je da im kaže da je vrijeme za spavanje. 152 - Imamo dosta æebadi -
rekao je Bruks. - Vi momci, možete sa Nebraskom spavati na trijemu. Kada su svjetla ugašena i kada se sve smirilo,
Nebraska se dovukao do Ernesta i šapnuo: - Prijatelju, sigurno ti je bilo teško zbog Ane. -1 te kako! - Zaista mi je žao.
Bila je sva med i mlijeko, a kada ti je zatrebao prijatelj, odbacila te je zbog Hajslipa? - Nebraska, stari prijatelju, bilo je baš tako. - Proklete joj bile one zelene oèi! Uvijek sam se nadao da Ana ima dobru dušu. - Obmanula je i tebe i
Hoka. Ana nije dobra. Nebraska je uzdahnuo. - Je li ti teško, prijatelju? - Bogami, gadno je. Isto kao što je bilo tebi sa Dejzi. - Pa, proklet bio ako bih odustao - Nebraska je rekao promuklim glasom i, okrenuvši se na drugu stranu, odmah
zaspao. Ernest nije mogao dugo da usni. U poèetku je razmišljao o ljubaznosti ovih dobrih prijatelja i kako ih voli i
kako æe ih nagraditi kada preuzme ranè. Nakon toga misli su mu se vratile dogaðajima od tog dana, sve je ponovo
preživljavao, nastojao da stvari drugaèije sagleda, da pronaðe uzroke i posljedice. Uzalud je tražio traèak nade kada je u pitanju bila Ana. I svaka misao ostajala je bez rješenja. Satima je ležao budan, na kraju ga je umor ipak savladao i on je upao u privremeni zaborav. Ujutro su Nebraska i Sibert otišli s Bruksom u obilazak ranca, a Dejzi je bila zaposlena
u kuhinji. Ernest se vrtio tamo amo i konaèno se uspeo uz obronak gdje je sjeo ispod jednog stabla i zagledao se u
predivnu dolinu. Pašnjaci, valovita polja, zeleni grmovi graška, crne padine koje su vodile do crvenih stijena - sve je to svojom ljepotom i mirom, svojom samotnošæu i divljinom donekle ublažilo njegovu dušu. Dan je prošao a da nije
došao do nekog rješenja svog problema. Za veèerom je jedva ubijedio Nebrasku da ne 153 ide na Crvenu stijenu. Nije
mu se dopadao njegov hladan ton, niti sjaj u oèima. Ernesta nisu mogle prevariti njegove rijeèi da želi da ode po stvari koje su mu ostale na rancu. I Sibert se pridružio Ernestu kako bi ga odvratio od namjere. - U redu. Dragi moji, jednog
dana ipak æu morati da odem. Da uzmem platu, sedlo i æebad. I, naravno, da ukazem svoje poštovanje novom
predradniku. - Nebraska Kempe! - povikala je Dejzi gorljivo. I ona je s pravom strepila kao i Ernesr. - Do vraga! Još
nisi moj gazda! - žalio se Nebraska. - Pa, vrijeme je da postanem... zbog tebe - odgovorila je Dejzi. Sve do sredine
sljedeæeg popodneva situacija se nije mijenjala. A onda je Ernest, koji je sjedio napolju, opazio dvojicu jahaèa. Nije
mu mnogo trebalo da prepozna Hajslipa i Anu. Za trenutak mu je bilo neugodno. A tada ga je obuzela ljubomora.
Uletio je u kuæu. - Dejzi, vidio sam Hajslipa. Biæe bolje da se s njim suoèim. - Hajslip! Oh... ja... ne mogu ga vidjeti -
zamucala je. -1 ne treba da ga vidiš - odgovorio je kratko. - Zatvori vrata za mnom. Izašao je uznemiren što se Dejzi
toliko uzbudila i zbog samog pomena Hajslipovog imena. Mala glupaèa ga sigurno voli. Obuzet vlastitom ljubomorom
i mržnjom brzo je zaboravio Dejzi. Hajslip je, naravno, izmislio izgovor da doðe do Bruksa. Zašto Ana ide s njim? Još
jedan od njenih niskih trikova. To nije moglo biti sluèajno. Zastala je kod kapije a Hajslip je krenuo prema kuæi. Nije pokazivala nikakav znak, da je vidjela Ernesta. A bilo je nemoguæe da ga nije vidjela. Jer, nije bilo daleko, a nije bilo ni drveæa koje bi skrivalo pogled. Hajslip se zaustavio ispred vrata. - Želim da vidim Bruksa - važno je rekao. - Niko
nije kod kuæe. Svi su u polju. 154 ' - Je li i Dejzi s njima? - Jeste. A i Nebraska. Poslušaj me. Ne idi tamo - odgo vorio je Ernest. - Osim toga, sudeæi po tvom izgledu, to za tebe ne bi bilo zdravo mjesto. - Ja nemam posla sa takvim
bijednicima kao što si ti odgovorio je Hajslip dok ga je oblijevalo rumenilo od bije sa. - Možeš Semu Bruksu poruèiti
od mene da se spremi da ide sa ranca. - Kakvog ranca? - odmah je upitao Ernest. - Pa sa Crvene stijene. - Ali ovaj ranè nije Crvena stijena. Ovo je Bruksov ranè. - On za to nema nikakve papire. - Tako sam i ja èuo. Ali, moj... stari Selbi
mu je dao zemlju. Stotinu ari. Bruks ima papire za prava na vodu. - Dosta toga ti znaš, Hauarde - cerio se Hajslip.
Bruks ne može koristiti vodu ako ne posjeduje ili nema dozvolu za zemlju. Hepford mu je dozvolio da ostane. Sa da
sam ja predradnik na Crvenoj stijeni. I on mora da seli! - Je li to Hepfordovo nareðenje? - pitao je Ernest jed va
prigušujuæi bijes. - To je moje nareðenje i to je dovoljno - odgovorio je Hajslip okrenuvši konja. Ernest je iskoristio priliku da poðe za njim do kapije. - Prenijeæu mu poruku, iako nerado. - Možeš mi uštedjeti vrijeme da ne dolazim
opet. - Svakako... Znam da bih ti mogao uštedjeti dosta to ga... - Zdravo, Dejz - prekinuo ga je Hajslip mahnuvši pre
ma prozoru gdje je Ernest opazio djevojèinu blijedu prili ku. Brzo je nestala. - Vjerujem da znam - nastavio je Hajslip, a njegov iz gled i ton bili su više nego dovoljni da Ernest plane. Stigli su do otvorene kapije. Hajslip je izjahao, a Er nest je stavio preèku. Zatim je pogledao prema Hajslipu i djevojci iza njega. 155 - Znam dosta toga, Hajslipe -
potvrdio je, a glas mu je podrhtavao. - Bruks nikad neæe otiæi sa ove zemlje. A savjetujem ti da se i ti držiš podalje...
ako želiš da saèuvaš svoju strašljivu stražnjicu. Ana je naglo mamuznula konja. Ernest je samo za trenutak ugledao
njeno lice, ali je i to bilo dovoljno da primijeti da je zaplašena. Hajslip je krenuo njišuæi se u sedlu i podrugljivo
zapjevao: - Revolveraš iz Ajove moju curu ukrao je... Njegov smijeh je dugo odzvanjao. Uskoro je dostigao Anu i
jašuæi uz nju nagnuo se da je uhvati za ruku. Izgledalo je da mu se rado prepušta. Zatim su, držeæi se za ruke,
odjahali niz stazu. Ernest je stajao u nemoænom bijesu. Napokon je promrmljao: - Ko bi povjerovao da bi to ona
mogla uèiniti?... Ona je sve ovo smislila! Zbog ljubomore i izdaje odluèio je da ne odgaða ono što je odavno trebao da
dovrši. XVI Te veèeri, Nebraska je dojahao ranije nego obièno. Sa sobom je donio miris šume, a odjeæa mu je bila
puna borovih iglica. - Ne izgledaš kao da si kopao rupe za ogradu - primijetio je Ernest. - Sem i Hok su to obavili -
odgovorio je Nebraska. - Pa, gdje si ti bio? - Jahao sam uokolo. Ernest se pitao zašto je Nebraska to radio. A onda je
ovaj nemarno pitao ko su bili jahaèi koji su išli prema Crvenoj stijeni. - Hajslip i Ana - odgovorio je Selbi, isto tako nemarno. Kauboj je soèno opsovao. - Ona crvenokosa namiguša! 156 Igra li ona Hajslipovu igru? - Ne znam,
Nebraska. Bio sam iznenaðen kada sam vidio kako odose držeæi se za ruke. Zaista je kvarna. - Prokleta bila. Možda
samo tebe izaziva i ne zna koliko je Hajslip u stvari zao. Neko bi morao da joj kaže. Naravno, tatica ne može. Zato i
Dejz uvijek zadrhti kadgod se spomene Hajslipovo ime. To me, bogami, ljuti. Ali, Dejz je poštena. Isprièala mi je.
Rekla mi je da ju je hipnotisao kao što zmija hipnotiše ptice. Da nije tako, dragi moj prijatelju, dao bih joj veæ sutra nogu. Srce joj je dobro. Moram ostati uz nju. Brine me to da bi Hajslip jednog dana mogao dojahati ovdje i uhvatiti
Dejzi samu. Vjerujem da je zato danas dolazio da malo osmotri i zato doveo Anu. - Može biti. Rekla je da kažem
Bruksu da se seli odavde. - Ma šta mi kažeš! 1 uèiniæe to, Erni, ako mu dopustimo. Zakon je na Hepfordovoj strani.
Bruks nema ništa napismeno. - Pa, Nebraska, biæe ti drago da èuješ da neæemo pustiti gospodina Hajslipa - odgovorio
je Ernest radosno. - To su prave rijeèi. Bogami, tebe je lijepo imati za prijatelja, Erni. Zaista ne znam šta sam radio i kako sam živio prije nego što si došao! - Hvala. Sretan sam što mogu uzvratiti kompliment... A sada da malo
razmotrimo sve ovo. Neka se Bruks i Sibert pozabave ogradom. Nas dvojica æemo naizmjenièno paziti na kuæu.
Odozgo, iz šume, odakle se pruža pogled u oba pravca. - Auuh. To je pametno. Neka doðe i zatekne Dejzi samu ha?...
Erni, nekako slutim da æe doæi. - Naravno da æe doæi. Kada su danas došli, Ana je ostala kod kapije. Vidio sam ih i
rekao Dejzi da zatvori vrata. Kada je Hajslip dojahao, lagao sam... rekao sam da nije ovdje. Rekao sam mu da je Dejzi
s tobom i da mu je bolje da se ukloni. Dejzi, luðaèa jedna, pojavila se na prozoru. Hajslip ju je vidio. 1, bogami,
udarilo mu je u glavu! 157 Odjahao je pjevajuæi onu o Ajovi. - Auuh. Drago mi je da si mi rekao, Erneste. To je ono
èega sam se i plašio. Odgegao se u kuæu, ostavljajuæi Selbija. Trenutak kasnije Ernest je èuo strogi glas, a zatim
Dejzin plaè. Ne želeæi da prisluškuje, ustao je i krenuo do klupe ispod bora. U to je izašao Nebraska, bijel kao kreè. -
Gdje si, Erneste? - pozvao je. Onda ga je opazio, otišao kod njega i sjeo u sjenu velikog bora. Maramom je obrisao
znojavo lice. Inaèe, izgledalo je da je miran. - Još je gore, Erni - poèeo je smireno. - Zaskoèio sam Dejz. Zaklela se da se ne sjeæa da je provirila kroz prozor da vidi Hajslipa i ne bi znala reæi zašto je to uèinila. Priznala je da se plašila da bi je mogao uvaliti u nevolju. To mi je morala priznati i izgledalo je kao da joj je laknulo. A onda je nešto promrmljala i ja sam se ukoèio. Upitao sam je voli li Hajslipa. Rekla je da ga mrzi i tako je izgledala. Onda sam je upitao voli li mene. I zaklela se da me voli... Onda sam joj rekao da mi je to dovoljno. Uskoro æemo u grad da se vjenèamo. Onda
æe je Hajslip ostaviti na miru. Ajova je tiho opsovao i primijetio: - To isto æu i ja uèiniti, Nebraska. - Svakako, znao sam da hoæeš... A sada, kada sam ja svoje sredio, brinem se zbog tebe. - Nema problema, Nebraska. I ja æu sve brzo
srediti. Dva dana nakon tog razgovora Ernest je sjedio na brijegu i osmatrao put kada je opazio Hepfordovu dvokolicu.
Ubrzo je prepoznao i putnike. Bili su to Hepford i Hajslip, koji je držao uzde. Ernest je prvo pomislio da dolaze na
Bruksov ranè, ali su prošli stazu i brzo nestali iz vida. - Idu u grad - glasno je rekao Ernest. I zamislio se. Iznenada je skoèio, uskliknuvši: - Pa, to mi je šansa! Otiæi æe do Crvene stijene i pod okriljem tame, pošto 158 nema Hepforda i
njegovog skutonoše, dokopaæe se plave sveske koja æe, bio je u to ubijeðen, potkrijepiti njegove sumnje u ranèera.
Ernest se nije vratio u kuæu. Držeæi se šume, napravio je širok krug oko Bruksove farme i došao do puta koji je vodio
do zapadne strane doline. Išao je polako, oprezno. Mogao je naiæi na nekog od Hajslipovih jahaèa, a Ernest nije želio
da ga iko vidi. Sunce je zašlo kada je došao do suprotne taèke i iznad ranèerske kuæe. Tu je saèekao. Njegov pogled je
s ponosom lutao preko prostrane zemlje po kojoj su se prikradale dugaèke purpurne sjene. Prostrani zeleni pašnjaci bili su prošarani sa stotinjak konja, daleko iza ovih bili su još širi pašnjaci na kojima je pasla stoka. Tamo negdje krave su mukale, blejanje jagnjadi dolazilo je iz ravnice iza kuæe. Bila je to izuzetna scena i Ernestovo srce se napinjalo od
ponosa. Sve to je bilo njegovo. U tom trenutku u njegovom srcu nije bilo milosti. Varao ga je otac, ismijavala ga je
kæerka. Prošlo je vrijeme kada je izmeðu njega i njegovog posjeda stajala kruna crvene kose i sjaj zelenih oèiju.
Daleko iznad suprotne padine posljednji zlatasti zraci obasjavali su planinske vrhove. Ernest je posmatrao kako se
produžuju purpurne sjene, kako sumrak prelazi u tamu, tama u noæ. Tada je krenuo iz svog zaklona, do borika koji je,
okruživao kuæu. Postao je oprezniji. Zaustavilo ga je lajanje psa; gotovo se zaledio kada je èuo neèije korake niz stazu.
Napokon je došao do gustog grmlja što je raslo sa sjeverne i istoène strane kuæe i odmah osjetio veæu sigurnost Izvirio je iz sjene i primijetio samo svjetlo u kancelariji. Njegovo oštro uho uhvatilo je lake korake. To je, bez sumnje, bila Ana, jer je bio siguran da ne mogu biti ni Hajslip, ni Hepford. Ernest nije mario ni za kog drugog, ali se plašio i od
same pomisli da sretne Anu. Ako bi se desilo da naleti na Hajslipa ili Hepforda, to bi znaèilo pucnjavu. Pripremio se i kada mu je ruka dotakla hladnu dršku revol 159 vera, osjetio se sigurniji. Ovo nije bila djeèija igra. Èuènuo je i
pripremio se da èeka dok se ne ugasi svjetlo u maloj sobi. Sjedio je sve dok mu se udovi nisu ukoèili. Vrijeme se
oteglo, a on nije imao osjeæaj da treba žuriti. Ipak je ustao i krenuo preko èistine ispred kuæe, pazeæi da ne proðe
ispod jedinog otvorenog prozora. Sjena je bila neprobojna. Morao je da opipava oko sebe i pomalo se pribojavao da ga
ko ne primijeti. Napokon se dovukao do stepeništa trijema i zastao da proviri kroz prozor. Prvo je vidio kako se Anina
crvena kosa presijava na svjetlosti. Osjetio je oštar ubod. Još više se primakao. Sada je vidio da Ana sjedi za stolom s glavom oslonjenom na prekrštene ruke. Bio je to položaj koji je odavao oèaj. I najtvrðe srce bi bilo dirnuto pred tom
tugom i klonulošæu. Pitao se šta se to moglo desiti. Nije ni radila, ni pisala. Opet se Ernest pridigao da malo bolje
pogleda. Pognuta djevojèina ramena poèela su da podrhtavaju od jecaja. Sve je ukazivalo na osobu koja se predala tuzi
i beznaðu. Ernest je napustio svoj položaj i skliznuvši u zaklon odluèio da još osmatra, èeka i misli. Nešto se desilo što je donijelo tugu toj oholoj i svojeglavoj djevojci. Da li je to bilo u vezi s njenim ocem? S njim? S Hajslipom? Bio je
siguran da ni to ne bi ni za tren moglo poljuljati njegovu odluku. Ipak je osjeæao da ga bijes popušta. A znao je da je i to moglo biti moguæe. Djevojèina narav imala je æudi aprila. Èak je sebe uhvatio kako se nada da ona pati. Ako nije
tada patila, znao je da æe patiti uskoro. Postao je nemiran, nervozan, a zatim nesiguran. Uznemirila ga je Anina
nesreæa. Gorko je sebe optuživao da je slabiæ. Ali nije bilo pomoæi. Gotovo da je poželio da odustane. Da ode i njoj
ostavi Crvenu stijenu. Ali, ipak, ostalo mu je dovoljno zdravog razuma da mu kaže da su to sentimentalne gluposti. Još
se borio sa sobom kada je svjetlo ugašeno. Napo 160 kon! Ernest je èuo kako se vrata zatvaraju i koraci udaljavaju.
Saèekao je još izvjesno vrijeme. Minuti su mu se èinili dugi kao sati. U svakom sluèaju nije više mogao èekati.
Sskinuo je èizme. Bešumno je iskliznuo iz grmlja, obaziruæi se uokolo, osluškujuæi kao jelen kojeg gone. Zatim se
uspeo uz stepenice. Vrata kancelarije bila su zakljuèana. Pokušao je s prozorom. Bio je èvrsto zatvoren. Bilo je to
nezgodno, ali je bio i na to spreman. Njegov lovaèki nož, koji je nosio za pašom, imao je otpornu oštricu. Uvukao ju je izmeðu okvira i praga i podigao. Trgnuo se kada se èula škripa. Ponovo se ukoèio dok je osluškivao, spreman na sve.
Ništa se nije desilo. Opet se nagnuo prema prozoru. Lako ga je otvorio, ali je imao problema da ga pridržava dok je
ulazio unutra. Zatim ga je spustio. Nakon toga je otišao do vrata, napipao bravu i polako i oprezno otvorio vrata. Na
prstima je otišao do stola i nagnuo se nad njega pažljivo pipajuæi. Odjednom su mu prsti dohvatili nešto meko i
vlažno. Maramica! Ana ju je ostavila. Ernest je osjetio dobro poznati miris. To ga je uzbudilo gotovo više nego pogled
na nju. Maramica je bila vlažna od suza. Impulsivno ju je strpao ispod košulje. Zatim se dao na posao. Sto je bio
prazan. Opipavao je po malim ladicama jedan predmet za drugim dok mu prsti nisu dotakli svesku omotanu gumenim
trakama. Svesku je stavio u džep. Da bi provjerio, još jednom je opipao svuda po stolu i po ladicama. Imao je ono što
je želio. Njegov zanos naglo je zamro. Brzo udaranje kopita gotovo ga je paralisalo. Konji su se približavali. Zatim je èuo povik, tako blizu da mu se krv zaledila u žilama. Otišao je do vrata. U tami je primijetio dvokolicu. Jedan èovjek
je iskoèio. - Odmah sve momke pozovi - zvao je Hepford promuklim glasom. - Pošalji Pedra po dvokolicu. Ali, reci
mu da ne ispreže konje. Požuri. 161 Èovjek je otrèao. Heprord je izlazio iz kola. Ernestov mozak radio je brzinom
munje. Prvo je pomislio da smjelo siðe niz stepenice i suoèi se sa Hepfordom. Ranèer je bio uzbuðen. Nešto se desilo.
Ernest bi morao da ga ubije. Zatim je odluèio da preðe preko trijema i iskoèi u sjenu. Ni to ne bi uspjelo. Ostalo mu je samo jedno. Skliznuo je u tamni hodnik. Namjeravao je da proðe kroz kuæu i izaðe na stražnjem dijelu. Naletio je na
vrata koja se nisu otvarala. Osjeæao se kao u zamci. Na trijemu su odjeknuli brzi Hepfordovi koraci. Ernest je išao duž
zida, tražeæi vrata s lijeve strane. U istom momentu èuo je udaljene povike. Odjednom je njegova ruka nešto napipala.
Vrata! Našao je ruèku. Polako je okrenuo, izvirujuæi niz hodnik prema trijemu. Vrata su se otvorila i našao se u
osvijetljenoj sobi. Ernest je naglo uletio u sobu i zakljuèao vrata iza sebe. Tek tad je podigao glavu i - ugledao Anu
Hepford koja se uspravila na krevetu. XVII Ernest je brzo stavio prst na usne. Ali to nije sprijeèilo Anu da povièe: -
Erneste! - Šapnuo joj je da bude mirna. - Šta ovo znaèi? - uskliknula je, a izraz iznenaðenja prelazio je u gnjev.
Približio se dugaèkim koracima do njenog kreveta. Svjetlost noæne lampe ga je cijelog obasjala. Anine krupne oèi
postale su još krupnije kada ga je odmjerila od gole glave do bosih nogu, njegovo prijeteæe držanje, revolver. Klonula
je teško uzdahnuvši. - Zaboga!... Šta radiš u mojoj sobi? Šta æeš mi uèiniti? Njen strah pomogao je Ernestu. Nije mu
bilo ništa drugo na umu osim da je utiša. - Pa, zavisi - procijedio je bijesno. Opet je sjela, a crvena kosa joj je padala preko blijedog lica i golih ramena. Strah i uznemirenost uèinili su je još ljepšom. Ernest je pomislio da ona vjerovatno misli ka162 ko su njegov iznenadan upad i držanje mogli znaèiti samo jedno - da je došao da joj se osveti zbog njene
izdaje i grubosti. - Erneste... ti... ti ne bi... - poèela je i podigla drhtavu ruku. - Uèinio bih sve, Ana Hepford -
prošaputao je prijeteæi, naginjuæi se nad krevet i gledajuæi je pravo u oèi. Imao je namjeru da je straši sve dok mu ne pomogne kako da riješi ovu dilemu. - Natjerala si me da te zavolim do mahnitosti. Onda si me izdala... prezrela me
pred ocem... i onim prokletim lopovom! - prošaputao je promuklo. - Oh... ali, prièekaj... saslušaj! Erneste! - poèela je divlje. - Nisam toliko opaka kako misliš. Kada smo se vratili... iz one šetnje... svi su me ismijavali. Bila sam bijesna...
jer sam... poèela shvatati da mi je stalo do tebe. Nisam smjela da popustim. Ponovo sam ohrabrila Hajslipa... I kada
sam te vidjela kod Bruksa, željela sam da se osjeæaš bijedno kao i ja... Bilo mi je žao. To me je potreslo. Veèeras sam ti pisala... o tome koliko sam pogriješila što sam te povrijedila... koliko mi je žao što sam ti sve to uèinila. Moraš mi vjerovati, Erneste. - Ana Hepford, ti lažeš - odvratio je, nimalo se ne pretvarajuæi daje ljut. - Ne lažem, Erneste. Imam pismo ispod jastuka. Okrenula se i ispod jastuka izvukla pismo i pružila mu. Žurno se nagnuo preko kreveta da ga
dograbi. Jedan pogled bio mu je dovoljan da vidi da je adresirano na njega. Koverta je bila debela i nesumnjivo je
sadržavala nekoliko stranica. Polako je pismo spustio u džep. Sumnja u nju bila je velika koliko i bol koji mu je zadala.
Silio se da ne podlegne njenim èarima i njenim lažima, da ne bi ponovo bio ponižen. A ipak je ostao bez daha pred
tom slatkoæom dok je bespomoæna ležala u krevetu. - Dakle, sada si poèela da pišeš pisma? Zašto ne pozoveš Duda
da ih uruèi mjesto tebe? - upitao je oštro. 163 - Molim te, Erneste - preklinjala ga je. - Znam da zaslužujem... oh,
Erneste, bila sam bezdušna. Znam da sam pogriješila. Ne tražim da mi oprostiš... samo da mi vjeruješ. Sve je u pismu.
Ispovjedila sam se. Napokon sam rekla istinu... kako sam otkrila da te zaista volim... kako mrzim sebe zbog svoje
zaslijepljenosti, tvrdoglavosti... preklinjala te da æu sve uèiniti što tražiš. - Ana, to što kažeš je nemoguæe. - Zaista nije. Sve je u tom pismu... i ako ne možeš da mi vjeruješ, proèitaj ga sada, ovdje. Ne krivim te. Ja... lagala sam...
flertovala... bila sam kukavica. Erneste, ja sebe nisam poznavala... nisam. - Ako je to taèno... onda je prekasno! - rekao je okrenuvši se da mu ne vidi lice. Uspravila se i dohvativši ogrtaè izvukla se ispod jorgana i krenula prema dnu
kreveta gdje je sjedio. Gledala je u pod. Lice joj je bilo crveno. - Nije prekasno, Erneste. Ne reci to... ne ako me još...
Uæutkali su je teški koraci i kucanje na vratima. Ernest se povukao. Iznenada je shvatio u kakvom je položaju i kako
je ovo kompromitujuæa situacija za djevojku. - Ana, jesi li budna? - èuo se glas njenog oca. - Oh! Jesi li to ti, tata?
Da, budna sam, ali sam u krevetu - odgovorila je tonom koji se Ernestu uèinio neprirodnim. - Pusti me da uðem. Tek
tada se lako promijenila. Zaplašen pogled napustio je njene oèi. - Ali, tata, rekla sam ti. U krevetu sam. Ne želim da
ustajem. - Mislim i da ne trebaš. Onaj novac je kod tebe? - Da. Sakrila sam ga. - U redu. Sada nije važno. Vjerovatno
æu biti vani cijelu noæ... Ana, nešto strašno se desilo. -Šta? - Mladi Hauard je ubio Hajslipa... Kauboji misle da je 164
I to èisto ubistvo. Anin užasnuti pogled ga je ukoèio. - Oh, tata... to je I strašno! - povikala je promuklo. - Pa, bilo je strašno za Hajslipa i biæe strašno za Ha uarda ako ga uhvatimo - odgovorio je Hepford bijesno. Biæe to linè. Žao mi
je, Ana, što ti to moram reæi, ali i ti si kriva. Rekao sam ti da se okaniš onog žutokljunca. Od sa mog poèetka sam
slutio da je drukèiji. Nije uopšte kauboj, nije èak ni zapadnjak. Bio je do ušiju zacopan u tebe... Ne ma sada koristi od prièe. Prekasno je. Ovo æe ti poslužiti kao lekcija. Sada spavaj, ako možeš. Sve æu ti sutra isprièati. Njegovi teški
koraci udaljavali su se hodnikom. Èuli su se glasovi s trijema. Mnogo njih. Ernestovo srce koje mu je bilo došlo u grlo, vratilo se na mjesto. Njegovo zaprepaštenje, a zatim strah, bili su upuæeni Nebraski. U trenu je shvatio šta se desilo.
Hep ford i Hajslip nisu otišli u grad. Bez sumnje se Hajslip vra tio na Bruksov ranè i tamo naletio na Nebrasku. A
onda je Hepford, a možda i neko drugi, namjerno uvukao Erne stovo ime u cijelu gužvu. Odjednom je Ernest postao
svjestan Aninog prisu stva. Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, potpuno je zaboravio na nju i gdje se nalazi.
Došla je nesigurno do I Ernesta i ledenim rukama obuhvatila njegove. Lice joj je bilo avetinjski bijelo, oèi širom
otvorene i pune straha. " - Oh, bože, sada znam... zašto si rekao da je prekasno ' - jeèala je. - Ja sam te na to navela. Ne krivim te. Ja sam kri- va. Oh, Emeste, zašto, zašto nisi èekao? Zašto nisi prije I došao kod mene? Sada mi je sve jasno.
Hajslip je navalio na tebe. Zbog mene! Uobražena luda! 1 ti si ga ubio! Oh, bože, oprosti mi! Ernest ju je zagrlio i
privio na grudi, ne vjerujuæi vla stitim èulima. Ali, mogao je da osjeti udaranje njenog srca, mogao je da vidi tragièni oèaj u njenim krupnim oèima. - Ana, æuti. Tvoj otac... ili neko drugi mogu te èuti. 165 I Život mi je u opasnosti -
prošaputao je. - Èula si šta je rekao o linèu. - Jesam... jesam. - Privila se uz njega drhteæi. Htio je da joj kaže da nije on ubio Hajslipa, da je uvjeri u svoju nevinost, ali nije imao snage da odoli ovom trenutku. Šta bi više mogla da kaže?
Šta bi mogla da uèini? I opet je otkrio da je siguran da ga ova predivna djevojka, i pored svega što se desilo, istinski voli. Izgledalo je nemoguæe, nerazumljivo, a ipak... Malo se odmakla od njega i vidio je kako prikuplja snagu. -
Moramo odmah napustiti Crvenu stijenu - prošaputala je. - Ti bi pošla sa mnom? - Neka nam nebo pomogne! Da, iæi
æu. Èim preðemo granicu, biæeš siguran. Ako te uhvate sada... tata i njegovi ljudi æe te objesiti. Oh, oni te mrze,
Erneste, zbog neèeg što ne shvatam... Moramo odmah krenuti. - Ana, ti bi stvarno... pobjegla sa mnom? - upitao je
zadivljeno. - Rekla sam ti. Da, da, hoæu. Moram. Nikad te neæu pustiti samog. - Ali zašto? - Jer sam te uništila... I jer ja... volim te, Erneste. Ovila je ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. - Ali, Ana. Razmisli. Ne èini to samo... zbog grize savjesti ili sažaljenja. Moraæeš da se udaš za mene. - Pa, to bih i voljela, Erneste. Ali, ja bih pošla bez obzira na to hoæeš li se sa mnom oženiti ili neæeš. Daæu svoj život. Platiæu. Ja sam nova Ana Heptord. I znam šta radim. Ubio
si èovjeka zbog mene. Ali, on je zaslužio da umre. Želim da živiš zbog... mene. - Biæemo veoma siromašni, Ana.
Nauèila si da imaš sve što želiš. Možda æeš zažaliti. - Ja želim samo da te odvedeni od njih... Erneste, ti me voliš? Nisi me prezreo? Ni jedan ljubavni san koji je sanjao nije mu nudio to 166 liku milinu i strast u njenom glasu, molbu na
njenom licu. - Ana, volim te više nego ikad. A ipak, još jednom razmisli šta radiš. - Poljubi me - prosaputala je nudeæi mu usnice. A onda se naglo odmakla od njega. - Pustiæu te kroz prozor - rekla je brzo. - Drži se mraka. Naði svoje
cipele. Ja æu se obuæi, spakovati nekoliko stvari i naæi æemo se za petnaest minuta. Proæi æu kroz šumarak, niz put.
Èekaj me pored velikog bora. Moram pokušati da uzmem konje, ako budem mogla. Smanjila je svjetlost, tako da je u
sobi bilo gotovo mraèno, i podigla zastor. Prozor je bio otvoren. Napolju je bilo mraèno i tiho. - Sada - šapnula je - i, molim te, pazi da te ne vide. Ne rekavši više ni rijeèi, Ernest se izvukao. Poljubila ga je u obraz i rekla: - Mili. - Ernest je pao na meku travu. Nejasna prilika s prozora je išèezla. Za trenutak je stajao kao opèinjen. Kako je bila tamna noæ!
Kako tiha! Drhtao je. Osluškivao je. Do ušiju mu je doprlo lupkanje konjskih kopita. Krenuo je. Razmicao je lišæe
grmlja i kretao se bešumno dalje od kuæe, u šumarak. Našao je cipele i obukao ih. Morao je da opipava debla borova.
Promicao je izmeðu njih postepeno vraæajuæi kontrolu nad svojim èulima dok se prikradao cesti. Na ivici šumarka je
zastao da se orijentiše. Preko èistine nalijevo vidjela se svjetlost na prozorima spavaonica. Prešao je široki tamni
prostor do desne strane šumarka i došao do visoke ograde obrasle divljom lozom. Kliznuo je do kraja gdje je skretala
pod pravim uglovima, formirajuæi jedan zid ambara. Trebao je još samo da obiðe ambar pa da doðe do staze. Èuo je
udaranje kopita, prilièno blizu, i škripu toèkova na šljunku. Neko je od kuæe dovozio dvokolicu. Iznenada je te zvuke
prigušila jurnjava konja iz drugog pravca. Projurilo je nekoliko jahaèa prema ranèerskoj kuæi. Ernest je vidio samo
tamne prilike. Nije imao vremena da razmišlja i planira. Držaèe Anu 167 za rijeè, pobjeæi æe s njom, oženiti se i
neka... Zanos mu je ispunio srce. Ali, nisu mogli otiæi pješke. Mora nabaviti konje. Možda ne bi valjalo da èeka dok
mu se Ana pridruži. Ipak je èekao. Uskoro su se u tami pojavile nejasne prilike. Pedro je vodio dvokolicu. Meksikanac
je pjevuSio. Prošao je pored njega. Ernest je iskoristio priliku i brzo zaobišavši ambar požurio niz stazu. Izgledalo je da je uobièajeni mir u ovo doba na rancu poremeæen. Do ušiju mu je dopro zvuk udaljenih glasova i udaranje èizama na
drvenim podovima. Kauboji su išli gore-dolje, Ernest se brinuo zbog trojice jahaèa koji su projahali. Želio je da se
vrate. Ipak, razmišljao je, možda su otišli prema Springertaunu. Nije prošao više od pola puta do velikog bora koji je
bio uz sam put, ali èekao je podalje od ambara i osluškivao, nestrpljivo izvirujuæi u tami. Bio je siguran da æe Ana
doæi. Nestalo je i najmanje sumnje. Zahvaljivao je bogu što je i pored svega uspio da joj vjeruje. A kako je samo
pogriješio onog dana na Bruksovoj farmi. Ona je bila samo smušena. Njena taština i ponos podlegli su pred ljubavlju
prema naivku koji se pretvarao da je nespretan kauboj. Ernest je bio presretan zbog uloge koju je igrao. Inaèe je možda nikad ne bi osvojio. Bilo je potrebno Hajslipovo ubistvo da bi ona postala žena. Odjednom je njegovo oštro uho
uhvatilo zvuk lakih i brzih koraka. Krv mu se uzburkala. Dolazila je. Dolazila je da bude s njim, da ode s njim, da
dijeli s njim njegovu sudbinu. Iz tame je izronila tamna sjena. Na sebi je imala crni kaput i nosila je malu torbu. Ernest je izašao iz svog skrovišta. Trgnula se kao zaplašeno ždrijebe. Blago je izustio njeno ime, umirujuæi je. Došao je do
nje i uzeo joj torbu. - Kasnim. Ali... bilo je lako - šaptala je. - Tata je tamo sa svojim ljudima. Ja... za trenutak sam osluškivala... Sada moramo naæi konje. - Pedro je upravo uveo dvokolicu. 168 - Odlièno. Dovešæu je. Èekaj me na
kapiji. Otvori je. - «j Poslušao ju je požurivši niz stazu. Mogla je da se snaðe sa Pedrom. Prije nego što je stigao do kapije èuo je toèkove. Potrèao je da otvori kapiju. Ana je usporila, ali nije zastala. - Upadaj! - pozvala ga je kratko se nasmijavši. Ernest je uskoèio. - Rekla sam Pedru da ništa ne govori dok ne odmaknem. I da idem u Springertaun. To
æe tatu navesti na pogrešan trag. Pobjesniæe... ali ni upola toliko kao kada otkrije gubitak još neèeg. Ernest ju je
obuhvatio oko vitka pasa. - Krenuli smo. Nije važno gdje. Oh, Ana, predivno je da bi bilo istinito. - Pa, dovoljno je
istinito - odgovorila je oštro. - Nekako èudno govoriš za èovjeka kojeg traže zbog ubistva. - Šta si mogla oèekivati?
Ispalo je da me ne mrziš nego da me voliš. - Erneste, odsad moraš da malo više razmišljaš - odgovorila je ozbiljno. -
Nekako se nadam da kauboji neæe krenuti za našim tragom, nego pravo u Springertaun. Ali i ako krenu, neæe nas
uhvatiti. - Gdje idemo, Ana? - Skreæemo oko deset milja iza Bruksovog ranca. To je prilièno dobar put, ali se mnogo
ne koristi. Kratica do Snouflejka, Šoudauna, do granice Novog Meksika. Mislim da æe biti bezbjedno. Do tih gradova
ne može doæi glas o tvojoj... tvojoj borbi sa Hajslipom prije nego što mi tamo doðemo. A kada jednom preðemo
granicu, biæemo sigurni od tatine družine. - Tvoj otac nikad nije bio za mene. Ne znam zašto. - Nikad mu se nisi
dopadao. U poèetku je bio sumnjièav. Zaklinjao se da nisi kauboj. Mislio je da možda njuškaš. Uvijek je raèunao na
Hajslipa. Želio je da se udam za njega! Zamisli samo! I naravno, Hajslipovi pajdaši æe polomiti noge da te se
doèepaju. Ne bi èekali šerifa nego bi te linèovali, Erneste. A tata bi gledao kako oni to obavljaju. 169 - Bez dokaza da sam... da sam ja ubio Hajslipa? - pitao je Ernest. - Dokaz? Mora da ga imaju... Kada æeš mi reæi šta... kako se desilo?
- Kada se vjenèamo i budemo sigurni. - Možda je bolje da mi nikad i ne kažeš... Slušaj, uskoro æemo biti na
Bruksovom putu. Moramo biti oprezni. Vješto je upravljala konjima i Ernest je bio zadivljen. Noæ je bila vedra i
hladna; zvijezde su sjale bijelom svjetlošæu; hladni vjetar je rashlaðivao njegovo zažareno lice. - Sigurno æe kasnije
biti i hladnije - primijetio je. -1 hoæe. Ispod sjedišta je debelo æebe. Izvuci ga. Nemaš kaput. Biæe hladna noæ. Ernest je izvukao æebe i raširio preko njihovih krila. Ispod sjedišta je vreæa sa žitom. - Dobro. Baš je èudno. Tata je otišao u Holbruk u namjeri da ostane nekoliko dana i... - Ana je zastala, a Ernest je nije ništa pitao. Neko vrijeme su se æutke vozili. Ernest je pažljivo gledao okolo. - Prošli smo stazu. Preèka je spuštena. Neko je zaboravio. Bruks nikad ne
ostavlja spuštenu preèku - primijetio je Ernest zamišljeno. Sada su konji išli sporije. Ernest je osjeæao hladnoæu pošto je æebe stalno klizilo. Misli su mu skrenule na Hajslipovo ubistvo i više je bio zabrinut zbog Nebraske nego zbog
sebe. Ali je bio i zadovoljan pošto je Nebraska sigurno morao imati opravdanje za svoje djelo. Kada se istina sazna,
niko neæe žaliti, niti èak braniti Hajslipa. Hepford je morao imati neki lièni razlog za svoje simpatije prema kicošu i uplitanje Ernesta u ubistvo. Sibert je to nagovijestio otvoreno u svom govoru ranèeru. Ernest je to za sada odbacio.
Uèinio je sve što je mogao da odigra ulogu. Želio je da svoju obmanu ne otkriva sve do vjenèanja sa Anom a, ako
bude moguæe, ni nakon toga sve do trenutka kada æe moæi da stane pred Hepforda i pokaže mu dokumente o 170 I
vlasništvu Crvene stijene. Biæe to uzbudljiv trenutak kada Ani otkrije svoj pravi identitet. Pokušao je da zamisli njeno iznenaðenje kada sazna da se udala za bogatog ranèera a ne siromašnog kopaèa rupa za kolje za ogradu. A kada se
oporavi od šoka, možda neæe mnogo zažaliti što je supruga Ernesta Hauarda Selbija. Brinulo ga je kako æe izbjeæi to
otkriæe dok se budu vjenèavali. Biæe teško osim ako ne ubrza ceremoniju i ako se ne pouzda u uzbuðenje nevjeste
koja možda neæe èuti da joj se muž preziva Selbi, a ne Hauarð. Povremeno bi se Ana okrenula i zagledala u njegovo
lice. Mogao je vidjeti njene tamne oèi i smiješak na blijedom licu. - Ne brini, Erneste. U ovo sam te ja uvalila i ja æu te i izvuæi. - Ne brinem se. Suviše sam sretan da bih se sada sekirao... niti se imalo brinem za ono što æe se desiti
kasnije. - Šta kasnije? - Nakon vjenèanja. A to æe biti sutra. Nasmijala se. - Znaèi, više žuriš da se sa mnom oženiš
nego da pobjegneš ljudima mog oca ili šerifu? - Priznajem da je tako. Rado æu i na vješala samo da mi budeš žena bar
jedan dan. - Pa, ja to neæu. Želim te zauvijek... Zaboga, Erneste, nije li divno što se volimo! Da smo bar ranije to
znali! - Ja jesam. Rekao sam ti. Molio te. Možda si mislila da nisam muškarac s kojim se treba petljati? - Pogrešno
sam te ocijenila. 1 svi ostali, posebno Hajslip. -1 jesi. Ja sam loš - odgovorio je Ernest hladno. - Još æu te iznenaditi. -
Nemoj, molim te. 1 ovo mi je bilo dovoljno. Kažnjena sam za sva vremena. Tako su razgovarali, povremeno bi uæutali
a milje su promicale pod brzim toèkovima dvokolice. Skrenuli su s glavnog puta i nakon toga Ana je odahnula.
Štedjela je konje i nije ih zaustavljala sve do iza ponoæi. Zastali su u 171 borovoj šumi. Odnekud iz tame dopirao je
žubor potoka, a vjetar je uzdisao u krošnjama. - Odmoriæemo konje i zapaliti vatru da se malo ugrijemo - predložila je
Ana. - Imaš li šibice? - Nemam, ali ti sigurno imaš. - Ni drvce. Tako se Ernest našao pod istim pokrivaèem sa Anom,
glave naslonjene na vreæu sa žitom. Ana je glavu naslonila na njegovo rame. U stvari, bila mu je u zagrljaju i njena
kosa mu je milovala lice. - Pa i nije tako loše za bjegunce - rekla je blago. - Uštini me da vidim sanjam li. - Spavaj
sada. Nije vrijeme za romantiku, mili Erneste. Za to æemo imati dovoljno vremena kada se izvuèemo iz omèe tatinih
ljudi. Ernest više ništa nije rekao. Ležao je presretan, suviše svjestan Aninog prisustva. Samo se jednom promeškoljila, i to kada je skidala rukavice. Lijevu ruku prebacila je oko Ernestovog vrata, a prsti su joj bili hladni kao led. Ubrzo je zaspala. Selbi je vidio blistave zvijezde kroz tamno lišæe i osluškivao uzdisaje vjetra u lišæu iznad glave. Pitao se šta æe donijeti sljedeæi dan, iako, zbog svoje uloge, nije želio da ikad osvane. Satima kasnije uèinilo mu se da je
zvjezdani pokrov izblijedio, a onda je i umilna blizina Ane prešla u zaborav. XVIII Kada se Ernest probudio, nebo je
bilo sivo. Njegovo meškoljenje uznemirilo je Anu, koja je naglo sjela divlje gledajuæi oko sebe. Ali, trebao joj je samo tren da sadašnjost poveže sa prošlim dogadjajima. Zbacila je æebe, veselo se smijuæi. - Baš mi je bilo udobno i toplo.
Izvuci se, kauboju. Nisi nešto veseo za mladoženju. Ernest se brzo izvukao. - Gdje su moje rukavice?... Uf, ležala sam
na svom 172 šeširu... Erneste, moramo nahraniti konje i krenuti iako æemo sami ostati bez doruèka. Ovdje ima vode,
ali sumnjam da æe konji piti. Ernest je uspravio vreæu sa žitom. - Nikad nisam spavao na tvrðem jastuku. - Oh, zato je
moj bio mekan... nakon što se unutrašnja mašina stišala. Erneste, u poèetku ti je srce kao ludo lupalo. - Hm! Zašto ne
bi? Nikad ranije nije služilo kao jastuk tako zgodnoj i èarobnoj glavici. - Èasna rijeè? - Èasna rijeè! - Imam mnogo
razloga što te volim, a to je još jedan više. Znala sam, iako mi nisi rekao. - Ko je sada sentimentalan? Èime æemo
nahraniti konje? - Uzmi zobnice. Sigurno su ispod zadnjeg sjedišta. Uveliko je svanulo kada su konaèno bili spremni
da krenu. Kada je Ana skrenula kola na put, otkrila je nešto na zemlji. - Erneste, mi nismo napravili one tragove -
primijetila je. I on je primijetio tragove toèka i konjskih kopita u ji pjeskovitom tlu. - Izgledaju prilièno svježi - rekao je. I - Sigurno su od juèe. Ko je to mogao krenuti prije " nas?... Erneste, ovo mi se nimalo ne dopada. - Nije važno sve dok su ispred nas. - Možda je to neko ko æe da razglasi novosti. - Šta da radimo? - Reskiraæemo. Idemo dalje. Tako
su i uèinili, dok se nebo rumenjelo na istoku, sunce blistalo na mrazom pokrivenoj travi a predivna šuma budila. Ernest je vidio jelene i konje za koje je bio siguran da su divlji. Njegovo oduševljenje nije dijelila i Ana koja je izgledala ozbiljna i sramežljiva sada kada je svanu 173 lo. Ernest je nakon izvjesnog vremena uzeo uzde od nje. A kako je, bez
sumnje, bio dobar vozaè, konji su uskoro živnuli pod njegovim upravljanjem. Ana je primijetila da bi od njega mogla
ipak napraviti zapadnjaka. Napokon su stigli do potoka gdje su se konji napojili. I Ernest je sišao i napio se vode. Ali, Ana je izjavila da više voli da bude žedna i da jedva èeka toplu kafu i tost. Uspinjali su se uz dugaèku padinu preko
pošumljenog brda i onda se spustili na èistinu. Selbi je uzalud tražio ograde i ranèeve, èak nije vidio ni znaka od
goveda. Zatim su poèeli da se spuštaju još niže, gdje su išèezle stijene i borovi i gdje su poèeli da se pojavljuju
pustinjski kedrovi. Ovdje je stoka pasla i uskoro su došli i do prvog ranca. - Ne znam koliko još ima, ali sigurno æemo uskoro biti u Snouflejku - rekla je Ana zabrinuto. - Ovim putem sam išla jednom prije više godina. Njena zabrinutost
prešla je i na Ernesta, koji je požurivao konje. Izgledalo je da konji uopšte nisu umorni. - Koliko smo prešli? - upitao je jednom. - Oko šezdeset, ako ne i više. Sutra u ovo vrijeme preæi æemo granicu. - Ana, samo ako naðem sveštenika,
mi æemo danas preæi braènu granicu. Porumenjela je. - Ti baš žuriš da postanem gospoða Ernest Hauard. - Malo je
reæi da žurim. - Plašiš se da æu se predomisliti? - Moram priznati da si najæudljivija djevojka. Neæu više da reskiram.
- Erneste, ne plaši se. Nikad me neæeš izgubiti - rekla je èežnjivo. S vrha brda opazili su naselje u dolini. Ana je
objasnila da je to Snouflejk. Bilo je dosta zelenila iz kojeg su izvirivale bijele i sive kuæe i crkveni toranj i jedna dugaèka 174 zgrada od crvenih cigala. - Odlièno! Vidim crkvu - povikao je Ernest i potjerao brže konje. - Ali, mili,
tamo je... tamo je i zatvor - zamucala je Ana. - Pa šta? Možemo i ovdje dovesti sveštenika i vjenèati se kao i na
svakom drugom mjestu. - Baš me iznenaðuješ - odvratila je zbunjena njegovom bezbrižnošæu i veselošæu, a u isto
vrijeme i zahvalna. Tako su ušli u Snouflejk i Ernest je bio iznenaðen njegovom velièinom. Nije to bilo malo naselje,
kako je oèekivao. Ušli su u grad glavnom ulicom s èije su se obje strane uzdizale brojne zgrade. Na periferiji su bile
manje kolibe smještene medu drveæem i s vrtovima. - Hej, deèko, gdje mogu naæi sveštenika? - Ernest je upitao
jednog djeèaka na magarcu. - Nedavno je došao novi župnik. To je gospodin Parson. Stanuje tamo... u onoj kuæi
preko... odmah pored crkve. - Hvala ti, sinak. Evo ti dolar - odgovorio je Ernest zahvalno i bacio srebrnjak djeèaku koji ga je vješto dohvatio. - Oho! Velika hvala, gospodine. Sigurno æete se ženiti. Ernest se trudio da se pripremi za ono
što ga oèekuje. Zabavio se konjima i nije gledao Anu sve dok nisu došli do kuæe koju im je djeèak pokazao. Upravo je
htio da side s kola kada ga je Ana zgrabila za ruku. - Pogledaj! - prošaputala je odjednom uzbuðena. Ernest je
pogledao niz ulicu, oèekujuæi da vidi potjeru koja je krenula za njima. Ali, ulica je bila pusta i dremljiva na
popodnevnom suncu. Izgledalo je da cijeli grad drijema. - Nebraska i moja roðaka Dejz Bruks! - povikala je Ana.
Ernest se brzo okrenuo. Od kuæe su dolazile tri prilike od kojih su dvije bili njegov prijatelj i Dejzi. Nebraska 175 je bio obuèen u svoju najbolju odjeæu i nije trebalo mnogo da shvati da je isto i sa Dejzi. Ernest se spustio na sjedište i zabuljio, kao gromom ošinut. Tada je i Nebraska pokazao iznenadno uzbuðenje. Otkrio je prisustvo poznate dvokolice
i putnika u njoj i potrèao do kapije. Ernest ga nikad nije vidio tako blijedog. - Za ime boga, Erni, jesi li to ti? - upitao je. - Mislim... da je tako, Nebraska... ali više ni u šta nisam siguran - odgovorio je Selbi polako. -1 s tobom je Ana? -
Da, mislim da je tako. Bila je - odgovorio je Ajova okrenuvši se da vidi da li se Ana krije iza njega. - Jesi li èuo šta se desilo... sa mnom? - Nisam. Ništa nisam èuo - odgovorio je Ernest, prouèavajuæi ozbiljno lice prijatelja. - Pa, zašto ste nas onda pratili? - Nebraska, mi nismo išli za tobom. Nismo pojma imali da ste ovdje - odgovorio je glasom koji nije
dozvoljavao nikakvu sumnju. - Prijatelju, ako ja nisam lud, onda ti moram reæi da sam tu dvokolicu vidio juèe oko
èetiri popodne. I sada je u Snouflejku. - Može biti, Nebraska. Ali, to ne dokazuje da si lud. - Šta, do vraga... izvinite, župnièe - provalilo je iz Nebraske kada su im se pridružili Dejzi i treæi èlan grupe. Erni, zašto si onda ovdje? - Samo zbog jedne stvari, Ana i ja želimo da se vjenèamo - odgovorio je Ernest ponosno. - Jupi! - povikao je kauboj. - Zato
smo došli Dejzi i ja, i to smo uèinili! Vjenèali smo se! Ernest je iskoèio iz kola i otišao do kapije. Blijedo lice Dejzi, koje nikad nije skrivalo osjeæaje, postalo je rumeno. - Èestitam, prijatelju. Zaista mi je drago... Dejzi, poljubiæu te.
Znaš, to sam oduvijek želio. 1 Ernest je to zdušno obavio. - Imaš najboljeg muža na svijetu... Ana, doði. Tvoja 176
roðaka i moj najbolji prijatelj su se vjenèali. - Ja... nisam slijepa - promucala je Ana dok se nesigurno izvlaèila iz kola.
Lice joj je bilo blijedo, a krupne zelene oèi ispunjene èuðenjem i zadovoljstvom. - Dejz, sretna sam zbog tebe. Želim ti svu sreæu - rekla je i zagrlila je. - Oh, Ana!- povikala je Dejzi, gotovo se gušeæi, i privila uz roðaku. Ernest je naslutio da su obje djevojke i te kako uzbuðene, i to ne samo zbog vjenèanja. - Hej, dolazi ovamo, Ana - prekinuo ih je
Nebraska. Erni je poljubio Dejz i, bogami, ja æu tebe. Isto kao i on, to sam oduvijek želio. 1 dobrano je iskoristio
priliku. Ipak, napetost nije popuštala. Ernest je to osjeæao i nasluæivao razlog, iako je zaista bio zbunjen Nebraskinim dolaskom u Snouflejk. Ali, i to æe se brzo razjasniti. Trebalo je sa ovim što prije okonèati. - Župnièe, hoæete li nas
vjenèati? - upitao je Ernest okrenuvši se èovjeku prijatnog lica i blagih oèiju koji je sa zanimanjem pratio šla se
dogaða. - Naravno, ako je mlada dama napunila osamnaest bio je odgovor. - Danas je drugi dan otkako sam u
Snouflejku. A ovo je veæ druga braèna ceremonija. - Ana, ja æu prvi uæi i... srediti sa župnikom - rekao je Selbi ne
trudeæi se da sakrije uzbuðenje. Glas ga je gotovo izdao. - Ti uði kada te pozovem... Nebraska, prijatelju, budi uz nju.
Ne daj joj d^ pobjegne. - Ne brini, Ajova - odgovorio je ka u boj i zagrlio Anu. Ernest je požurio sa župnikom u kuæu.
- Veoma ste nestrpljivi, mladi èovjeèe - primijetio je župnik osmjehujuæi se. - Kada biste samo znali šta sam sve
prošao dok sam zadobio onu djevojku! - rekao je Ernest. - Ali, požurite, dajte mi vjenèani list da ga ispunim... Evo
vam dvadeset dolara. Sve što imam uz sebe... Ah! Hvala vam. Ernest je zgrabio papir, sjeo za sto i poèeo da
popunjava. Župnik se nagnuo nad njim. - Obièno to ja radim, mladiæu. Ali, u redu je... Gospoðica Ana Heptord, stara
T7 dvadeset... 1 Ernest Hauard Selbi... star dvadeset i èetiri. Vrlo dobro. Pozovite ostale. Ernest je otišao do vrata. -
Doðite, Nebraska. Ti i Dejzi treba da je uvedete. Nebraska i dvije djevojke požurili su u župnikovu kuæu. Iako je bio
uzbuðen, Ernest je uspio da ih smireno doèeka. Ana više nije bila blijeda. Kada su im se pogledi sreli, osjetio je kako ga preplavljuje talas miline. - Imate li spreman prsten? - upitao je župnik, uzimajuæi Bibliju. - Nemamo - odgovorio je Ernest tupo. Srce mu je stalo. Odlaganje bi moglo biti fatalno, ne samo za brak nego i za identitet koji je želio prikriti.
Dejzi je pritekla u pomoæ. - Uzmi moj, Erneste... Nebraska je zaboravio da nabavi, pa smo koristili ovaj. - Bogami,
prijatelju, moramo kupiti prstenje kada doðemo u Flegerstaun. Župnik je uzeo prsten i odmah poèeo da èita službu.
Ernestu su se usta sasušila, srce je htjelo da mu iskoèi dok je èekao da župnik poène. Brzo je uslijedilo pitanje: - Da li ti, Erneste, uzimaš ovu ženu... - Da! - uzviknuo je i na njegovu radost župnik je prešao preko ovog prekida i nastavio.
Kraj je došao brzo. Ana je ispružila drhtavu ruku da primi prsten i njeno "Da" izašlo je iz same dubine srca. Sve je bilo gotovo. Ona je bila njegova žena. Izgledalo mu je kao da se soba okreæe oko njega. Poljubio je Anu ne obaziruæi se
na prisutne. - Oh, suviše je dobro da bi bilo istinito! - rekao je nježno. - Ana, sjedi ovdje i potpiši se... Požuri,
najdraža... Ovdje! Potpiši! - Nagnuo se nad nju i ona je upisala svoje ime i ne pogledavši sta piše na papiru. Zatim ju je Ernest podigao i uzeo dokument iz njenih ruku, pa se i sam potpisao i pružio uvjerenje župniku. Cijela ceremonija je zaèas bila okonèana. Selbi je presavio dragocjeni papir i mahnuo Ani. - Ti si moja žena. Ovdje je dokaz. A ja sam
najsretniji 178 .. èovjek na svijetu. - Da. I ja sam... i ja sam sretna, ali, Erneste, moramo da idemo... znaš. Moramo
požuriti. - Svakako - odgovorio je Ernest sretan što u svom džepu ima tako važan papir. - Ali, prvo moramo nešto
pojesti. Umirem od gladi. To ranije nisam ni osjetio, ali sada... -1 ja - pridružio mu se Nebraska. - Èemu žurba? Sada
smo svi vjenèani i ništa se ne može desiti. Ovdje je i hotel. Hajde da jedemo. Izgledalo je da je Ana još uvijek pomalo ošamuæena. Poveli su je vani. Župnik ih je otpratio do kapije zaželjevši im još jednom mnogo sreæe i pozdravio ih.
Kada su ponovo sjeli u dvokolicu, Ana je poèela da moli: - Erneste, nemoj da se ovdje zaustavljamo. Moramo požuriti.
- Ali, dijete, nema opasnosti. Osim Nebraske i Dejzi niko drugi ne zna da smo ovdje. - Neko može svakog èasa da se
pojavi. - Svakako. Samo što to nije sigurno. Ne možemo bez jela nastaviti. Ubijedio ju je i odvezli su se do hotela.
Kada su djevojke ušle, Ernest i Nebraska su odveli konje u konjušnicu. - Možeš ih ispregnuti, prijatelju - rekao je
Nebraska. Ovdje æemo prenoæiti. - To mi odgovara - odgovorio je Ernest kratko. - Slušaj, ti si svakako lud - nastavio
je Nebraska oštro gledajuæi prijatelja. - Šta te grize? - Mnogo toga. - Èuo si za mene? - Ni rijeè. Rekao sam ti -
procijedio je Ernest. - Pa, ne moraš mi skakati za vrat. Prokletstvo, uèinio sam ti uslugu. Pobrinuli su se za konje, a onda je Nebraska odvukao Ernesta u jedan ugao i obazrevši se da ih ko ne èuje, prošaputao: - Hajde, zini, glupane! 179
Ernest je duboko uzdahnuo. - Juèe popodne... ili kada je to bilo?... vidio sam kada su se Hepford i Hajslip provezli
pored Bruksove farme. 1 iskoristio sam priliku da... da odem do Crvene stijene. Otišao sam. Èekao sam da se smrkne.
Tada sam se uvukao u kuæu. Ja... upao sam u Aninu sobu... - Kog si vraga èekao? Zaboga, Erni, zabrinut sam za tebe -
prekinuo ga je Nebraska, crven u licu. - Zaveži. Sada je na mene red da govorim - nastavio je Ernest. - Upao sam u
Aninu sobu. Bila je u krevetu. Èitala je. Umrla je od straha... Pa, to sam želio. Namjeravao sam da je uplašim... izmeðu ostalog. Bila je sigurna da sam došao da je ubijem... ili još nešto gore... jer me je ponizila... kada je Hepford pokucao na njena vrata. Dobro je da sam ih bio zakljuèao. Želio je da ude, ali ga nije pustila. Tada je rekao da sam ja ubio
Hajslipa... da æe me linèovati. Otišao je... i onda... pa, Nebraska, ne mogu ti reæi šta se zapravo desilo. Ispalo je da me Ana stvarno voli i zaklela se da æe pobjeæi sa mnom... prevesti me preko granice. Nisam uspio da joj kažem da ja
nisam ubio Hajslipa. Znao sam da si ti to uèinio i bio sam zabrinut zbog tebe. Pustio sam je da vjeruje jer sam želio da vidim kako æe ona to prihvatiti... Bila je sjajna, Nebraska. Pomogla mi je da izaðem, ukrala dvokolicu, vozila cijelu
noæ... i evo nas ovdje! Nebraska ga je zgrabio ukoèenim prstima. Oèi su mu bile sjajne kao vatra. - Nisam li ti rekao
da je ona drukèija. Da æe ispasti da je cura u redu? Èovjeèe, ne smiješ dopustiti da i dalje vjeruje da si ubica. Jer, ja sam ubio Hajslipa i ponosim se zbog toga. - Isprièaj mi! - povikao je Ernest gorljivo. - Vratio sam se na ranè oko èetiri
- poèeo je Nebraska hladno i polako. - Sem i Hok su bili sa mnom, ali su ostavili konje dalje dok sam ja krenuo kuæi.
Èuo sam kako Dejzi vièe. I pojurio sam kao bez glave. Vrata su bila zatvorena. Provirio sam kroz prozor i ugledao
Duda Hajslipa kako 180 drži Dejz. Dobro sam se zagledao i vidio da se ona otima. I, prijatelju, hvala nebesima... bila
je... bila je kao divlja maèka! Hajslip je uvijek zaludivao Dejz, ali kada je prigustilo, pokazala se... Pa, pogledao sam uokolo da uzmem nešto da bih provalio vrata kada su se pojavili Sem i Hok. "Šta je bilo?", pitali su i ja sam rekao:
"Brzo, provalimo ta prokleta vrata!" Sva trojica smo navalili i... kvrc! Popustila su. Sem je još jednom udario u dovratak, ali je Hok uletio unutra. I onaj luðak je pucao u njega. Bio sam dovoljno priseban da ne stanem na otvorena
vrata. Otrèao sam do prozora. Pucao sam kroz staklo, ali sam Hajslipa nisko pogodio. Izletio je vièuæi. Pucao je u
Sema bas kada sam ga ja ponovo pogodio. Bio sam nervozan, prijatelju. A Hajslip je mahao revolverom prema meni
kada sam ga ubio. - Prokletstvo! - izustio je Ernest s mješavinom olakšanja i užasa. - Nemoj mi reæi da je ubio Hoka?
- Ni govora. Hok je dobio metak u rame i pobjesnio. Dejz se onesvijestila. Pa, Hoka smo na brzinu previli. U
meðuvremenu je Dejz došla sebi. Bruks je pripremio kola i odveo Hoka u Holbruk rekavši nam da krenemo za njim.
Dejz i ja smo dobro razmislili i odluèili da doðemo ovdje i vjenèamo se, tako da i to bude gotovo kada se vratimo u
grad... Ostavili smo Hajslipa tamo gdje je pao... Eto kako se sve desilo. Hajslip i Hepford su se zbog neèeg razišli.
Hajslip se vratio do Bruksove tarme i izgubio glavu kada je Dejz zatekao samu. Mora da se kasnije Hepford vratio i
onda svu krivicu bacio na tebe. Ili su taj posliæ obavili Megil, Dejvis i Polard. - Gadno je sve to, ali je glavno da tebe ne mogu zatvoriti... Nebraska, znaèi vraæaš se u Holbruk? - Svakako. To æe skratiti istragu. - Siguran sam da je
Hepford poslao potjeru za mnom. Zamisli da doðu ovdje... - Pa, odmah bih ih zaustavio. Iako ne vjerujem da æe se
pojaviti. Hajdemo unutra i kaži Ani istinu. - Možda je Dejzi veæ isprièala. 181 - Sigurno nije. Rekao sam joj da æuti.
Kada su se vratili u hotel, Ernest i njegov prijatelj su zatekli žene u odvojenim sobama. Ana nije skinula ni kaput ni
šešir i željela je da što prije otputuju. - Hajdemo prvo do Nebraske i Dejzi. A kasnije, ako i dalje budeš htjela da žuriš, odmah æemo krenuti - rekao je njen muž. - Erneste... kako to govoriš! Sigurna sam da Dejz zna. Èudno se ponašala.
Nije mogla sakriti suze. Ernest je prešao hodnik i odveo Anu kod Dejzi i Nebraske. Bila je to velika, dobro osvijetljena soba. Nebraska je izgledao miran i opušten, Dejzi nervozno brižna. Ana je zapoèela razgovor. - Dejzi, ti i tvoj muž ste na braènom putovanju... Ali, Ernest i ja... spašavamo njegov život. Pošto on neæe da vam kaže, ja æu. On... - Èekaj,
malo, Ana - prekinuo ju je Nebraska otežuæi. Ovdje je neka greška. Nema razloga da vas dvoje bježite. Jer... -
Nebraska, moj otac je poslao svoje ljude za Ernestom - povikala je Ana oèiju tamnih od brige i oèaja. - Oni mrze
Ernesta. Objesiæe ga! - To je malo pretjerano, Ana. Zaboga, zašto? - Ernest je ubio Hajslipa. Ja... ja sam kriva. Oh, bila sam gadna prema Ernestu. Znam da nije kriv za ubistvo. Pucao je u Hajslipa u samoodbrani. Oni to neæe povjerovati.
Neæe dati mom... mom mužu šansu. Neæemo biti sigurni sve dok ne preðemo granicu. -Ana, mila, èekaj. Da i mi nešto
kažemo. Nisi pomislila da je možda... tvoj otac... pogriješio - prekinuo ju je Ernest. - Pogriješio! Kako? - odvratila je Ana smeteno. Zurila je od jednog do drugog. A kada je Dejzi poèela da plaèe, okrenula se da je tješi. - Pa... oko tog...
ubistva - rekao je Nebraska. - Ana, moj prijatelj Erni to nije mogao uèiniti. Jednostavno nije mogao. - Zašto... zašto
nije mogao? - upitala je neèujno, sa na 182 dom u oèima. - Pa, na prvom mjestu, Emi nije bio tamo kada se to desilo...
Ja sam ubio Hajslipa. Ana je samo zinula, zanjihala se i, da je Nebraska nije doèekao na ruke, sigurno bi pala. v XIX
Ernest je brzo uzeo svoju onesvijeStenu nevjestu iz Kempovog naruèja i spustio je na krevet; Dejzi joj je sklo nila
šešir, a onda su joj oboje svukli kaput i lice joj ovlažili hladnom vodom. Napokon su njeni kapci zatreperili i ot vorili se da otkriju dva tragièna zelena izvora svijesti. - Osvijestila se - prošaputala je Dejzi. - Au... izgledalo je da je umrla.
Ko bi pomislio da je :Ana Heprord tako osjetljiva! - Ana, najdraža - mrmljao je Ernest držeæi je za ruke. Nebraska je
povukao Dejzi. - Slušajte, djeco, odosmo la naruèimo specijalnu veèeru - rekao je i izašao s Dejzi. - U redu, ali neka
ne žure - dobacio je Ajova za njima i atvorio vrata. Kada se vratio do kreveta, otkrio je jednu kovu Anu Hepford. -
Erneste, je li... ono... istina? - zamuckivala je. - Šta, mila? - Da ti nisi... ubio... Hajslipa? - Naravno da je istina, i sretan sam što to sada znaš. Mila, nikad nisam ni rekao da sam to uèinio. - Nisi ni porekao. - Nisam. Pustio sam da tako
vjeruješ. - Oh, zašto si me obmanuo? - upitala je prijekorno. Ernest se nagnuo nad nju držeæi je za ruke i žureæi u
njene oèi koje su napokon izražavale njenu pravu dušu. - Pa, uzela si to zdravo za gotovo. Bila si tako uzbu ðena, tako si gorljivo sebe prekorijevala da jednostavno nisam mogao podnijeti da ti kažem istinu - objašnjavao je. - Erneste, ti si tako divan. Ne znam kako... ali zaista jesi - govorila je sneno. Izvukla je jednu ruku da bi ga 183 nježno dotakla po
obrazu. - Bio si okrutan. Nemaš pojma kroz kakve sam muke prošla. - Ni meni nije bilo lakše, slatka moja ženice. -
Zaboravila sam. Ja sam tvoja žena... Oh, sretna sam da ti nisi ubio onog Hajslipa. Erneste, ja nisam kukavica. Ja sam
roðena na Zapadu. Ne plašim se smrti... ili èovjeka koji drugome oduzme život u ravnopravnoj borbi. Ali me je ubijalo
to što sam vjerovala da sam ja kriva. - Mogao sam to i uèiniti. Spremio sam revolver zbog toga. - Nisi... Pomozi mi,
mili, da ustanem... Vrti mi se... Ernest ju je odveo do fotelje i sjedajuæi povukao je u krilo. Nije prošlo dugo i rumenilo joj se vratilo u obraze. - Mogli bi da se vrate - prošaputala je. - Pa, šta? Ana, još mi nije jasno da me voliš i da imam pravo da te zagrlim i poljubim kad god poželim. - Ako dobro pamtim, nešto slièno si uèinio... i prije nego što si imao
ikakvo pravo... Oh, trudila sam se da ti se oduprem. Stid me je, ali moram priznati da... sam... nakon onog prvog puta...
bila luda za tvojim poljupcima. - Oho! I nikad mi to nisi dala do znanja! - povikao je skrušeno. - Ponašao si se kao da znaš... Erneste, molim te, isprièaj mi gdje, zašto i kako je Nebraska ubio Hajslipa. Ernest joj je sve objasnio i preprièao Nebraskinu prièu. - To je i zaslužio - zelene oèi su opasno sijevnule. -1 ja sam se uvijek plašila tog kauboja. Kad god sam išla s njim na jahanje, dobro sam se èuvala da nikad ne sjašem. Vjeruj mi... Žao mi je Dejzi. Jadnica! Hajslip ju je jednostavno hipnotisao... Moglo je biti i gore. Mislim da je Nebraska dobar èovjek. Sigurno je mnogo voli. Sve æe na
kraju dobro ispasti. - Nadam se da je tako... - Dosta toga je i pred nama - rekla je zagrlivši ga. - Nimalo se ne plašim onog što me èeka. Ja znam raditi. Možda 184 nikad ne bi povjerovao, Erneste, ali ja znam da kuham, perem, Šijem.
Èasna rijeè. Vjerujem da sam roðena da budem žena kauboja. Negdje æemo se skrasiti. Mogu i cijepati drva, èak
znam i upravljati plugom. - Nadam se da neæeš morati toliko raditi za mene. Možda æemo nešto bolje smisliti. Zar ne
misliš da bi od mene mogla napraviti ranèera? - Svakako da bih mogla. Samo - uzdahnula je - sada ne mogu biti na
Crvenoj stijeni! Kada pomislim koliko volim ranè... uvijek je izgledalo kao da je moj... osjetim slabost. Zamisli,
Erneste. Kada smo prvi put èuli da novi vlasnik dolazi da preuzme ranè... ja... bila sam odluèila da se udam za njega!
Bilo da je mlad ili star. To ti kazuje koliko volim taj ranè. A sada... - Zaboga, kako si ti bila proraèunata! 1 vjerujem da bi to i uèinila. Ni jedan muškarac ti ne bi mogao odoljeti, Ana. Ti si se ipak udala za siromašnog kauboja - završio je oduševljeno. - Tako izgleda. Meni nije žao, Erneste. Nikad i neæu zažaliti. I sam æeš se u to uvjeriti. - Ana, sada
neæemo o ozbiljnim stvarima. Barem dok... - Ludice, pa naši problemi sada poèinju. Osjeæam se tako slobodna... tako
sretna što ne strahujem zbog tebe... pa, mogu se sa svim i svaèim sada suoèiti. - Èak i sa životom s vjeèno siromašnim
kaubojem? upitao je osmjehujuæi se. - Da, sve dok je taj vjeèno siromašni kauboj Ernest klimnula je ozbiljno, milujuæi
mu kosu. - Vrlo sam ponosan, mila - gotovo je prošaptao. - Ali... Ana, moram ti nešto reæi... mi ne možemo biti pravi
muž i žena... dok... - O èemu sada govoriš? - upitala je zapanjena, dok joj je rumenilo oblijevalo vrat i obraze. - Ja... ne mogu uzeti tvoju ljubav... i sve ono što ukljuèuje brak... sve dok ne budem potpuno iskren. Veliko je iskušenje ovako
nastaviti. Ali... 185 - Erneste! - povikala je divlje ga prodrmavši. - Ana, gadno sam te obmanuo. - Zbog Hajslipa? Ali, to mi je sada poznato. - Nije to u pitanju. Nešto mnogo gore. Nadam se da æeš me još voljeti... ali, možda i neæeš. -
Oh, a šta je to? - Još ti ne mogu reæi. - Erneste, nije valjda... da voliš... neku drugu? - Ne, nije to. - Nikad ranije nisi volio neku drugu djevojku? - Nisam, èasna rijeè. - Da ne postoji neki razlog zašto ne mogu biti tvoja žena? - Ne. - Pa, šta si to, zaboga, uèinio? - Sada ti neæu reæi. - Kada? - Pa, za koji dan. Kada odemo u Holbruk i osporimo optužbu
tvog oca. I kada s njim rašèistimo. - Pih! Plašiš se tate? - uskliknula je osjetivši olakšanje. - Da, malo. Nikad mu se nisam sviðao. A Hajslip i njegovi pajdaši su me mrzili. Prirodno, to je bio razlog više da Hepford bude protiv mene.
Pa, onog dana kada smo se vratili s jahanja... bio sam uzrujan. Bio sam odluèan da uèinim nešto što æe ga razotkriti.
Sibertove rijeèi su mnogo otkrile. - Rekle su mnogo i meni - rekla je Ana gorko. Opravdale su moje zebnje. Da sam
imala imalo pameti, shvatila bih da je tata nepošten. Znala sam... osjeæala sam... da je nepošten kada je povukao sav
novac iz banke i rekao mi da ubrzo napuštamo Crvenu stijenu. I Sibert je to znao. - Pa, mila, i ja to znam - odvratio je Ernest. - Otpustio me je. Ti si me ismijala. Odluèio sam da naðem dokaz za moje sumnje. I to je bio jedan od razloga
što sam upao u tvoju kuæu... Ana, ja sam ukrao onu plavu svesku koju mi nisi dala da pogledam. Ukrao sam je one
noæi. Sada je u 186 !mom džepu. - A tako! - promrmljala je. - Da. Heptord se dovezao do kuæe. Gotovo me izne
nadio u svojoj kancelariji. Nisam mogao pobjeæi, pa sam otrèao hodnikom. Tako sam uletio i u tvoju sobu. Kakva
sreæa za mene! Ali, da si to znala... srce mi je bilo stalo. - Znaèi da nisi došao da mi se svetiš? Oh, Erneste, ka ko sam sretna... Kada si upao u sobu... bijel kao kreè... di vljeg pogleda... ja sam klonula. Pomislila sam da si došao da... pa...
da uèiniš nešto u Hajslipovom stilu. Sada kada sam ti žena mogu da ti priznam... Ne! Neæu ti to priznati. Možda
jednog dana. - Ana, vjerujem da pogaðam. Ja sam te suviše volio da bih se svetio... ili nešto slièno. Ne, došao sam u
kuæu da ukradem ovu svesku. Dok ju je vadio iz džepa, izvukao je i debelu kovertu. - Šta je ovo? Oh, tvoje pisnu).
VIorani ga proèitati. Nije mi više potrebno kao dokaz da me voliš. - Ipak, proèitaj to pismo, Erneste, ali ne sada. Da
prvo vidimo šta je u tatinoj svesci. - Ne. Mogla bi se rastužiti - odvratio je, vraæajuæi i svesku i pismo u džep. - To može saèekati. - Erneste, i ja sam lopov - priznala je odvažno. - Kako to? - Tata mi je povjerio novac koji je povukao
iz banke kada je posljednji put bio u gradu. Kada odlazi od kuæe, uvijek to èini... pa... mi... morali smo da imamo
novaca. Po nijela sam taj novac. - Ana, ukrala si zbog mene! - Bogami, jesam. Sada mi je krivo pošto nisi bjegunac
pred zakonom. Moraæu to vratiti tati... iako osjeæam da bih ga trebala zadržati za novog vlasnika Crvene stijene. On
bi me vjerovatno nagradio, Erneste. A ti i ja moramo imati dovoljno novaca da bismo mogli negdje dalje da odemo.
Ne možemo ostati ovdje. - Nisam siguran šta možemo uèiniti. Gdje je taj 187 novèanik, Ana? - U mojoj torbi. - Ja æu
je donijeti. - Ernest se odmakao od Ane i brzo, preko hodnika, otišao u njihovu sobu. Prsti su mu bili nesigurni dok je otvarao Aninu torbu. Kakav preokret! Našao je novèanik toliko nabrekao da mu je izgledalo da æe puknuti. Ernest nije
mogao odoljeti da ne vidi da li je u njemu zaista novac. Oæi su mu se iskolaæile. Zatvorivši novèanik, odjurio je do
Ane i ne misleæi da sakrije oduševljenje. - Ana, ovo je velika lova - rekao je mašuæi novèanikom. - Erneste, neæeš
valjda doæi u iskušenje? - pitala je zabrinuto. - Èak i ako je tata bio nepošten, to nije razlog da budemo i mi. Jer, ja sam ukrala novac. A ako me natjeraš da ga zadržimo, i ti æeš biti nepošten. - Šta da radimo, mila? - upitao je, shvativši da je ovo sada najveæi ispit za Anu Hepford. - Dao sam posljednji dolar da bih se oženio s tobom. Dobro æemo se
namuèiti prije nego što steknemo vlastiti dom... i sve ono na šta si navikla. - Erneste! Plašiš me... Bila bih sretna da potrošim... svaki dolar... da spasim tvoj život... ili da te izvuèem iz zatvora. Ali, ti si slobodan. Oboje smo mladi,
snažni i imamo mozga. Neæemo krasti, Erneste. Mogli bismo taj novac staviti... u banku... i saèekati punopravnog
vlasnika. Ernest je od radosti tako vrisnuo da je Ana širom otvorila oèi. - Jesi li ti èitav, mladiæu? - Toliko sam
radostan dA bih mogao poletjeti. Ne možeš shvatiti kako se osjeæam. Ti si divna. - Jesam li? Ljubav je slijepa,
Erneste... Skloni taj novèanik prije nego što se vrate Nebraska i Dejzi. Ernest ga je jedva ugurao u unutrašnji džep. -
Ne mogu išèekati da prebrojim. - Ja sam to veæ uèinila - nasmijala se Ana. -1 koliko ima? 188 - Pogodi. - Nekoliko
hiljada. - Misliš da bi se veliki ranèer toliko brinuo zbog tako malo novca? Erneste, u tom novèaniku je preko èetrdeset hiljada dolara! Selbi je sjeo, iskolaèivši oèi. -Ne! - Možemo zajedno prebrojiti kada budemo sami. Iako ne mislim da je to pametno. Ti bi mogao... Prekinulo ih je kucanje na vratima. - Jesi li to ti, Nebraska? Ulazi - povikao je Ernest
radosno. Vrata su se otvorila i u sobu su ušli vitki kauboj i Dejzi. - Pa, Ana, dobro si se oporavila. A šta je s tobom, prijatelju? - Umirem od gladi. Je li veèera gotova? - Šta ti misliš! Hajdemo. Zaboravimo naše nevolje. I pored
Nebraskinog oduševljenja i obilne hrane koju je pripremila gazdarica, veèera nije bila mnogo uspješna. Iako je tvrdio
da umire od gladi, Ernest se silio da jede. A i djevojke su bile suviše uzbuðene da bi osjetile glad. Stoga je Ernest
predložio da odmah krenu u Holbruk. Bilo je još svijetlo. Mogli bi se voziti do kasno i zaustaviti u nekoj ranèerskoj
kuæi... - Š... šta? - zinuo je Nebraska. - Da spavam u nekoj Stali ili sjeniku... prve braène noæi... kada možemo
prenoæiti i u ovom finom hotelu? - Budi razuman, prijatelju. Ovo jeste naše braèno putovanje, ali moraš priznati da
nije sve normalno - bunio se Ernest. - Ajova, o ovome sam sanjao i molio se otkako sam prvi put vidio Dejzi - bunio
se i kauboj. - Nebraska, i ja sam isto osjeæao i nadao se otkako sam upoznao Anu - nastavio je Ernest smijuæi se zbog
zbunjenosti obje nevjeste. - Slušaj me sada, Romeo. Moramo ne 189 ke stvari srediti prije nego što otpoènemo s našim
medenim mjesecom. - Sta, na primjer? - Pa, ovaj tvoj bijeg... pošto si uklonio nepoželjnog tipa sa Crvene stijene. I da potražimo novi posao da bismo se mogli vratiti... nakon medenog mjeseca. Idemo prvo u Holbruk, pa na Crvenu
stijenu i, kada sve sredimo, imaæemo naš medeni mjesec i putovanje. - Nas èetvoro? - upitala je Dejzi žudno dok su
joj tamne oèi blistale. - Oh, to bih voljela. - Zvuèi fino. Èini mi se... to prihvatam - dodala je Ana, koja je oèito željela da pomogne Ernestu, nije bila sasvim sigurna da je s njim sve u redu. Nebraska sezabuljio u prijatelja. - Mogli bismo
èak uzeti dovoljno novaca da odemo u Kalifornvju - nastavio je Ernest, trudeæi se da ostane ravnodušan. - Pa,
prijatelju, sada znam šta je Ani zavrtilo glavu. Tvoj slatki jezik - prasnuo je Nebraska zadivljeno, ali i sjetno. - Uh, kada bismo to mogli uèiniti! Ja sam gotovo propao. A i ti. Dejz nema novaca. Imaš li ti, Ana? - Vjerujem da Ernest
može nešto nabaviti. Zar ne bismo bili ludi da sve to potrošimo na putovanje kada æe nam biti kasnije potrebnije? -
Naravno da bismo bili ludi - priznao je kauboj. - Volio bih da jednom budem toliko lud... A što se tièe posla, Ajova,
radiæu sa Dejzinim ocem. Iæi æe sporo, ali i to je veæ nešto. - Kauboju, iz Bruksove zemlje možeš izvuæi novac samo
ako je navodnjavaš, ako zasadiš grašak i uzgajaš stoku u gorju - rekao je Ernest poslovno. - Bogami, nikad na to nisam
pomislio - zviznuo je Nebraska. - Nije ni Sem. Ajova, ti pak nisi toliki naivko. Ana je bila toliko zadovoljna
Ernestovim idejama da joj se lice raznježilo. - To je i tata namjeravao uèiniti s farmom kada bi orje 190 rao Bruksa -
rekla je. - Oh, ja æu jednog dana biti ranèer - rekao je Ernest važno. - Zar bi moglo biti drukèije kada imam ovakvu
ženu?... Pa, Nebraska, hoæemo li odgoditi naše braèno putovanje i krenuti u grad? - Svakako. Èini mi se da se više
neæu odvajati od tebe - smijuljio se Nebraska. Dok su izlazili, Nebraska je bio zamišljen. - Ajova, ti si najoriginalniji, najtajanstveniji, najbolji prijatelj kojeg sam ikad imao. Uskoro su krenuli na sjever drugim putem. Prošli su pored više ranèeva prije sumraka, ali kada je pala noæ, nisu naišli ni na jedan. Odvezli su se u kedrovu šumu gdje su zapalili
vatru, ispregli konje i ulogorili se ispod drveæa. Barem im je bilo toplo. Zora je brzo svanula i odmah su krenuli. U
Holbruk su došli prije podneva. XX Sada kada je stigao u Holbruk, Ernest je bio neodluèan šta da radi. Dok je gonio
dvokolicu glavnom ulicom, opazio je da se Nebraskina kola zaustavljaju ispred hotela gdje je veæ bilo nekoliko kola.
Dvojica ili trojica ljudi izašli su u susret Nebraski. U jednom od njih prepoznao je Bruksa. Kada im je Ernest prišao
ranèerovo široko lice bilo je ^ naborano od smijeha. Brzo je pogledao prema Nebraski i 8 Dejzi i bio je zadovoljan. ¦ -
Pa, šta ti ovdje radiš? - pitao ga je Bruks iznenaðen. jf - I ja sam se oženio, Seme - odgovorio je Ernest sret- no. - Nije Nebraska stekao pravo na sve cure ovdje. - Nebesa! - planuo je ranèer podigavši ruke. - Nisi se valjda oženio sa Anom
Hepford? - Pa, jedan pogled na nju bio bi dovoljan da vas ubijedi - odgovorio je Ajova ljubazno. 191 Bruks se ipak
malo bolje zagledao u djevojku. - Pa, da sam proklet!... Hauarde, ti si pravi sretnik. A i ti, Ana... vidim ti po licu da si sretna. Pa, èestitam ti... - Kako je Hok? - prekinuo ga je Ernest. - Dobro je. Ranjen je u rame, ali to nije ništa za starog lisca. Idem po njega kod Bebita. Kreæemo odmah. Skoro smo se mimoišli s vama. - Znaèi... da... i Nebraska može biti
miran? - Svakako. Sibert i ja smo to sredili. Šerif je jutros otišao na Crvenu stijenu. Tamo æemo se naæi. - Odlièno! -
uskliknuo je Ernest duboko odahnuvši od olakšanja. Bruks se okrenuo Nebraski. - Pa, sine, poði i ti s nama. - Svakako,
Seme. Nešto æemo pojesti i brzo æemo vas sustiæi. Ernest je našao rješenje za svoj problem. - Ana, poði sa Dejzi i
Nebraskom. Ja æu doæi èim... - Slušaj sad ovo! - prasnuo je Nebraska. - Zar nikad neæemo imati taj naš medeni
mjesec? - Prepusti to meni - odgovorio je Ernest smijuæi se. - U redu, ako obeæaš da æemo poslije ove gužve otiæi
negdje da budemo sretni nekoliko dana. - Obeæavam, Nebraska. - Mili, tek si se oženio a veæ žuriš da se oslobodiš
žene - primijetila je Ana pažljivo ga osmatrajuæi. - Izgleda baš tako - odvratio je Ernest smijuæi se. Najdraža,
pretpostavljam da tvoj otac neæe tako mirno preæi preko našeg vjenèanja kao što je to uèinio Dejzin stari. Zar ne bi
bilo bolje da ga ti prvo sama vidiš? - Da, svakako - odvratila je Ana prilièno nerado. - Ali, ti nešto zaboravljaš. Šta æu mu reæi o novcu? - Oh! - Ernest se trudio da je nekako umiri. - Moraš se pretvarati da si i sama iznenaðena. A onda...
kada ja doðem sve æu objasniti. Ana ga je sumnjièavo gledala, ali ju je njegova otvore 192 nost razoružala. - Vrlo
dobro. Ja... mislim da si u pravu - popustila je. Ne želim da ovdje ostajem ni sat duže nego što je potrebno. Ernest joj je pomogao da siðe. - Ako se ne vratiš... ubiæu se - prošaputala je držeæi ga za ruku. -Ana! Nije više ništa rekla, kada je krenula sa Nebraskom i Dejzi, uputila mu je dug pogled koji neæe zaboraviti dok živi. - Ajova, kada æeš doæi? -
interesovao se Nebraska. Èuo sam šta ti je Ana rekla. - Pa, hoæemo li veæ jednom krenuti? - uzviknula je Ana oštro, a
Dejzi je munula Nebrasku u rebra. Kauboj je nevoljko dograbio uzde. - Toliko sam sretan da mi se èini da æu umrijeti
- govorio je Bruks prateæi ih pogledom. Ana se još jednom osvrnula prije nego što su kola išèezla niz ulicu. - Do
viðenja, Seme. Moram nešto da obavim - rekao je Ajova mirno. - Vidimo se kod kuæe, možda sutra ili prekosutra.
Ernest je prvo posjetio svog advokata Džeforda Smita, koji je bio iskreno zadovoljan što ga vidi. - Veæ sam
namjeravao da odem na Crvenu stijenu rekao je Smit nakon pozdrava. - Ovo ste otegli. Hepford planira da otjera stoku
u Novi Meksiko. Tamo je kupio ranè. - Pa, dosta toga se desilo što me je sprijeèilo. Znate... zaljubio sam se u
Hepfordovu kæerku... - Niste valjda! -1 oženio se s njom - dovršio je Ernest. Advokat je stajao kao gromom pogoðen.
- Zaboga, mladiæu! Zaista ste sve iskomplikovali osim ako ne želite da pustite Hepforða da vas potpuno opljaèka. -
Gospodine Smit, neæu mu dopustiti da bilo šta uzme. Naravno, neæu ga ni strpati u zatvor ili ga èak ocrniti. Ne bih
zbog njegove kæerke. 193 - Vi ste velikodušni. Izvinite, a da li ona zaslužuje toliku žrtvu? - zainteresovao se advokat.
- Daleko više. - Hepford vam je ukrao oko dvije stotine hiljada dolara. - Svakako, to me boli. Ali, od toga je u mojim
rukama gotovo èetrdeset hiljada. Barem imam novac. - Kako ste, zaboga, došli do tolike sume? - advokat je bio
zapanjen. - Pa, on je novac povjerio Ani, svojoj kæerki, i ja sam ga uzeo. - Dobro. Odmah to odnesite u banku. -
Hoæu, gospodine... I još nešto. Ukrao sam jednu svesku u koju je Heptord bilježio svoje liène raèune. Sjeæate li se
izvještaja koje sam vam pokazao sa strièevim papirima? - Sasvim dovoljno da bih mogao da uporedim. Da vidim tu
svesku. Oštroumnom advokatu nije trebalo dugo da razgleda svesku. Zatvarajuæi je, primijetio je: - Imate ga u šaci. Pa, kakve su vaše instrukcije? - Kada biste mogli da krenete na Crvenu stijenu? - Odmah. - Ja moram odmoriti konje.
Recimo rano ujutro. - Što ranije to bolje. - Naæi æemo se u hotelu èim svane... Oh, da, još nešto. Potrebno mi je nešto novaca. - Mogu vam posuditi neku razumnu sumu. Zašto ne uzmete od toga što veæ imate? Vaše je. - Na to sam
zaboravio! - zviznuo je Ernest i izjurio. Na putu do banke Selbi se sjetio da ne bi bilo pametno položiti toliku sumu
pošto bi bankovni službenici mogli nešto posumnjati. U gradu je bila samo jedna banka. Hepford je nedavno podigao
identiènu sumu. Ernest je odluèio da reskira i novac ostavi kod sebe. Prvo se zaustavio kod draguljara. Nije uzalud
tako 194 dugo zagledao Anine prste i prsten koji joj je Dejzi posudila za vjenèanje. Kupio joj je zlatni vjenèani prsten, pa onda jedan sa velikim dijamantom, najljepši koji se mogao naæi u radnji. Bio je toliko ushiæen da je kupio još
jedan dijamantski prsten koji æe dati Nebraski za Dejzi. Bio je zadovoljan sam sobom. Zatim je otišao do radnje gdje
je prvi put kupio odijelo, rukavice, mamuze i sombrero. Prodavaè ga nije bio zaboravio. - Želim nešto skupo - rekao
je. - Nikakve imitacije ili drangulije. Samo prave stvari. Bilo je svega i svaèega. Ernesr se odluèio za èizme sa sarama od kože kengura, srebrne meksikanske mamuze, rukavice od jelenje kože, samtarice, košulju i maramu i, na kraju, crni
kožni opasaè i revolver sa drškom od bijele kosti. Ernest je kupljene stvari odnio u hotel razmišljajuæi kako æe Ana
zinuti kada vidi sve ovo, a tek kako æe se zapanjiti kauboji na Crvenoj stijeni. Bio je toliko uzbuðen da je jeo vrlo
malo i gotovo je zaboravio da naruèi da mu u zoru dovedu dvokolicu. Èinilo mu se da nije ni usnuo kada je èuo lupu
na vratima. Kroz prozor je mogao vidjeti raðanje novog dana, dana koji æe možda biti najvažniji u njegovom životu.
Heptordova dvokolica bila je poznata po brzim konjima i veæ oko tri popodne Ernest se zaustavio na mjestu gdje se
staza za Bruksov ranè odvajala od puta za Crvenu stijenu. - Gospodine Smit - rekao je Ernest - sada vi sami nastavite.
Ostavite konje kod ambara i idite kod Hepforda. Recite mu jednostavno ovo: da uskoro dolazi novi vlasnik, da ste vi
njegov advokat i da želite da znate šta æe uèiniti sa knjigovodstvom. Ja æu uzeti svoje papire i odmah krenuti za vama.
195 - Dopada mi se ovo... Da li vaša žena zna da ste vi mladi Selbi? - Ne zna. Nemojte reæi ni njoj, niti kome drugom.
- Vrlo dobro. Oèekujem vas ubrzo nakon mog dola ska - odvratio je advokat i ošinuo konje. Ernest je velikim
koracima grabio stazom, duboko za mišljen. Planirao je taèno šta treba uèiniti i reæi, kako æe se ponašati, sve do
izvjesne granice. A to je: šta æe biti kada se nadje sam sa Anom. Kada je na to pomislio, srce mu je došlo do grla. Na
Bruksovim vratima doèekao ga je povik: - Eheej! Nebraska je stajao na otvorenim vratima. - Ljudi, do lazite amo -
pozvao je one u kuæi. - Došao je Ajova. Pogle dajte ga! Svi su izašli napolje, Nebraska, Dejzi, Sibert i Bruks da
doèekaju pridošlicu. - Kako si, momèe? - otegao je Sibert dok su mu se oèi caklile. f - Kako ste, šefe? - brzo je
odvratio Ernest dobro odm jerivši Hoka. Nije zapazio veæu promjenu, samo je bio nešto bljeði. - Ja? Odlièno. - Bruks,
kako se sve završilo? Mislim sa šerifom? - Bili su ovdje juèe - odgovorio je ranèer vedro. - Raz gledali siFuokolo,
pogledali ove rupe od metaka u dovrat ku. Onda su otpremili Hajslipa u Springer. Svratiæe kod Hepforda da ga
obavijeste. - Hoæete li dovesti vaša kola i sve nas odvesti do Crvene stijene? - upitao je Ernest. - Svakako. Šta æemo
mi tamo... posebno šta æu ja ta mo? - Seme, momak misli da æe biti potrebni prijatelji - ub jedljivo je upao Sibert. -
Onda obavezno idem - odgovorio je ranèer i krenuo prema ambaru. Nebraska je obilazio oko Ernesta, pažljivo
zagledajuæi 196 njegovo novo odijelo. - Ti si zaista luckast, Ajova!... Srebrne mamuze iz Meksika! Sare od kengura!
Pa, ove somotne pantalone!... Pogledaj samo ovaj revolver, Hok! Pogledaj!... Erni, stvarno si me oborio s nogu. Kako
si mogao toliko da se zadužiš? - Doði ovamo, grmalju jedan - odvratio je Ernest vukuæi ga ustranu. - Pogledaj! Zar
ovo nisi priželjkivao? pružio mu je dijamantski prsten. Kauboj je iskolaèio oèi, vilica mu se opustila. Ipak se brzo
pribrao. - Dejz, dolazi brzo - rekao je otežuæi. Opet je bio onaj stari, hladnokrvni Nebraska. - Pogledaj ovo... Daj mi ruku. Zamolio sam Ajovu da ti ovo donese... Prokletstvo! Savršeno! Kao da je pravljen za tebe! Nakon veselog uzvika,
Dejzi se skamenila. Ernest ih je ostavio ne želeæi da pokaže svoja osjeæanja. Nebraska ga je brzo stigao, povukao za
ruku i zagrlio. - Prijatelju, jesi li opljaèkao banku? - Nisam - nasmijao se Ernest. - Onda si nekog presreo? - Ni to. -
Zadužio si se zbog nas! Prijatelju! Sigurno si isto kupio i za Anu. - Naravno. Pogledaj! Nebraska je nijemo zurio.
Napokon je iz njega provalilo: - Mi smo propali! Cijelog života æemo morati raditi da otplatimo dugove. Ali, nema
veze. 1 ja bih ovo isto uèinio! Tek kada su došli do korala i ambara Crvene stijene, Selbi je ponovo poprimio hladno
držanje. Došlo je vrijeme za veliku predstavu, došao je èas kada æe Crvena stijena postati njegovo vlasništvo. Došli su do spavaonica na èijem su trijemu sjedili Lanki Polard, Stiv Monel, Bouns Megil i Šep Dejvis. Sirom otvorenih oèiju
zurili su u Bruksova kola. 197 - Seme, silazim ovdje da uzmem svoje stvari - rekao je Nebraska. - Zar ne bi i Hok
trebao da side? - upitao je Bruks tiho. - Mislim da bi trebalo, Nebraska - složio se Sibert. - Zašto? - pitao je ka u boj blago. - Pa, Šep je lupež. Ružno izgleda. - Idite s mojim mužem - rekla je Dejzi odluèno Sibertu. - Pa, èini mi se da æe me do kraja života neko stalno pratiti - žalio se Nebraska. - Morate da znate da ovi momci neæe ništa uèiniti. Svi su
bili dobri osim Hajslipa. - Tu si u pravu, Nebraska. Izašli su i polako krenuli u spavaonicu. Ernest je dovoljno dugo
posmatrao da bi se uvjerio da nema potrebe da se brine, a onda se pripremio za svoje veliko iskušenje. Bruks je
zaustavio kola ispred ranèerske kuæe koja novom vlasniku nikad nije izgledala tako impresivno. - Vi idite za mnom -
rekao je ocu i kæerki i brzo iskoèio iz kola i krenuo uz stepenice. Vrata kancelarije su bila otvorena. Ernest je zavirio i vidio da je prazna. Èuo je glasove iz dnevne sobe. Ušavši, opazio je Anu pored kamina. Izgledala je ozbiljna.
Gospodin Smit je sjedio na suprotnoj strani a Hepford, blijed i uzdrman, koraèao je gore-dolje po sobi. Naglo se
zaustavio. - Izlazi odavde! - gotovo je vikao. - Ne možeš meni zamazati oèi kao što si ih zamazao Ani. Priznala mi je
da je tvoja žena. Nije bilo potrebe da dolaziš. Izlazi odavde i vodi je sa sobom. Imam posla sa ovim advokatom.
Oèekujemo novog vlasnika ranca. - Gospodine Hepforde, on je stigao - prekinuo ga je Smit ustajuæi. - Šta? - zinuo je
Hepford. - Mladi Selbi je stigao - odvratio je advokat pokazujuæi na Ernesra. - Ovaj mladiæ koji je kod vas radio kao
198 kauboj jeste Ernest Hauard Selbi. - Staaa...! - povikao je Hepford urliknuvši. Lice mu je bilo mraèno kao olujni
oblak. - Da, gospodine Hepforde, ja sam Ernest Selbi - pro govorio je Ernest sabrano i koraknuo da malu torbu sa paI
pirima pruži advokatu. Hepford je odjednom pobijelio i skljokao se na stoliI cu. Izgledao je kao prebijen. Ernest je
brzo pogledao Anu. Samo jedan pogled bio mu je dovoljan. Izgubio bi se da je ! pogled malo duže zadržao na njoj.
Kada se okrenuo dvoji ci muškaraca, krajièkom oka je vidio kako pognute glave izlazi iz sobe. Koliko je samo morao
truda da uloži da ne pojuri za njom! - Gospodine Hepforde - poèeo je Smit službenim to nom - zajedno sa mnom æete
pregledati ove papire. - Do vraga sa papirima! - mrmljao je ranèer zapliæuæi jezikom. - Ako je ovaj žutokljunac Ajova
Selbijev neæak... pa to mi je dovoljno. Odlazim. Još veèeras. - Vrlo dobro, ali treba prije toga da rašèistimo još ne ke stvari. Baš sam predlagao prije Selbijevog dolaska... nastavio je Smit. - Da ovo skratimo - prekinuo ga je Selbi, sretan što je u tom trenutku u sobu ušao Hok Sibert. - Gospodine Hep forde, imao sam veliku sreæu Sto sam dobio ruku vaše
kæerke. Stoga, prirodno, nemam namjeru da uništim vas ili nju uèinim nesretnom. Ne treba ni da razmatramo sve ne
pravilnosti vašeg poslovanja pošto imam dokaz u rukama, kod mene je vaša plava sveska. Takodje imam i èetrdeset
hiljada dolara koje ste povjerili Ani na èuvanje. Vjerovala je da sam ubio Hajslipa i uzela je novac kako bismo mogli
otiæi preko granice. Ako odustanete od potraživanja tog novca, ovog ranca i svih vaših drugih interesa u banci ili
negdje drugo u Arizoni, neæu tražiti ništa više. Neæu o ovome nikome govoriti. - Hauarde, ja... uèiniæu tako -
odgovorio je Hepford tiho, zapanjeno buljeæi u mladiæa. 199 - To je onda sve - odvratio je Ernest oštro. - Gospodine
Smit, vi to sredite s njim. Na to je Ernest prošao pored Siberta. - Èekajte me vani, Hok. Kao i prvi put, i sada je Ernest našao otkljuèana vrata Anine sobe. Ušao je i zatvorio ih iza sebe i otišao do kreveta gdje je Ana ležala glave uronjene u jastuk. - Ana - pozvao ju je, nastojeæi da još koji trenutak zadrži kontrolu u glasu. Promeškoljila se, okrenula se. Oèi su joj bile širom otvorene. - Dakle... to je tvoja osveta? - prošaputala je promuklo. - Jeste. - Obmanuo si me. - Jesam.
Napola se uspravila tako da je popodnevno sunce, probijajuæi se kroz lišæe i prozor, zasjalo na njenom izmuèenom
blijedom licu. - Ti... pustio si me da vjerujem... natjerao si me da te zavolim... oženio si se sa mnom... samo da bi se osvetio? Ernest se više nije usudjivao da oklijeva - ovo je bio najdivniji i najsladji dokaz njene ljubavi. - Ana, jesam li te natjerao da me voliš? - Jesi, neka mi bog pomogne, jesi. Ja... ja sam to i zaslužila... Obišao je krevet i sjeo pored nje.
Uzevši je za ruku brzo je stavio dva prstena na njen prst. - Evo! I ovo je moja osveta! Zurila je ne shvatajuæi. Bljedilo na licu polako je prelazilo u rumen. - Ana, mila - prošaputao je zagrlivši je. - Sve sam sredio s tvojim ocem. Bez
svadje i problema! Neæe biti nikakve tužbe, ni sramote! On odlazi na svoj ranè u Novi Meksiko. - Ajova! Šta... šta... -
zamucala je. 200 - Ti si stvarno blesava - smješkao se. - Djevojka koja je osvojila toliko momaka sada je ovako
zbunjena. - Ali... tvoja... osveta? - A zašto bih se svetio? - Zbog mog ranijeg ponašanja... koje je ubilo tvoju ljubav. -
AH, Ana! Nije! - Još me... voliš? - prošaputala je . - Ti si stvarno Ernest Selbi... a ne neiskusni kauboj? - Da li te
volim! Ha! Ha! To je potcjenjivanje. Ja te obožavam. Pa, sve je ovo ispalo kako treba. Dokazala si da me voliš, da me
voliš zbog onog što jesam i kakav sam. Osim toga, ti si najdivnija cura na cijelom svijetu. A ja sam najsretniji
muškarac na tom istom svijetu. - Ja sam tvoja žena - rekla je bez daha. - Jesi i, baš kao što si rekla, postala si
gospodarica Crvene stijene iako si morala da se udaš za vlasnika. - Oh!... Oh! - zatvorila je oèi. Lice joj se zgrèilo. -
Poljubi me - rekao je Ernest strasno. Poljubila ga je, ali je on našao njene usne koje su drhtale. - Mila, nema razloga da plaæeš - poèeo je Ernest i onda zastao, shvativši da možda ima i te kako mnogo razloga za to. Milovao je blistavu
crvenu kosu. - Pa, mila, isplaèi se koliko hoæeš - rekao je ustajuæi. Ja idem vani da otjeram one lupeže. Kada je
izašao, provirio je u dnevnu sobu koja je bila prazna, ali je èuo Smitov i Heptordov glas iz kancelarije èija su vrata bila zatvorena. Hok ga je èekao napolju, a Dejzi je sa ocem nervozno koraèala po trijemu. - Hajdemo sada - pozvao ih je
Ernest veselo. 1 poveo ih je brzim korakom oko kuæe i kroz borik. - Šta to spremaš, mladiæu? - otegao je Hok,
pomalo zabrinuto. - Ovo ne smijete propustiti - odgovorio je Ernest. - Pa, Dejz i ja se trudimo da ništa ne propustimo -
dodao je Bruks. 201 Ubrzo su došli do spavaonice gdje su kauboji sjedili. Išèezla je njihova ranija ravnodušnost.
Ernest, koji je vodio malu grupu, zastao je ispred njih. - Pa, kauboji, da li se sjeæate da nas je vaš pajdaš Hajslip poslao pješke odavde kada smo Hok i ja dobili otkaz? - pitao je Ernest. Šep Dejvis je bio dovoljno pribran da odgovori: - Da,
sjeæamo se. - Pa, je li to bilo pošteno ili ne? -Pa, nije bilo! - Slušajte onda - nastavio je Ernest nakon znaèajne pauze dok su ga èetiri para oèiju pažljivo posmatrala. - Sto se mene tièe, mislim da ste loš kvartet. Hok se kune da vas je
Hajslip pokvario. Isto kaže i Nebraska. Voljan sam da im vjerujem... Hoæete li se spakovati i otiæi s ranca, kao što
smo to uèinili Hok i ja, ili æete mi se izviniti i zakleti da æete biti bolji i ostati ovdje uz veæu platu? Bilo je jasno da èetvorica zapanjenih kauboja misle da je Ernest lud. - Momci, probudite se - dodao je Hok. - Ovo je novi vlasnik
ranca: Ernest Hauard Selbi. Dejvis se prvi pribrao. Skoèio je, tamno lice mu je sinulo, uèinio je pokret kao da želi
pružiti ruku, ali ju je, malo razmislivši, povukao. - Hok, mogao sam naslutiti... Gospotiine Selbi, nisam tako loš, a
cijenim kada je neko èovjek. Prihvatam vašu ponudu i vjerujem da to mogu reæi i za svoje drugare. Tek tada je
Nebraska izašao na trijem. - Šta se to ovdje dešava? - pitao je. - Neko je sigurno poludio. Ernest je gotovo skoèio
prema njemu. - Zaveži. Otpušten si! - Uh? - zirtuo je Nebraska. - Otpušten si. - Ko me otpušta? -Ja. - Ti!... Zaboga!
Dejz... Hok, jadnik je sasvim šenuo. 202 ¦5" - Ti si otpušten, blesavi, dugonogi, divlji mladoženjo - povikao je Ernest uživajuæi u ovom trenutku. - Pakuj se! Otpušten si... ali, si opet dobio posao. Ti si partner sa mnom i Semom Bruksom
u novom razvoju ranca Crvena stijena. Nebraska je zanijemio. Glupavo je zurio od Ernesta do Hoka. Dobrièina se
smijao. - Nebraska, dozvoli da te upoznam sa novim vlasnikom Crvene stijene - ovo je Ernest Hauard Selbi. Prošao je
èitav minut, a Nebraska je samo pogledom prelazio od jednog do drugog. - To je taèno, Nebraska, prijatelju moj -
dodao je Ernest. - Sada ti i Dejz idite odmah kuæi. Spakujte se za braèno putovanje. Sutra kreæemo za Kaliforniju.
Ernest se okrenuo od tog blistavog sretnog lica i kada je skoèio s trijema, naletio je na Dejzi. Lice joj je bilo tako milo da je zastao da joj utisne poljubac na rumene usne. Zatim je pojurio prema ranèerskoj kuæi i, dok je žurio svojoj
ženici, do ušiju mu je doprla pjesma. Nebraska je pjevao iz dubine grla: - RevolveraS iz Ajove moju curu ukrao je...
Document Outline
��
��