- Tako nešto. Je li to problem?

On je odmeri od glave do pete. - Prvo bi trebalo da ja pozovem Benkroftovu fondaciju i pitam šta vi radite ovde dole.

-

To ne bi bila dobra ideja.

Ledeni osmeh s njegove strane. - Onda smo u nekoj vrsti pat pozicije.

-

Ovaj razgovor je završen.

-Dali?

Covek se ne pomeri s mesta na kome je stajao. Delovalo je to kao da mu sno da je jedino njegova nepomičnost sprečava da klisne. - Kako ja gle-na stvari, mi čak nismo ni počeli da razgovaramo. Imao sam dovolj-emena do ovog našeg ponovnog susreta ovde da razmislim o svemu desilo. Čovek vas otme i pripreti vam pištoljem. Vi ga pitate da li je roftove fondacije. Šta mi to govori? Govori mi to da ima nešto u toj vi što vas brine. Nešto što vas tera da pomišljate na najgore. Ma šta , to vas je, lako može da se zaključi, nateralo da dođete u RTP. Kupi-f avionske karte istog dana kad ste seli na avion. Ovde u RTP-u, vi tra-baš kao i ja.

l što ja tražim nije isto što i vi tražite, ila bi tu da postoji veza. žda da, možda ne.

dok ne saznam više, primoran sam da se saglasim s tim. Hajde da ao mogućnost da".

i pokaza prema najbližoj stolici. - Mogu li da sednem? "je ludo - reče Andrea. - Ja ne znam ko ste vi u stvari. A vi od meda radim nešto što uopšte ne moram da radim.

itelj Džared imao je običaj da kaže zakotrljaj kocku, inače ; da kažemo da ćemo vi i ja da se sad raziđemo i da će sva-oiim putem. Nikad više nećemo da se vidimo. I propustićemo u imamo da stvari postavimo kako treba za nas oboje. da kažem jeste da je propuštanje prilike koja se ukazuje sa-

121

mo još jedan od načina da se čovek upusti u nešto što je možda mnogo gore od onoga što je propušteno.

- Pustiću vas da sednete - reče Andrea na kraju - ali ovde ne možete da ostanete.

- Imam jednu vest za vas, Andrea Benkroft. Biće bolje da i vi ne osta nete ovde.

Par koji se prijavio u obližnjem Meriotu" nije koristio ni prezime Benkroft ni prezime Belknap, a zajednička soba nije bila plod prisnosti već proste potrebe za sigurnošću. Njih dvoje, i pored sveg zaostalog nepoverenja, bese shvatilo da razgovor treba da se nastavi.

Razmena mišljenja, međutim, nije dovela do pojašnjenja. I poslednja nada da će njihove dve priče da se slože kao delići slagalice brzo je izvetre-la. Umesto odgovora kojima su se nadali, našli su se suočeni sa još dubljom misterijom.

Pol Benkroft. Da li je on Geneza! Po njenoj priči delovao mu je kao neverovatno dobrodušan lik, ili sasvim suprotno od toga. Sredstva koja su mu stajala na raspolaganju, a da se ne pominju njegovi intelektualni kapaciteti, mogla bi da ga učine strahovitim saveznikom ili protivnikom.

- Geneza je znači šifrovano ime za momka koji je osnovao taj Inver Bras

- ponovi Belknap.

- Ili više kao titula. Nju dobija svako ko u određeno vreme ima ko mandu.

-

Inver Bras... postoji li mogućnost da je to neko oživeo?

Andrea sleže ramenima.

-Da li bi Pol Benkroft to mogao da uradi?

- Rekla bih da bi mogao. Mada je s prilično neodobravanja govorio o celoj toj organizaciji kad mije pominjao, kao i s dobrom dozom neodobravanja kad je pominjao Genezu. Mada to ništa ne dokazuje.

- Moj prijatelj je imao običaj da kaže da svi sveci moraju da budu sma trani krivima sve dok ne dokažu da su nevini - zamišljeno reče Belknap : izvali se na jedan od dva kreveta u sobi.

- Citirao je Orvela - reče Andrea i sede na jednu lažnu antikvitetnu fo telju pored lažnog antikvitetnog stola. Pored ruke joj je ležalo rasuto M5.;

kataloga o provodima u gradovima Roli, Daram i Cepel Hilu.

122

- Moraću da se uzdržim od zaključka. Možda za sve postoji nevino ob jašnjenje. Možda je sve ovo veliki nesporazum. Možda... - i ona mu tu po dari jedan oštar pogled - možda ste vi izmislili čoveka u Dubaiju. Imam sa mo vašu reč da je to istina.

- A zašto bih vas lagao?

- A kako, do đavola, da ja to znam? Ja samo nabrajam mogućnosti. Ne stajem na bilo čiju stranu.

- Pa, stanite.

- Da stanem? Kako to mislite?

- Stanite na jednu stranu.

Položaj ženine vilice odavao je odlučnost i nezadovoljstvo. - Slušajte.

Kasno je. Idem sad da se istuširam. Vi nam od službe za usluge po sobama naručite nešto za jelo. Prezalogajićemo i onda... već ćemo nešto da smislimo. Ali prokletstvo, ako već hoćete da me držite u zarobljeništvu, dajte mi roju zasebnu ćeliju.

-

Od toga nema ništa. I verujte mi, to je za vaše dobro. Mogli biste da budete u opasnosti.

Ona svede obrve.

-

Za ljubav Božju...

Ne brinite. Neću da koristim vašu četkicu za zube. Ne govorim ja o tome i vi to znate - obrecnu se ona.

- Meni se prosto više sviđa da budete tamo gde mogu da vas vidim.

-Vama se sviđa, je li tako, a šta je sa onim što se meni sviđa?

Andrea tresnu vrata kupatila za sobom, d ću da je pustila tuš, on diže telefonsku slušalicu i pozva jednu stazu u Kons Opsi. Njeno ime bilo je Rut Robins i počela je da radi u ibaveštajnom i istražnom birou Stejt departmenta. Belknap bese taj j ie isposlovao unapređenje i premeštaj u mnogo elitnije Konzularne

ostore - reče ona kad mu poznade glas. - Uvek sam želela da te pi-: i".: i e ulje to po kome si ti dobio ime? : te domišljatosti u glasu joj bese mnogo topline. Bilo je sasvim ne-e zove kod kuće, ali ona se nije bunila jer je smesta shvatila tanju nešto ozbiljno.

o trenutak - reče mu, a onda odmače svoju slušalicu, ali je mo-ćuie gde dovikuje: - Dosta s televizijom, mladi čoveče! Vreme je iraš u krevet i bez pogovora!

123

Kratka pauza, a onda mu se opet javi: - Izvini. Muke s decom. Šta si ono hteo da mi kažeš?

Belknap joj kratko pomenu nekoliko ključnih reci i poznati deo lavirin-ta u kome se našao. Na pomenu Geneze ona usrknu vazduh.

- Slušaj, Kastore. Ne mogu da govorim preko telefona. Ali da, imamo to ime u svojoj banci podataka... Kad se budem uključila na liniju sutra ujutru, pokupiću sve što imamo.

- U redu. Onda ćemo posle da se vidimo.

- Mislim da to ne bi valjalo.

- Rut, molim te.

- U pitanju je moja stražnjica. Ako budem viđena da ručam s tobom, kako stvari sad stoje, mogu da ostanem bez licence. I završim na sortiranju rublja u jednom od centara za obuku.

- Sutra u podne - reče Belknap.

- Ti me ne slušaš.

- Rok Krik park. Javno mesto, sigurno mesto, u redu? Kratak susret. Ni ko neće da sazna za njega. Sećaš li se staze kod jaruge na istoku? Tamo ću da te čekani.

- Prokletstvo, Kastore.

Pozdraviše se i Belknap spusti slušalicu. Rut Robins je volela da jaše i često je vreme za obed provodila jašući u Rok Krik parku... oblasti od dve hiljade pošumljenih jutara u severozapadnom Vašingtonu. Mogao je da uhvati rani jutarnji let do aerodroma Ronald Regan" ili Dals" i da na ugovoreno mesto stigne taman na vreme.

Kasnije je ležao budan u zamračenoj sobi, svestan disanja Andree Benkroft na krevetu nekoliko koraka daleko od njega. I ona se, kao i on, pretvarala da spava i činilo se da su sati prošli pre no što je svest ustupila mesto snovima. On je sanjao o onome što je izgubio. O Iveti koja mu je oduzeta pre nego što je stigla da postane potpuno njegova. O Lujzi, raznetoj bombom u jednoj operaciji u Belfastu. Procesija lica promicala mu je kroz snove: prijatelj: i ljubavi koje je nadživeo, prijatelji i ljubavi koji su ga ostavili. Samo je jedar, ostao uz njega sve ove godine, kao Polideuk svom Kastoru.

Džared Rajnhart, onaj koji ga nikad nije izneverio.

Belknap ga je zamišljao zarobljenog, mučenog, očajnog... ali ne, nadao se, lišenog nade. Polideuk je Kastoru spasao život više no jednom i sve dok Kastor bude disao, smišljaće i radiće na tome kako da spase prijatelja.

Dri: se, Polideuče. Dolazim po tebe. Put može da vijuga ili da skreće, ali ja ću da ga sledim gde god da vodi.

124

Sledećeg jutra Andrei objasni šta je naumio.

- Fino - reče ona. - Ja moram da nađem Terapin drajv. Želim da do znam šta je moja majka znala.

- Ne možete da budete sigurni da je to u bilo kakvoj vezi s ovim. Ovo sto radite je pucanj u tamu.

- Pogrešno. Pucaču po danu.

- Vi nemate iskustva u ovome, Andrea.

- Niko nema iskustva u ovome. Ali je samo jedno od nas staratelj u fon-

: i čiji. Samo jedno od nas ima legitimno pravo da bude tamo.

- Ovo nije pravo vreme.

- Zar sad radimo po vašem rasporedu časova?

- Poči ču ja s vama. Pomoči ču vam, važi?

-Kad?

- Kasnije.

Andrea mu podari jedan ozbiljan pogled, l onda najednom klimnu gla-m. - U

redu. Uradičemo onako kako vi kažete.

-

Idem letom u devet sati ujutru. Vratiču se sredinom popodneva - re-i. - Klonite se nevolje do tada. Neka vam obede donose u sobu, ne po-jujte se mnogo i biče s vama sve kako treba. Shvatila sam.

no je da igrate po pravilima.

-

Uradiču tačno onako kako vi kažete - reče mu Andrea. - Možete da s tim.

tačno onako kako vi kažete, Andrea mu je rekla krotko, vesto i Tod Belknap, joj je izgleda poverovao. U njegovom pogledu bilo je so ju je uverilo da nema stvari koja bi mogla da ga omete u onome vio u zadatak i to po cenu da isključi sve drugo, l nju takođe. tog razbacanka bila je čini se bez granica, ali nju to neće da l, u svakom slučaju, šta je on? Njegov zvanični status bio je sve sa-On je, s obzirom na to, mogao da bude i šutnut iz obaveštaj-i to s dobrim razlogom. A ipak mu je verovala kad su osnov-u pitanju. Neko iz Benkroftove fondacije zvao je lošeg, veoma Bilo je to u skladu sa zapažanjem da fondacija krije nekoga, 125

neki element, koji posluje u skladu sa sasvim drugim pravilima. Ključno pitanje bilo je da li Pol Benkroft i sam zna za to.

Sad se u crvenom iznajmljenom koguaru" vozila putevima koji su pre-secali Riserč Trijengl park i tražila mali puteljak označen sa Terapin". Vozila se prvo glavnim putem kroz park, a onda prešla na sporedne puteve koji su povezivali razna odmarališta. Vozila se tamo i ovamo. Znala je da pogon nije negde uz glavne puteve. Južni deo parka bio je najviše izgrađen. Sto je značilo da je pogon negde na severu. Konačno je, posle bezbrojnih skretanja i vraćanja i vrćenja ukrug, ugledala pošljunčeni put označen amblemom sa zelenom kornjačom. Terapinom, u stvari... slatkovodnom kornjačom čiji su prsti na nogama spojeni opnom. Ali znak koji je najviše potvrđivao da je našla pravi put glasio je: ZABRANJEN PROLAZ". Put je vijugao kroz nedirnutu šumu; na svakih dvesta metara stajalo je novo upozorenje. Zabranjen prolaz. Zabranjen lov i ribolov. Zabranjen ulaz na po-sed. Znaci su prosto boli oči.

Ali se Andrea nije na njih obazirala. Šljunak uskoro ustupi mesto uskom, vijugavom, ali savršeno asfaltiranom putu. Nije prešla ni pola kilometra, a začu brundanje moćne mašine i u retrovizoru spazi jedno crno terensko vozilo marke rejndž rover". Vozilo je brzo stiže, poravna se s njom i lagano je primora da stane pored puta. Srce joj se pope u grlo. Ali krenula je da nade pogon, je li tako?

Pazi šta želiš, može...

Zaustavi vozilo i rejndž rover" zatamnjenih stakala stade ispred nje. Dva zdepasta momka iskočiše iz terenca, pridoše njenom automobilu i za-moliše je da izađe. Činili su to učtivo, ali odlučno. Nije mogla da ne posluša.

Nije bilo svrhe.

-

Šta vam pada na pamet? - pokuša ona da se otme kad je povedoše prema rejndž roveru".

Nadmenost će da joj pomogne više od pokornosti. - Imate li vi predstavu ko sam ja?

Jedan od njih odmeri je ocenjivački. Strese se od pogleda njegovih očiju.

Imao je kapke kao krila slepog miša.

-

Doktor Benkroft vas očekuje - reče joj drugi čovek blago, ali je pokre

tima koji nisu trpeli protivljenje ugura u terensko vozilo.

Uskoro stigoše pred jedno zdanje od cigle i stakla.

126

DEVETA GLAVA

I doktor Benkroft je jeste čekao.

Kad se staklena vrata zatvoriše za njom, Pol Benkroft se pomoli iza jed-ugla ozarenog lica i raširenih ruku da je zagrli. Ona mu ne priđe, leh na njegovom licu koji mu je mreškao nežnu kožu i topli pogled nje-očiju dovedoše Andreu u položaj da ne zna šta da misli.

-

Moj Bože, Andrea - uzviknu čovekoljubac - vi ne prestajete da me za-ujete.

-

Gde god da vi idete, eto i mene - reče Andrea suvo. - Kao zla para.

Nema zlih para. Samo pogrešno usmerenih - reče Pol Benkroft i ve-D se zakikota. - Dobro nam došli u fabriku, oučavala mu je lice ne bi li uočila zlovolju ili nevolju po sebe, ali ne lista. Umesto toga, topio se od dobroćudnosti.

:nam zadivljuje li me više vaša radoznalost, vaša tvrdoglavost, va-bćnost ili vaša sposobnost da se u svakoj situaciji snađete - govorio ledi naučnik. radoznalost će da bude dovoljno - reče Andrea odmereno. - Taj deo 0

je stvaran.

idim prirodni liderski potencijal u vama, draga moja. orr. pokretom elegantne ruke dugačkih prstiju otpusti on zdepastog ji je Andreu dopratio do vrata. - A u mojim godinama čovek po-1

sebi traži naslednika.

pgenta, u svakom slučaju.

Srendon još maloletan, mislite? a se i dalje nadam da će moj Ipočne da se zanima za porodični posao, znate, ali tu ništa nije si-:: kad naiđete na nekog ko je od pravog materijala, onda pažnja itaji. 1 oči zaiskriše.

127

- Dozvolite mi da vas provedem po fabrici - reče zvaničnim tonom. -Ima mnogo da se vidi.

Mora da je prošlo deset godina, zaključi Tod Belknap, od kako je Rut Robins pokušala da ga ubedi da bi jahanje konja... vozila bez amortizera i rashladnog uređaja... moglo da bude rekreacija, a ne sredstvo koje se koristi u krajnjoj nuždi i kad nema drugog. Nije ga preobratila, nikad nije za-voleo konje, ali jeste uživao u društvu Rut Robins.

Tačno u podne, Belknap začu topot konjskih kopita po tvrdo utabanoj zemlji staze. Pomeri se s kamenite izbočine pored staze na koju se naslanjao i lenjo mahnu jahačici koja se približavala. Lice joj je bilo ispijeno kad sja-ha i uzde sveza oko jednog tanjeg stabla. Bilo je oko dvadesetak kilometara staza za jahanje kroz park, a ova ovde bila je najzabačenija od svih.

Rut Robins je jednom napravila vic na svoj račun i rekla da ona nema grudi već prsa. Debela nije bila, u stvari, ali jeste delovala krupno na onaj pionirski, starovremenski način, kao jedna od onih majki iz devetnaestog veka koje su imale jedanaestoro dece i u kolima s arnjevima putovale na zapad.

Kad mu je prišla, nije gledala u njega. Oboje su posmatrali okolinu i zajedno pokrivali dobar deo terena kako bi na vreme uočili bilo čije prisustvo.

- Prvo ono što ima prednost - reče mu bez uvoda. - Ansarijeva mreža.

U stvari ne znamo ništa. Neverifikovana presretanja, međutim, ukazuju na nekog neidentifikovanog estonijskog tajkuna.

- Pa koliko takvih ima?

- Iznenadio bi se. Kad su se Sovjeti povukli, ostavili su za sobom velik: arsenal oružja... i ono uglavnom nije završilo u rukama estonijske armije, to ja mogu da ti kažem.

Povetarac dunu kroz borove i donese miris ilovače i konjskog znoja.

- Pa šta onda imamo ovde? Govoriš li mi ti to da je Geneza neki esto-nijski oligarh? Ili da samo radi preko nekoga od njih? Kakva je šira slika?

- Rekla sam ti ono što znam, što nije mnogo. Nagoveštaji i nagađania shvataš.

- Kako se Geneza uklapa u sve to?

128

Rut se malo trže. - Geneza. Mnogo je priča povezano s tom legendom. Vidiš, ima tu čak i mistike. Ima jedna priča o nekome koje prevario Genezu i onda dve godine držan zatvoren u čeličnom sanduku oblikovanom prema njegovom telu i u životu održavan infuzijama. Sve vreme nije mo-;ao da mrdne bilo kojim delom tela više od santimetar ili dva. Posle dve :odine je prosto atrofirao, načisto izgubio mišićno tkivo i tako je i umro na .-.raju. Možeš

li da zamisliš? Ima u tome čiste Poove maštovitosti. Ispričaću jednu priču.

Dolazi iz atinskog sektora. Priča kaže da je jedna od žr-bila pripadnik moćne grčke brodovlasničke porodice. Ali priča se ne odnosi baš na nastradalog već na njegovu majku. Očevidno je da je majka nla neutešna. Za vreme se kaže da sve leci, ali ne i u ovom slučaju. Ona je riela da vidi osobu koja je oduzela život njenom sinu i nije htela da pre-Bane da priča o tome. Drugo i nije pričala.

- Želela je osvetu. To je razumljivo.

- Čak i to ne. Znala je da ne može da se osveti. Samo je želela da vidi li-Geneze. Samo je želela da toj osobi pogleda u oči. Samo je želela da vidi, riđi ono što se zna da niko nije video. I bila je tako istrajna, tako nesno-da je jednog dana za nju stigla poruka.

-

Poruka od Geneze!

Poruka je glasila da je Geneza čuo za njen zahtev i da njena želja mo-ie uslišena. Ali po određenoj ceni. A cena će da bude njen život. To uslov.

Mogla je da prihvati ili da odbije. Ali to bese uslov. Dcnap uzdrhta, a to nije bilo zbog lakog povetarca. tako je mama koja je pomahnitala od bola pristala - nastavljala je .Pristala je na taj uslov. I ja pretpostavljam da joj je dat mobilni tele-i ie preko njega dobijala uputstva kuda da ide. Na neka pusta mesta joj je nađeno sledećeg jutra. Imala je izjavu zadenutu u prslu-11 pisanu svojom rukom, nešto u stilu da je videla Onoga koga niko da vidi i živi. l tako su svi znali da je Geneza održao svoj deo po-.udnija stvar je... bar tako priča glasi... da niko nije mogao da ok smrti. Bila je prosto mrtva.

ovatno.

na sam da se saglasim s tobom - reče analitičarka Konzularnih ?koro kao prokleta urbana legenda. Svi smo mi čuli te pri-rili u stanju da utvrdimo njihovu verodostojnost. A ti znaš B samo u ono što mogu da potvrdim, ngo stvari na nebu i zemlji...

129

- Možda je i tako. Možda je i tako. Ali ja računam jedino na ono što mogu da opipam rukom. Ako u šumi padne drvo, a Rut Robins nema ve-rodostojne obaveštajne podatke o tome, onda to drvo još stoji što se mene tiče.

Belknap je prodorno pogleda. - Kaži mi šta znaš o Inveru Brasu.

Rut Robins preblede. Pogled joj se namah umrtvi.

Bilo je potrebno nekoliko sekundi... i pojava potočića krvi uz ugla njenih usana, kao pogrešno nanet karmin... pa da on shvati zašto. Telo joj se slomata naniže, ali je bila mrtva pre no što je dotakla zemlju.

Crveni potočić svetlucao je na podnevnom suncu.

Pol Benkroft se kao dečak ponosio svojim pogonom u Severnoj Karo-lini.

Zapovednički je koračao hodnicima pokrivenim lakiranim drvetom, pored pregradnih zidova i po podovima od tvrdog peskarenog stakla. Ali šta je ovo mesto, pitala se Andrea. Zašto je on ovde? Videla je police pokrivene dokumentima, skupove kompjuterskih terminala, brujanje priprema kao u komandnoj stanici NASA. Svetio bese slabo, ali stalne jačine i podse-ti je na biblioteke retkih knjiga i rukopisa. U pravilnim razmacima, mogle su da se vide stepenice koje su vodile na donji sprat: ograde od drveta i gvozda, drvetom obložena odmorišta. Glavnina zgrade je, nema sumnje, bila pod zemljom. Ljudi i žene koji su sedeli za kompjuterima dizali su poglede prema njima dok su prolazili.

-

Okupio sam istinski strahovit tim analitičara, ako tako sam smem da kažem - izjavi Pol Benkroft kad se primakoše središnjoj oblasti.

Iskošeni svetlarnici propuštali su pažljivo filterisanu količinu sunčeve svetlosti.

-1 dobro ste ih sakrili.

-

Ovde je malo zabačeno - priznade naučnik. - Razumećete i zašto k: vam objasnim.

I on se zaustavi i pokretom ruke obuhvati sve oko njih. Opkoljeni r :-

lukružnim zidom monitora i stolica, dvanaestak ljudi je tu očevidno izt-njivalo mišljenje za stolom u obliku slova U. Jedan od njih... nizak čovar uredno potkresane crne brade koji je na sebi imao tamno, lako mornari: odelo, ali bez mašne... usta kad se Benkroft približi.

-

Šta je poslednje stiglo iz La Paza? - upita ga Benkroft.

130

- Upravo sad sastavljamo analize - odgovori čovek čije su ruke bile pre-finjene, gotovo ženske.

- Vodim svoju rođaku Andreu u mali obilazak - objasni Pol Benkroft ostalima i onda se krete k njoj. - Većina ovih terminala povezana je s ma sivnim paralelnim sistemom kompjuterskih procesora... i to ne samo obič

nim Krej-3" superkompjuterom već u čitavoj odaji punoj takvih. Najbrži tompjuter na svetu danas je najverovatnije onaj u Livermorskoj nacional-

"i laboratoriji ministarstva energije. Drugi je, kažu, IBM-ov Blugen" si-hfcm u Jorktaunu. Naš je najverovatnje na trećem mestu, rame uz rame s oim u Sandiji i još jednim na Groningenskom univerzitetu u Holandiji. vorimo o skupovima mašina koje mogu da obave stotine teraflopova u fcmdi... stotine milijardi kalkulacija. Kad bi se sabrale sve kalkulacije vljene bilo gde u svetu tokom prve polovine veka savremenog računar-pa_. ovaj skup mašina ih obavlja više za samo sat vremena. Mašine ovih erskih moći koriste se za genomske i proteomske analize, ili za ridanje haotičnih seizmičkih aktivnosti, ili za modelovanje nuklearne e... događanja takve prirode. Ono što mi modelujemo, ovde nije manje složeno. Modelujemo horizonte zbivanja i padove zbivanja, :u modela programiranja pri kome program neprestano ispituje re događaja koji utiču na sedam milijardi stanovnika ove planete.

ij Bože - udahnu Andrea. - Vi pokušavate da izračunate najveće za najveći broj ljudi... izračunavate blaženstvo, i ie oduvek bila ljupka fraza.

Čestiti pokušaj da se tako nešto zaista i niko nikad nije bio u stanju da izvede. Činjenice koje su protiv to-su previše složene. Ali smo mi obavili stvarni pomak, sa stvarnim

mu svetlucale. - Pretvaramo moral u matematiku, osta bez reci.

, rečeno je da je ljudsko znanje udvostručeno za petnaest stoti-nneđu, recimo Kristovog rođenja i renesanse. Između renesan-tke revolucije udvostručeno je još jednom. U veku i četvrt koji spaja s vrhuncem industrijske revolucije, rođenjem automo-fcueeno je još jednom. Po našim najboljim procenama, Andrea, ljudsko znanje udvostručuje svake dve godine.

Tehnička ospore vrste daleko nadmašuje našu etičku osposobljenost. Ova podrška koju smo uposlili ovde je, u suštini, mentalna pro-oje intelektualne mogućnosti proširujemo veslačkim putem. i krajnjem smislu najvažnije jeste to da kombinacijom svo-131

jih algoritmova i analiza i kompjuterskih modela, možemo da proizvedemo ekvivalent moralne proteze. Niko se ne buni kad NASA ili Projekt ljudskog genoma skupe naučnike i kompjutere s namerom da rese neki inži-njerski ili biološki problem s kojim se suočavamo. Pa zašto onda da se blagostanju svoje vrste ne posvetimo mnogo direktnije? To je izazov s kojim se sukobljavamo mi ovde.

- Ali šta time tačno mislite? Šta objašnjavate?

- Male intervencije mogu da imaju velike posledice. Mi pokušavamo da skiciramo takve padove zbivanja kako bismo mogli da odmerimo interven ciju. Oprostite mi, je li vam ovo i dalje apstraktno?

- 1 tako biste to mogli da nazovete.

Pogled koji joj je podario bio je ljubazan, ali prodoran. - Računani na vašu diskreciju. Program ne bi mogao da radi ako bi njegove aktivnosti postale poznate javnosti.

- Aktivnosti programa. I dalje govorite u šiframa.

- A vi, nema sumnje, podozrevate da tu postoji neka tajnovitost - primeti Pol Benkroft. - 1 u opštem smislu bili biste u pravu. Pitate se zašto sam

kao u košnicu sklonio sa videla ovu grupu, zašto je držim ispod nivoa vi dljivosti za javnost... bukvalno je uklonio sa mape. I pitate se šta to imam

da sakrijem.

Andrea klimnu glavom. Pitanja su joj se rojila u glavi, ali je znala da je za sada najbolje da govori što manje.

-

Delikatna je to stvar - reče on. - Ali kad vam budem rekao kako je sve

to počelo, razumećete zašto je to neophodno.

Pol Benkroft je povede do izdvojene niše kroz čije se prozore videla raskošna zelena bašta i ponudi je da sedne. On zauze drugu stolicu. Kroz za-tamnjeno staklo Andrea vide i mali potok koji teče kroz žbunje i aleje sa cvećem.

- Neophodno - ponovi ona. - To je teška reč.

- Ponekad je jedini način da dobrotvorni projekt u korumpiranim re žimima uspe taj da se prepoznaju zločinci, kočničari, svi koji ometaju na predak i da se primoraju da odstupe tako što bi im se, na primer, pripren-lo obelodanjivanjem u javnosti njihovih mutnih poslova.

Njegov uglađeni, milozvučni glas bio je umirujući, gotovo hipnotice Zavali se na naslon stolice i zagleda u daljinu. - Bilo je to pre mnogo goc,-na. Fondacija upravo bese završila skupi projekat uređenja voda u ekvadcr-skoj provinciji Zamora-Činčipe, projekat koji je imao da obezbedi čistu m-du za piće desetinama hiljada siromašnih seljana, uglavnom pripadnJa

132

naroda Kvečua. I tada smo, iznebuha, otkrili da jedan ozloglašeni ministar u vladi ima nameru da konfiskuje zemlju. Brzo je ustanovljeno da namera-va da zemlju proda jednoj rudarskoj kompaniji koja ga je redovno plaćala.

-

Pa to je pokvareno.

-

Andrea, ja sam lično bio tamo. Prolazio sam kroz klinike pune dece

:etiri, pet, šest godina stare... koja su umirala, nepotrebno, zbog zagađe ne vode za piće. Video sam uplakana lica majki koje su izgubile po petoro dece zbog parazita i patogena iz vode. A bilo je na hiljade i hiljade majki JS2? što su one. Na hiljade i hiljade dece koja redovno podležu zarazi koja k sakati i ubija. I sve nepotrebno. Zato što je sve moglo da bude sprečeno.

Njegove oči bile su sad malo zamagljene, vlažne skoro, kad pogleda An-. -

Desilo se da službenik zadužen za vođenje programa na terenu, sa štem u Zamori, poseduje obaveštenje koje može lično da naudi korum-ministru. Ona je obaveštenje prosledila meni. I, Andrea, ja sam ko udahnuo vazduh i doneo odluku.

egove smeđe oči bile su prodorne, tople, čvrste i nevine. - Odlučio a to upotrebim baš kako se ona i nadala da ću da učinim. I neutrali-10

korumpiranog ministra. se razumem. Šta ste uradili?

i neodređeno mahnu rukom. - Pustili smo šapat. Rekli koju reč pra-IDsredniku. Zakoračili smo prema njemu. Onda je koraknuo unazad. ie života bilo je spašeno iste te godine, imalo zasta. - Da li biste vi postupili nekako drugačije? fcrea odgovori bez oklevanja: - Tu nije imalo šta da se bira. dimnu glavom. - Onda ste razumeli. Da se promeni svet... da se naša ljudskog dobrostanja... čovekoljubje mora da bude svetsko. : _ :e strateško, a ne samo dobronamerno. Skupljanje te vrste stra-formacija... i, kad je neophodno, dejstvovati na osnovu njih... iz-HH tradicionalnih, običnih programera. Ztao je morao da bude prai pogon da bi u njega bila smeštena posebna jedinica. !:_ " r. t zna.

e sme da zna. To bi omelo rezultate za koje se nadamo da će-Irarimo. Ljudi bi pokušali da predvide i preduhitre naše inter-Li ir.ča predvide šta bi najverovatnije dragi mogli da predvide r. če šta bi drugi mogli da predvide da će neki drugi da pred-i do eksplozije preračunavanja. Magloviti horizonti uzročno-Hvršeno neprozirni. era jedinica u stvari? To još uvek niste rekli.

133

-

Teta grupa - reče Pol Benkroft, očiju toplih, ali pažljivih. - I dobro

nam došli u nju.

Usta sa stolice. - Sećate li se šta ste mi rekli o izopačenju posledica?

O dobronamernim delima sa zloćudnim posledicama? To je problem kome se ova ovde moja jedinica posvetila. Ali na nivou rastera... detalja i preciznosti... tako nešto nikad ranije nije pokušano. Vi ste mlada žena koja ima čvrste stavove, ali ne zato što nemate srce. Naprotiv, baš zato što imate i srce i glavu, u stanju ste da pravilno razlučite stvari.

Bilo je nečeg svetačkog u njegovom izlaganju, vedrine u kombinaciji sa osetljivošću na patnje drugih. Čovekje iskren... baš svaki instinkt u njoj potvrđivao je da je tako. A ipak, priseti se nečega što joj je Belknap rekao: mislim da su vas obmanuti.

Andrea donese odluku. Nesmotrenu, možda, ali svejedno sračunatu. -

Pominjali ste intervencije. Odnosi li se to i na veze između Benkroftove fondacije i zapovednika paravojne jedinice u U. A. E.?

Pokuša da sve izgovori hladnim tonom, ali srce joj je lupalo kao ludo.

Belknapa još nije imala nameru da pominje. Još ne.

Pol Benkroft je izgledao zbunjen. - Mislim da ne razumem.

Andrea Benkroft mu pruži poslednju stranu telefonskog spiska u pokaza mu broj sa međunarodnim pozivnim brojem za Dubai. - Ne pitajte me kako sam do ovoga došla, ali pozvala sam ovaj broj i dobila tog... ono što sam vam rekla.

On žmirnu na broj, a onda pogleda rođaku. - Neću da vas pitam kako ovo znate, Andrea. Verujem vam i verujem vašim instinktima.

Pol Benkroft se zatim osvrnu i pokretom ruke pozva jednog čoveka u crnom odelu da mu priđe.

Taj nije bio jedan od onih koji su sedeli za stolom u obliku slova U, već neko koga Andrea dotle ne bese primetila. Kosa boje klasja žita, suncem opaljeno lice, polomljen nos, i hod više sličan kliženju.

Benkroft mu dade stranicu na kojoj se nalazio telefonski broj. - Sken-lone, želim da u bazi podataka potražite taj broj u Dubaiju. Obavestite me do čega ste došli.

Čovek nemo klimnu glavom i otkliza po podu.

Benkroft se vrati i opet sede na svoju stolicu pa rođaki podari upitar.

pogled.

-1 to je to? - upita Andrea.

-

Za sada.

On je još jednom pažljivo odmeri.

134

-

Neko mi je rekao da ste pokazali neobično zanimanje za arhivu fon dacije. Sad oboje znamo zašto.

U njegovom glasu nije bilo prekora, čak ni primesa nezadovoljstva. Andrea ne reče ništa.

-

To je zbog vaše majke, zar ne?

Ona skrenu pogled.

-

Ima mnogo stvari koje zaista nisam znala. Mnogo onih koje sam tek počela da otkrivam. Kao što je njena uloga u fondaciji.

Zasta malo i pažljivo ga pogleda da vidi kako če da reaguje kod slede-5h njenih reci. - Kao što su okolnosti pod kojima je umrla.

-

Znači doznali ste šta se desilo - reče Pol Benkroft i ožalošćeno obori

.